23.1 C
Belgrade
ponedeljak, 26 septembra, 2022

ŠVAJCARSKA STREPI OD NEMIRA: Moguće je zamisliti da se narod pobuni i da krenu pljačke

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Zamislite situaciju u kojoj ljudi više ne mogu da podižu novac s bankomata, da plaćaju karticama u radnjama, niti da pune rezervoare na pumpama. Istovremeno, nema grejanja, a ulice su u mraku. U takvim prilikama, moguće je zamisliti da se narod pobuni i da krenu pljačke. Bezbedonosni aspekt do sada nije bio u fokusu energetske krize. Švajcarska se sada aktivno priprema za pretnju nestašice električne energije ove zime.

Tim rečima je Fredi Fasler, policijski komesar kantona Sen Galen i predsednik konferencije direktora policije i pravosuđa (KKJPD) kantona Švajcarske, opisao situaciju proteklog vikenda u izjavi dnevniku „Blik”. Prema Faslerovom mišljenju, taj krajnje anarhični razvoj energetske krize ipak „nije izgledan”, ali švajcarske službe bezbednosti s pažnjom prate reakcije stanovništva nakon preporuka vlade u Bernu građanstvu da obezbedi sveće i kupi peći na drva za slučaj nestašica struje naredne zime. Istovremeno, Švajcarsko savezno veće pozvalo je operatere elektrana da pregovaraju o ugovorima o korišćenju rezervnih elektrana u slučaju nestašice električne energije, prenele su agencije.

- Advertisement -

Grozničave energetsko-bezbednosne pripreme jedne od najbogatijih zemalja sveta za slučaj eskalacije energetske krize u Evropi bile su dobar povod da berze juče ponovo „katapultiraju” cenu prirodnog gasa. Naime, juče rano po podne cena prirodnog gasa sa septembarskim datumom isporuke u EU premašila je na berzi u Londonu vrednost od 3.000 dolara za hiljadu kubika (3.024 dolara), prvi put od marta. Istovremeno, cena gasa na ključnoj evropskoj energetskoj berzi TTF u Holandiji porasla je juče pre podne za čitavih 48 evra, na 292,4 evra po megavat-satu. Ključni povod za rast cene gasa jeste odluka „Gasproma” od prošlog petka da na najmanje tri dana (od 31. avgusta do 2. septembra) potpuno obustavi isporuke sibirskog energenta Nemačkoj i Evropi, preko „Severnog toka 1”.

Drugi okidač jučerašnjeg „gasnog rekorda” bila je objava nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka da neće uzeti u razmatranje predloge za produžetak radnog veka tri preostale aktivne nuklearke u toj zemlji i posle Nove godine. Inače, Dojče bank je u julu prognozirala da će u Nemačkoj drvo biti korišćeno za ogrev, gde god to bude moguće. S tim u vezi, najjača ekonomija Evrope ovih dana beleži rekordni skok uvoza peći na drva iz Turske, dok je u Bundestagu istovremeno otvorena žestoka polemika oko oživljavanja „Severnog toka 2”. Naime, Klaus Miler, šef energetskog komiteta Bundestaga, preporučio je vladi u Berlinu da obnovi pregovore s Moskvom oko energetike. Energetske sankcije Rusiji bile su „ozbiljna greška”, poručio je Miler.

Na toj liniji je i Volfgang Kubicki, potpredsednik Bundestaga, koji je upozorio da Berlin „nema nijedan dobar razlog” da ne pusti „Severni tok 2” u rad, odnosno da „narod ne mora da se smrzava”, a privreda da pati zbog aktuelne politike. Dvojicu protagonista ovog pristupa dočekala je smesta salva kritika iz vlade, kao i iz Kijeva. Predlog Kubickog je „neprikladan”, ocenio je nemački ministar finansija Kristijan Lindner, odnosno „potpuno iracionalan”, kako to smatra Dmitrij Kuleba, šef diplomatije Ukrajine.

- Advertisement -

U međuvremenu, na energetskim berzama nisu sigurni da li bi „Gasprom” najavljenu trodnevnu obustavu rada „Severnog toka 1” (zbog, kako je navedeno, remonta jedine preostale radno aktivne turbine u izlaznoj gasnoj instalaciji Portovaja kod Sankt Petersburga) mogao produžiti. U paleti mera za slučaj dodatnog smanjenja isporuka ruskog gasa, Berlin se, nezvanično, sprema da 14. septembra teretnom železničkom saobraćaju (za prevoz uglja, gasa, nafte i ruda) da gotovo apsolutni prioritet nad putničkim vozovima.

Istovremeno, na drugom kraju EU, Bugarska ovih dana vuče nove energetske poteze. S jedne strane Sofija je najavila zabranu izvoza ogrevnih cepanica u zemlje izvan EU. S druge, Bugarska je, kako je saopštio Rosen Hristov, ministar energetike prelazne vlade Bugarske, samo delimično prihvatila saradnju s američkim snabdevačem LNG-om (dostavu jednog od ponuđenih sedam tankera), zbog neslaganja oko cene energenta.

- Advertisement -
SourcePolitika
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti