Sadržaj teksta
Sveti Jovan Šangajski – svetac savremenog doba
Danas, u eri humanih nauka, psihologije, ekologije, dostupnosti svega, slobodnog i zdravog života, digitalizacije, kompjutera, interneta, veštačkih satelita, dronova, naučnofantastičnog naoružanja, brojnih olakšica i ne zna se čega sve još, najtraženija roba je i dalje – biti autentičan i biti čovek. Iako smo dosta investirali u sebe, svoje psihofizičko telo, duhovnost, znanje i svet oko nas, ima se utisak da smo ipak premalo odmakli na polju čovečnosti, dobrote i ljubavi.
Mnogo se priča o svim ovim pojmovima, razmatraju se njihovi aspekti u nama i oko nas, u njihovo ime se čine i stvaraju razna dobra dela, otvaraju se i zatvaraju poglavlja, no kakvog su karaktera i da li zaista nose poruku ljubavi u sebi, pitanje je za sve nas.
Sveti Jovan Šangajski čovek koji je duhovno materijalno živeo, radio i stvarao u 20. veku
Tek kroz pojedinačne, lične živote i dela, kroz neke ljude iz prošlosti i sadašnjosti koji su vizionarski duhovno-materijalno činodejstvovali, vidimo da se granica zaista može pomeriti na bolje, čineći ovu svakodnevicu življenja humanom i čovečnijom za sve nas. Jedan od takvih ljudi koji je duhovno-materijalno živeo, radio, stvarao i misionario u prošlom veku, a koji je ostavio svetlosne tragove ljubavi i dobrote kod nas i u čitavom svetu, jeste i Sveti Jovan Šangajski.
Taj divan, veliki čovek, posvećen životu, ljudima, boljem i zdravijem svetu, to dobro biće koje je svuda u svetu nalazilo načina da s ljubavlju pomogne, danas je dobar primer za sve nas. I dugo će kao svetionik osvetljavati našu budućnost. Sveti Jovan Šangajski rođen je 1896. godine u Rusiji kao Mihailo Maksimović. Njegova plemićka porodica izbegla je iz Srbije u Rusiju u XVIII veku pred najezdom turskih osvajača. U Rusiji je završio Pravni fakultet. No zbog revolucije u Rusiji vratio se u zemlju svojih predaka, Srbiju, gde je završio i Teološki fakultet u Beogradu.
Živeo je teško u izbeglištvu, siromaštvu i oskudici. Prehranjivao je porodicu i sebe prodajući dnevne novine u Beogradu. Ovog neobičnog i siromašnog prodavca novina dobro su znali svi u Beogradu po tome što je i zimi i leti išao bos. Imao je običaj da svakoga jutra sa prodajom novina krene od Patrijaršije. Zbog svoje dobrote, snalažljivosti i lakonogosti, zbog predanosti i blage, nasmejane naravi, postao je omiljen među parohijanima.
Mihailo Maksimović je monaški postrig primio u Miljkovom manastiru u Srbiji, dobivši ime Jovan. Vladika Nikolaj ga je izuzetno voleo i cenio i često je svojim đacima govorio da je on anđeo Božiji u ljudskom obličju i živi svetitelj. Njegova dobrota, predanost, posvećenost, bogougodnost i ljubav ogledali su se u njegovom služenju Bogu. Ostalo je ubeleženo za istoriju da je Sveti Jovan Šangajski bio posvećen brizi za decu i mlade, i da je noću redovno obilazio đake na spavanju, brinući za njih – pokrivao ih je, blagosiljao i molio se nad njima.
Od dana kada je zamonašen do svoje smrti Sveti Jovan Šangajski nije spavao u krevetu
Od dana zamonašenja pa do kraja svog života, kažu da nikada više nije spavao u krevetu. Noći je provodio na kolenima, predan molitvi i ljubavi prema svetu i ljudima. Kada je hirotonisan za episkopa, dobio je premeštaj za Šangaj. U Kini je utemeljio Kinesku pravoslavnu crkvu. Zahvaljujući njegovom predanom, posvećenom, bogougodnom misionarskom radu i ljubavi, pravoslavlje se utemeljilo i proširilo u toj velikoj zemlji drevne kulture. Plod njegovog misionarskog rada je prelazak više stotina hiljada Kineza u pravoslavlje. Njemu dugujemo zahvalnost što je pravoslavna zajednica na teritoriji Kine i danas jaka. U Šangaju je osnovao čuveno sirotište, udomivši preko 4000 dece.
Sveti Jovan Šangajski je u Šangaju osnovao sirotište koje se brine za više od 4000 dece
Njegov dom je postao dom za svu nezbrinutu decu u tom delu sveta. U godinama koje su bile obeležene ratovima, borbama, protestima raznih oblika i ciljeva, željom za moći, raznim previranjima i revolucijama u svim sferama društva i na svim kontinentima, slobodom, izborima itd., jedan čovek velikog srca, duše i duhovnog nadahnuća, bosonog i predan Bogu, životu i ljudima se na osoben način, vizionarski i nesebično borio za život i opstanak, za prave vrednosti, ljubav i dobro u ljudima.
