Kolumnista CNN-a David A. Andelman objavio je sveobuhvatnu analizu o promenama koje bi svetu mogli da donesu izbori koji će se tokom 2024. godine održavati u nizu zemalja. Andelman u svojoj kolumni tvrdi kako su birači prošle godine iskusili nekoliko dubokih šokova za stabilnost sveta, ali da to nije ništa u odnosu na ono šta možemo da očekujemo u 2024. godini.
Sledeće godine zemlje koje imaju više od polovine svetskog stanovništva održaće izbore. Više od četiri milijarde ljudi živi u zemljama koje će otvoriti birališta, piše Andelman za CNN.
Andelman tvrdi kako su izbori širom sveta u poslednje dve godine dokazali da su se pojavili određeni obrasci. Na svim kontinentima birači olako odbacuju dugogodišnje liberalne filozofije i priklanjaju se obećanjima iz krajnosti – često iz populističke krajnje desnice. A izgledi za dramatične promene samo se povećavaju, preneo je Index.
Bangladeš, Pakistan, Indonezija, Južnoafrička Republika
Važna izborna godina započinje u Bangladešu u januaru. Već je došlo do antivladinih demonstracija koje je podstakla opoziciona Nacionalistička stranka Bangladeša (BNP), čiji su čelnici u zatvoru ili progonstvu. BNP je zapretio da će bojkotovati birališta ako premijer Šeik Hasina ne podnese ostavku i preda vlast tehničkoj vladi uoči izbora. Hasina će verovatno nastaviti da vladati „gvozdenom pesnicom“ kao i poslednjih 15 godina.
U februaru dve najmnogoljudnije muslimanske nacije – Pakistan i Indonezija – održavaju izbore u razmaku od nedelju dana. Pakistan će održati prve opšte izbore otkako je popularni bivši premijer Imran Kan smenjen zbog optužbi za korupciju. On negira sve optužbe. Iako nije kandidat, Kan je i dalje pokretačka snaga svoje političke stranke.
Indonezija će ubrzo nakon toga održati najveće jednodnevne izbore u svetu – s više od 200 miliona birača u zemlji i 1.75 miliona u dijaspori – iako birači verovatno neće sprečiti bogate biznismene i vojne elite da nastave da vladaju.
Južnoafrička Republika održaće možda najvažnije izbore u Africi, u svom problematičnom razdoblju nakon smrti Nelsona Mendele. Kad su Južnoafrikanci izašli na birališta na opštinskim izborima pre dve godine, Mendelina stranka Afrički nacionalni kongres (ANC) prvi put je osvojila manje od 50% glasova. Birače su odbili poremećaji i korupcija koji su previše obeležili 30-godišnji mandat ANC-a. Ako se taj trend nastavi na opštim izborima 2024. godine, to će biti odlučujući trenutak u političkoj istoriji Južnoafričke Republike.
Devet parlamentarnih izbora u Evropi
U Evropi će biti održano devet parlamentarnih izbora, a jedan od najvećih izazova za nastupajuće vlade biće kako da pronađu koalicione partnere s kojima će formirati većinu.
Pratite portugalske izbore u martu. Biće održani posle istrage o korupciji koja je prisilila socijalističkog premijera na ostavku nakon osam godina na vlasti. Mogao bi se dogoditi zamah ekstremno desne stranke CHEGA! (Dosta!). Isto tako, desnica očekuje velike dobitke na austrijskim izborima sledeće jeseni.
Do kraja januara 2025. godine biće održani opšti izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, što znači da možemo očekivati povratak Laburističke stranke na vlast nakon 14 godina vladavine konzervativaca.
Meksiko
U Latinskoj Americi Meksiko je trebalo da dobije prvu predsednicu, jer su dve žene na čelu vodećih stranaka na izborima u junu, na kojima će glavne teme biti droga, kriminal i migracije u SAD. Inače, nepredvidivi i nacionalistički vođa Venecuele Nikolas Maduro tražiće novi mandat dok istovremeno preti susednoj Gvajani zbog prava na eksploataciju nafte.
Ali u centru pažnje biće sledećih pet posebno dramatičnih izbornih događaja.
Tajvan 13. januara: Novi predsednik u centru napetosti SAD i Kine
Ulozi su posebno visoki u ovo vreme pojačane napetosti između Pekinga i Tajvana, jer Sjedinjene Američke Države nastavljaju da obećavaju opstanak tajvanske demokratije.
