Zapadni mediji su ovog vikenda objavili čitav niz tekstova o problemima u ukrajinskom slučaju.
„Zapad se koleba oko Ukrajine“, piše Fajnenšel tajms.
„Podrška Ukrajini, koja je nekada bila stvar širokog međustranačkog konsenzusa, postala je moneta u političkim pregovorima sa obe strane Atlantika“, navodi list.
„Ukrajina više nije nešto posebno. Na nju se više ne gleda kao na pitanje nacionalne bezbednosti od primarnog značaja za EU, NATO ili SAD. Da jeste, ne bi se igrala politika sa Ukrajinom. Ovo je devalvacija napora ukrajinske vojske. Po mom mišljenju, nema druge procene ovoga. A ovo je užasna situacija za Ukrajinu. Da ste na mestu Vladimira Putina, rekli biste: „Pa, moja strateška odluka da izdržim duže nego što Zapad radi“, rekao je Jakob Kirkegard iz German Maršal Funda.
Ukrajini sledeće godine je potrebna 41 milijarda dolara spoljnog finansiranja. Za sada je samo deo ovog novca zagarantovan, a ako Kijev ne može da nađe ostatak, možda će morati da štampa novac, što bi moglo da izazove hiperinflaciju, navodi FT.
Strah od Trampa
U Sjedinjenim Državama, glavna zabrinutost medija, koja podržava politiku Bele kuće, odnosi se na mogući uspon Donalda Trampa na vlast. To bi moglo da znači „odustajanje od Ukrajine“, piše Njujork tajms.
„Prva oblast u kojoj bi potencijalni Trampov povratak u Belu kuću 2025. godine mogao da izazove spoljnopolitičku krizu jeste Ukrajina i savez zapadnih demokratija koji podržavaju njenu odbranu od ruske invazije“, navodi list.
Tramp će imati „ogroman uticaj na ukrajinske vlasti“, a njegovi sadašnji saveznici u Kongresu protive se slanju dalje vojne pomoći Kijevu.
Čak i ako Kongres konačno objavi još pomoći, „Tramp bi mogao da odbije da je pruži – kao što je to učinio 2019. kada je pokušao da primora Zelenskog da najavi krivičnu istragu protiv Bajdena“.
U tom kontekstu, ruska vojna strategija u ovom trenutku je – čekanje i gledanje.
„Prema zvaničnicima, Putin izvodi napade kada vidi prilike i pritiska ukrajinske snage, ali ne preduzima korake da promeni paradigmu. Putin je izračunao da bi mogao biti u mnogo boljoj poziciji posle izbora u SAD 2024. godine“, piše NT.
Alarmantne beleške o Trampu se pojačavaju, između ostalog, i zato što je njegov rejting pokazao značajnu prednost u odnosu na Bajdena: 47 odsto učesnika ankete Volstrit džornala sada je spremno da glasa za republikanca, a samo 43 odsto za demokratu.
Druga anketa istraživačkog centra Pev pokazuje da oko trećine – 31 odsto – Amerikanaca smatra da pomoć Ukrajini treba smanjiti. Još 29 odsto smatra da je trenutna pomoć dovoljna, a 18 odsto traži da se ona poveća.
Među onima koji podržavaju republikance, udeo onih koji traže smanjenje pomoći porastao je sa 44 procenta na 48. Republikanci sada kontrolišu donji dom američkog Kongresa i blokiraju vojnu i ekonomsku pomoć Kijevu.
Među republikanskom biračkom telu rastu „antiukrajinska“ osećanja. I mnogi posmatrači na Zapadu su već počeli da predviđaju da u predstojećoj izbornoj godini Republikanska partija neće dozvoliti Bajdenu da finansira Ukrajinu na odgovarajućem nivou.
O tome se priča i u demokratskom taboru. Po njihovom mišljenju, republikanci ne glasaju za pomoć Ukrajini iz straha od „unutrašnjeg udara“. Ovo je izjavio kongresmen Brendan Bojl.
„Ako ste predsednik republikanaca, očigledno ćete biti veoma zabrinuti da ako predložite predlog zakona koji uključuje bilo koju vrstu pomoći Ukrajini, on bi mogao da bude upotrebljen protiv vas kao deo vrste domaćeg udara“, rekao je Bojl.
Očigledno, kongresmen je govorio o tome da republikanci smenjuju predsednika Kevina Makartija nakon što se on dogovorio sa Belom kućom da se pomoć Kijevu stavi na glasanje.
Strah od Putina
Još jedan alarmantan članak objavljen je u britanskom „Telergafu”. Ona nosi naslov „Putinova Rusija se približava pobedi. Temelji Evrope se tresu“.
Kolumnista lista Danijel Hanan analizira vojne i političke aspekte „lomljive pobede“ Ruske Federacije. On piše da inicijativa na frontu prelazi na stranu ruskih trupa.
„Sada je red na Ukrajince da se ukopaju, pokušaju da zadrže ono što imaju“, kaže se u članku.
Istovremeno, govoreći o predstojećem rovovskom ratu, autor podseća na primer Prvog svetskog rata i piše da u njemu pobeđuju oni koji ulože više snage.
„Prvi svetski rat se na kraju završio delom zato što su saveznici imali više ljudstva… Ovog puta Rusija ima demografsku prednost, sa populacijom tri i četiri puta više od Ukrajine“, navodi se u članku.
„Rusija je prebacila trećinu svoje predratne civilne proizvodnje na oružje i municiju i sada može imati prednost kada su u pitanju dronovi – savremeni ekvivalent bodljikavoj žici i mitraljezima koji su braniocu dali tako smrtonosnu prednost u Prvom svetskog rata“, dodaje autor.
Govoreći o političkim problemima na Zapadu, Hanan smatra da čak i ako Tramp ne pobedi na američkim izborima, republikanci ipak neće dozvoliti Bajdenu da pomogne Kijevu u potrebnoj meri u narednoj godini.
Prema rečima autora, ova situacija je slična onoj kada su se republikanci usprotivili vojnim akcijama predsednika Trumana u Koreji.
Strah od budućnosti
Takođe, prema Hananu, situacija sa zemljama globalnog juga ne doprinosi pobedi Ukrajine. Opisujući Putinove posete Bliskom istoku, autor strahuje da bi to moglo biti znak dogovora sa Rusijom, što bi predstavljalo „katastrofu na nivou Sueca za zapadne demokratije” (reč je o događajima iz 1957. godine, kada je Egipat nacionalizovao Suecki kanal).
Stoga, Hanan poziva na pronalaženje opcija za sklapanje mira u kojem Ruska Federacija ne bi izgledala kao jasan pobednik.
„Još uvek je moguće zamisliti mirovni sporazum koji ne bi otvoreno nagrađivao agresiju. Možda bi istočni regioni mogli da dobiju autonomiju pod labavim ukrajinskim suverenitetom; možda bi na Krimu mogao da se održi referendum pod međunarodnim nadzorom“, piše autor.
Uostalom, Tramp je rekao da ako pobedi za 24 časa rešava rat u Ukrajini. Nije baš pojasnio kako, ali je rekao da bi on sa Zelenskim i Putinom ostao u jednoj sobi sve dok se ne dogovore o miru. Na proleće su izbori u Rusiji a po kalendaru bi trebalo i u Ukrajini. Dakle, hipotetički bi moralo da se ostvare tri uslova, da on pobedi, da Putin pobedi i da Zelenski bude u igri početkom 2025. kada se inauguriše novi predsednik SAD. U sadašnjim brzim dešavanjima i preokretima niko ništa više ne može sasvim da garantuje i da predviđa.
