Cene rastu, a potrošnja opada, ne cvetaju nam ruže, saglasni su profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić i potpredsednik SSP Dušan Nikezić, gosti Novog dana na N1.
Statistički podaci koji se pojavljuju u javnosti mogu ali i ne moraju predstavljati odraz stvarnog stanja, objasnio je profesor Savić, jer zavisi šta se njima želi pokazati.
„Neki statistički podaci su precenjeni, neki potcenjeni, a neki su dobri. Kada govorimo o rastu cena na malo nije važno koliko je porasla cena lokomotiva, već kako se kreću cene stanarina, hrane, koliki je eurobor jer je to važno za sve koji imaju kredite. Ne cvetaju nam ruže. Vreme u kojem živimo je takvo. Inflacija je za neke cene mnogo veća nego što se pokazuje. Ali to je statistika. Mene je zabrinulo kada su nam rekli da imamo u prodavnicama akcije, pa akcije smo imali uvek. Građanima nije ni malo lako ali nije ni sve tako crno kao što nekima izgleda“, rekao je profesor.
On je objasnio da visina cena nije samo „odgovornost vlasti“.
„Cene dižu trgovci i privatni sektor. Srbija je zemlja privatnog sektora. Nije moguće ograničiti marže. Kupovali smo struju za 450 evra za megavat, a prodavali je za 70 do 80 privatnicima. Ima li tu odgovornosti privatnika? Kada je reč o podizanju minimalca pa većina ljudi nije došla do minimalne potrošačke korpe. Za to su poslodavci odgovorni. Ja razumem strance koji ljude u Srbiji doživljavaju kao statistički broj ali ljudi koji žive u Srbiji, pa oni ne moraju da imaju u poslovanju dvadeset posto dobiti, neka bude 7 ili 10 i neka povećaju plate. Govorim o domaćim poslodavcima, ponekad su oni gori prema radnicima nego stranci. I ovi koji dolaze iz sveta nisu bolji i to je izrabljivanje ljudi“, rekao je Savić.
On je naveo i da je posebno zabrinjavajuće to što svake godine Vlada podiže neoporezivi deo zarade i to ostavlja prostor i stranacima i domaćim poslodavcima da isplaćuju minimalac.
„Smeta mi kad kažu da su plate sve veće jer vidim kako ljudi žive. Sindikati ne mogu ništa, a države nema da zaštiti ljude i to je Srbija. Protiv toga treba da se bore svi, i ovi koji su na vlasti i ovi koji žele da dođu na vlast. Svi moraju da imaju drugačiji odnos prema ljudima“, rekao je profesor.
Kada je reč o subvencijama, Savić kaže da su uslovi za dobijanje subvencija „jednaki kako za domaće tako i za strane investitore“.
„Niko od domaćih investitora se ne prijavljuje jer domaći neće da se bave proizvodnjom, jer mogu da odu u Kinu i kupe gotov proizvod. I naši i stranci su potpuno izjednačeni Zakonom o ulaganjima iz 2014. godine“, rekao je profesor.
Dušan Nikezić, potpredsednik SSP, se ne slaže da su uslovi za dobijanje subvencija isti za domaće i strane investitore.
„Vi znate da se subvencije dogovaraju u kabinetima, a ne dobijaju se na konkursima i mi želimo da prekinemo sa takvom praksom koju imamo poslednjih 10 godina. Želimo da podržimo domaću privredu, a ne šačicu stranih invesitora. Hoćemo da se ubrzaju EU integracije umesto što potpisujemo štetne ugovore o slobodnoj trgovini sa Kinom i Turskom. Želimo da se u Javnim preduzećima zapošljava profesionalni menadžment, a ne partijski poslušnici, da ulažemo u poljoprivredu, to želimo jer je zbog ove vlasti poslednjih deset godina Srbija na začelju Evrope u ekonomskom rastu“, rekao je Nikezić.
On je naveo i da je Srbija u prošloj godini u regionu imala najmanji ekonomski rast posle Makedonije, a ove godine posle prvog kvartala sa rastom BDP-a od 0,7 posto ispod je proseka i evropskih zemalja i zemalja u regionu.
„Pala je potrošnja i ja sam šokiran Vučićevom izjavom da je potrošnja pala zbog inflacije jer ljudi čuvaju, štede novac. Mi imamo inflaciju na nivou Ukrajine i ona je za 20 poslednjih godina najveća. Ljudi su prinuđeni da se odriču mleka i mesa. Prema podacima NBS, i štednja je u padu pa je Vučićevo opravdanje besmisleno, a ovo što nam se desava je opasno. Vlast mora da se suoči sa tim da je ekonomska politika posle 10 godina doživela kolaps, a to je zato jer se zasnivala na prekomernom zaduživanju, na ad hok rejting merama, sve prisutnoj korupciji, partijskom kadriranju i zato smo među četiri najsiromašnije zemlje u Evropi“, izjavio je Nikezić.
Kada je reč o minimalnim zaradama u privatnom sektoru u Srbiji, Nikezić tvrdi da je za to odgovorna država.
„U razgovorima između posodavaca i sindikata učestvuje država, ona je ta koja ‘seče’ i ona je uvek na strani poslodavaca. Kada su strani investitori u pitanju država ne sme dati subvencije firmama koje isplaćuju minimalac. Postala je praksa da je osnovna plata minimalac, ako hoćete veču platu morate da radite vikendom, prekovremeno, noćnu smenu da bi zaradili 50 hiljada“, objasnio je on.
Oba sagovornika ne veruju da će inflacija znatno pasti, da kurs dinara nije realan, kao i da ima mesta za brigu kada je reč o dugovima prema Kinezima.
„Kineski dug je ogromna opasnost. Kad sve sabreremo mi dugujemo 15 milijardi evra. Zaduživali se po kamati od 3 odsto, a mogli smo kod MMF-a po 0,4 odsto. Doći ćemo u situaciju da nećemo moći da servisiramo taj dug. Mi samo za kamatu moramo da plaćamo 450 miliona evra i više od milijarde za otplatu. Mi nećemo to moći pa će nam neko kucati na vrata i reći dajte nam Elektroprivredu, Telekom, zemljište, rudno bogatstvo. U to ćemo ući ako već i nismo i to pokazuje kakva je ekonomska situacija u zemlji“, rekao je Nikezić.
„Tako će biti ako ne možemo da vratimo dug. I zapad bi nam to uzeo, ne samo Kinezi. Sve što smo povećali BDP za sve ove godine dali smo za kamate. Ako uredno servisiraš kamtu sve je uredu. Ako ne, kineski sistem jeste malo specifičniji, niko vam neće oprostiti kamatu i dug“, rekao je profesor Savić.
