Godišnje obraćanje ruskog predsednika Vladimira Putina odisalo je pobedom. Ruski predsednik predstavio je novu, samouverenu Rusiju. Za dve godine, koliko traje ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini, iskristalisalo se novo rusko društvo i to se u njegovom obraćanju i videlo.
Ovako godišnje obraćanje ruskog predsednika komentariše gostujući profesor na Moskovskom državnom univerzitetu za međunarodne odnose (MGIMO) i naučni saradnik beogradskog Instituta za evropske studije, dr Stevan Gajić.
Prema njegovim rečima, Putin je najviše pažnje posvetio specijalnoj vojnoj operaciji, budućnosti Ukrajine, ekonomiji, kao i moralu, odnosno vrednostima koje Rusija promoviše i odnosu prema svetu.
„Pitanja su bila dosta zanimljiva. Zanimljivo je i kolika je količina pitanja došla – rekordno do sada i možemo da kažemo da su bila slobodna i na granici provokacije. Suštinski, ovo je bila uspešna konferencija “, kaže Gajić.
Svet mnogo očekuje od Rusije
Razlog zbog koga je na adresu ruskog predsednika ove godine stigao toliki broj pitanja, preko dva miliona, naš sagovornik vidi u promenjenom kontekstu u kome je ruski predsednik održao ovogodišnje obraćanje.
Pre godinu i više dana, ruska vojska povukla se iz Hersona i Harkovske oblasti, dok su se ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i Zapad nadali da će poraziti Rusiju. Međutim, dogodilo se obratno – ukrajinska vojna industrija je uništena, a velika kontraofanziva ukrajinskih snaga pretvorila se u veliku katastrofu, ocenjuje Gajić.
„Mislim da su ključne stvari, ono što je najvažnije – ideološke smernice koje je Putin pomenuo. Rekao je ono što mnogi ljudi misle – da je rat u Ukrajini u suštini građanski rat, s obzirom da su Ukrajinci deo ruskog naroda, otet i iskorišćen kao objekat ideološkog rada i pretvoren u topovsko meso protiv Rusije, na neki način protiv samih sebe“, ističe on.
Ove godine, Putin je pričao o suštini o ideologiji, o ruskoj budućnosti i budućnosti sveta koji, kako Gajić kaže, od Rusije mnogo očekuje. Taj svet, dodaje on, želi da se oslobodi od zapadne posthumane, liberalne i postliberalne hegemonije.
Nema više potrebe razgovarati sa EU
Sa druge strane, iz Putinovog obraćanja može se videti i njegov odnos prema Evropskoj uniji – da nema potrebu da razgovara ni sa kim iz te organizacije. Što je razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom ili francuskim predsednikom Makronom, razgovarao je.
„Nema potrebe više razgovarati sa bilo kim iz EU, zato što oni više ne odlučuju ni o čemu. Može da se razgovara sa posebnim državama i to je Putin i rekao – možemo da razgovaramo sa onima koji odlučuju o sudbinama svojih država i naroda. Nema više osvrtanja“, kategoričan je Gajić.
Što se ruske ekonomije tiče, Putin je naglasio da će njen rast u 2023. biti 3,5 odsto i da zapadne sankcije nisu urodile plodom.
„Bile su udar, ali to je možda bio podsticajni udar koji je ruska ekonomija bila prinuđena da se preorijentiše na druga podešavanja i tržišta. Okretanje prema Aziji, Latinskoj Americi i Africi je vidljivo. I to je bitno, Putin je rekao da Rusija predvodi većinu čovečanstva. Dakle, kada se kaže međunarodna zajednica, to se uvek odnosilo na Zapad. To je termin koji nosi rasističku sadržinu, jer se podrazumeva da se odnosi na Zapad. I od želje da izoluju Rusiju ili svakoga ko bi podigao glas, oni su došli do toga da su izolovali sami sebe od ostatka sveta koji se probudio“, smatra Gajić.
Putin je, prema Gajićevim rečima, u obraćanju na primeru situacije u Gazi pokazao i da je Zapad izgubio monopol nad istinom, odnosno monopol na prikazivanje „tačne“ realnosti – citirao je rečenicu da je Gaza najveće dečje groblje na svetu i naglasio da je odnos izraelske vojske u Gazi nešto što ne može da se poredi sa odnosom ruske vojske prema civilima u specijalnoj vojnoj operaciji. A upravo je Zapad podržao Izrael, dok je u isto vreme histerično napadao Rusiju, dodaje on.
Takođe, ruski predsednik je uputio i važnu poruku Republici Srpskoj.
„Ono što je važno jeste da je rekao da narod treba da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Drugim rečima, uputio je podršku suverenoj odluci naroda u Republici Srpskoj da sam bira svoju budućnost. Bitno je da je rekao da Rusija veoma pažljivo prati razvoj događaja u BiH. To se naslanja na nedavne izjave sa brifinga Marije Zaharove, da je skandalozno što u BiH postoji okupacioni visoki predstavnik“, navodi Gajić.
Nema više onih koji sa nipodaštavanjem gledaju na ruski narod
Prema Gajićevim rečima, pitanja koja su postavljena Putinu pokazuju otklon i od liberalne ideologije u samoj Rusiji.
„Očigledno je postalo važno da se vrednuje odnos prema Rusiji, a posebno odnos onih koji su najodgovorniji, a to je elita. Narod ne želi da trpi da se po njemu pljuje i takvim pitanjima je to i pokazano – pitanjima u odnosu na liberalni deo ruske elite koji sa prezirom posmatraju ruski narod“, konstatuje on.
Iz pitanja se vidi da više ne postoji dihotomija koju je liberalna ruska opozicija stvarala – da na jednoj strani postoji liberalna, zdrava, inteligentna, kreativna opozicija vlasti i da postoji „tupavi“ narod koji podržava vođu. Kao da je specijalna vojna operacija suzbila uticaj te vrste antinarodnog sentimenta unutar elite, zaključuje Gajić.