Među tri predsednička kandidata tesni favorit i predstavnik vladajuće Demokratske progresivne stranke (DPP) Lai Ćing-Te je anatema za Kinu zbog svojih obećanja da će nastaviti odlučnu odbranu suvereniteta, koju je postavio sadašnji predsjednik Cai ing-Ven. Na drugom je mjestu Hou Ju-Ih iz opozicionog Kuomintanga (KMT), koji želi da započne pregovore s Pekingom. Na trećoj poziciji je Ko Ven-je iz Tajvanske narodne stranke (TPP), bivši gradonačelnik Taipeija, koji nudi srednji put, ali pobornik je bliskih veza s Kinom.
Rusija 17. marta: Putin malo toga prepušta slučaju
Malo je sumnje da će predsednik Vladimir Putin dopustiti iznenađenja u svojim nastojanjima da doživotno ostane na dužnosti. Do kraja novog mandata bilo bi mu 78 godina, pa bi tako nadmašio sovjetskog vođu Josefa Staljina kao vladar s najdužom vladavinom još od Katarine Velike.
Putin malo toga prepušta slučajnosti. Čini se da zasad ima samo jednog službeno sankcionisanog protivnika – Alekseja Nečajeva, biznismena iz sektora kozmetike, koji je slučajno član Putinove političke koalicije.
Moglo bi biti i haosa, kao što je bilo širom Rusije na predsjedničkim izborima 2018. godine, iako su stotine hiljada potencijalno antiputinovskih glasova napustile zemlju tokom invazije na Ukrajinu.
Indija u martu i aprilu
Pretvaranje Indije iz žive demokratije u hinduističku nacionalističku državu koja se približava teokratiji glavno je pitanje na ovim izborima, za koje se očekuje da će se održati tokom nekoliko nedelja u aprilu i martu.
Premijer Narendra Modi posvetio je svoj prvi mandat učvršćivanju nepokolebljivog hinduističkog nacionalizma. U drugom planu našlo se otprilike 200 miliona muslimana i 28 miliona hrišćana. Postoje strahovi da bi očekivana pobeda Modiju omogućila da dovrši ono što vidi kao centralni element svoje misije.
U januaru će Modi otvoriti hinduistički hram, koji je podignut na ruševinama stare džamije – simbolična potvrda dominacije Modija i indijskih hinduista.
Kako će se Sjedinjene Američke Države nositi s takvim pojedincima – ključnim u svijetu u razvoju i istovremeno važnim trgovinskim partnerom, protivteži Pakistanu, koji naginje prema Rusiji i Kini, i strateškom bedemu protiv kineske ekspanzije na Tihom okeanu?
Evropski parlament od 6. do 9. juna: Velik pomak udesno?
Jun će biti presudan trenutak za budućnost Evrope, jer se održavaju prvi izbori za Evropski parlament nakon povlačenja Velike Britanije. Ovi izbori mogli bi izazvati ogroman nered.
Temelji potencijalno ogromnog desničarskog zamaha već su godinama u nastajanju, a tokom 2023. postali su jasno vidljivi. Desničarski evropski konzervativci i reformisti (ECR) mogli bi čak postati treća najveća grupacija u novom Evropskom parlamentu.
Takav blok desničara i evroskeptika mogao bi da baci klin u točkove mnoštva umerenih programa EU i dovesti do jačanja desnice u vodećim silama poput Nemačke i Francuske.
U pitanju su nastavak pomoći Ukrajini, sankcije protiv Rusije (na što su veto već stavile Mađarska i Slovačka), suzbijanje imigracije, ublažavanje klimatskih ograničenja, vladavina prava u EU i pomak u tome kako se Evropa odnosi prema Kini.
SAD 5. novembra: Faktor Tramp
Čak i ako Donald Tramp ne bude izabran za predsednika, glasanje i kampanja za izbore 5. novembra mogli bi da unište tkanje demokratije u SAD. A ako bude izabran, to bi moglo imati posledice na velike delove sveta. Kako bi NATO izgledao u slučaju pobede Trampa? Zamislite utehu onima koji bi u potpunosti demontirali savez.
A tu su i svi diktatori i potencijalni diktatori kojima je Tramp uputio tople reči. Tokom kampanje u Nju Hempširu u subotu Tramp je citirao Putina kad je nazvao američkog predsednika Bajdena „pretnjom demokratiji”. Na istom je događaju pohvalio severnokorejskog lidera Kim Džong Una i nacionalističkog premijera Viktora Orbana u Mađarskoj.
Kako bi se ove riječi mogle pretočiti u akciju u slučaju Trampove izborne pobede? Uostalom, već se obavezao da će posetiti argentinskog radikalno-desnog predsjednika, koji je predložio da se pezo zameni američkim dolarom.
Situaciju u kojoj će se svet naći za godinu dana odrediće milijarde birača glasanjem ili izbegavanjem glasačkih kutija s različitim nivoima slobode i transparentnosti – i političari koji će pokazati u kojoj meri poštuju izbore vlastitih građana.