U arhivama šangajskih bolnica, ali i čitavog sveta, i danas postoje knjige u kojima su zabeleženi brojni slučajevi čudesnih isceljenja njegovom ljubavlju i molitvama. Kada je dobio premeštaj sa službovanjem u San Francisko, svi štićenici njegovog doma pošli su za njim u Ameriku. Kao episkop Zapadne Amerike i San Franciska, u samom gradu i njegovom okruženju podigao je veliki broj sirotišta, bolnica, staračkih domova, škola, menzi i crkava, danonoćno brinući o deci, bolesnima, zaboravljenima i ostavljenima, neshvaćenima, nesnađenima, zlostavljanima i odbačenima.
Sveti Jovan Šangajski je bio poliglota
Kažu da se uvek pojavljivao iznenada i nepozvan, tačno tamo gde je trebalo, jer je svojim prozorljivim duhovnim okom uvek znao kome su potrebni pomoć, isceljenje i njegovo zastupništvo. Pored mnogih darova duha, duše i srca, imao je i dar natprirodnog pamćenja. Bio je poliglota. Svetu Liturgiju je služio na ruskom, srpskom, grčkom, engleskom, holandskom, francuskom i kineskom, uvek stojeći bos u oltaru.
Zbog ove osobenosti su ga u Francuskoj nazvali i Sv. Jovan Bosi. Za života je iskazao i veliki dar diplomatije. Zahvaljujući njegovom misionarenju, znanju, veštinama i umeću, uspostavljene su bliske veze između pravoslavnih crkava Srbije, Ukrajine i Grčke. Upokojio se 1966. godine u Americi. Kanonizovan je 1994. godine u San Francisku, kao Sveti Jovan Šangajski i Sanfranciskanski. Godine 2009. iz Amerike su u Sabornu crkvu stigle čestice moštiju Sv. Jovana Šangajskog. Na dan njegovog upokojenja, 2. jula, ustanovljena je redovna sedmična služba – akatist Svetom Jovanu Šangajskom.
Sveti Jovan Šangajski poznat kao zaštitnik putnika, bolesnih, dece…
U narodu je danas poznat kao zaštitnik putnika, bolesnih, dece, siročadi, udovica, zavisnika, nepravedno optuženih, duševnih bolesnika, i dr. A danas bismo zasigurno mogli da kažemo da je Sv. Jovan Šangajski – zaštitnik ljudi. Svakog 2. jula, u crkvi Sv. Apostola Pavla u Petrovaradinu održava se Sveta Liturgija posvećena ovom velikom svecu-zaštitniku, darodavcu, zastupniku, iscelitelju i njegovim velikim delima. Fondacija VRL i Filozofsko društvo „SVAR“, zajedno sa narodom iz okruženja, svojom verom, ljubavlju i sabornošću podržavaju ovu liturgiju.
O delu ovog velikog čoveka koji je živeo, misionario, stvarao i radio pre samo jednog veka moglo bi se još mnogo pisati i pričati. Njegova ljubav, dobrota i posvećenost, njegova zastupništva i čuda, po čitavom svetu su raznorodna i velika. No, treba naglasiti i njegov veliki dar osećaja za druge. On je „čuo“, „video“, primećivao i shvatao sve u ljudima i oko njih. Nije skretao pogled sa teškog, izazovnog, ružnog, prljavog i upravo je u tome bila njegova najveća snaga dobročinstva, činodejstva i svetosti.
Prihvatajući svet takvim kakav jeste, i sve u tom svetu, ne skrećući pogled sa svih njegovih crnih, sivih i šućmurastih boja, svakodnevno je hrabro, saosećajno i s ljubavlju koračao zemljinim šarom bojeći ga svetlostima ljubavi, dobrote, čovečnosti, sreće, radosti i života. On je svakoga kome je trebala pomoć video, razumeo, prosvećavao, shvatao i podržavao. U vreme kada su se humane nauke pomaljale, konstituisale i tek započinjale svoje razvoje, on je nesebično, bezrezervno „investirao“ vreme, ljubav, pažnju, dušu, sebe i svoje znanje u ljude, svet, događaje, prostore, predele i daljine, pokazujući i dokazujući šta sve živ čovek može da stvori i činodejstvuje, zahvaljujući duhovnom radu na sebi.
I danas kao i onda, za vreme njegovog života, Sv. Jovan Šangajski nam predano poručuje i govori: dokle god smo u ljubavi, sa dobrom idejom u srcu i duši, sabrani sa sobom, životom i okruženjem, čuda su moguća, ona postoje i čine budućnost izvesnom i sretnom.
