Psiholog Žarko Trebješanin smatra da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne drži „kao pijan plota“ ni zakona, ni Ustava, koji mu ne znači „apsolutno ništa“, što najbolje pokazuje činjenica koliko ga je puta prekršio.
U intervjuu FoNetu, on je podsetio da su i ranije predsednici iskakali iz ustavnih okvira, ali da je kod Vučićeve vladavine bitno da je kršio Ustav potpuno svestan da to čini, jer je pravnik i zna da predsednička ovlašćenja nisu tako velika.
„Meša se u sve, njemu ministri i ne trebaju, ne treba mu ni Vlada“, izjavio je Trebješanin u serijalu Kvaka 23, osvrćući na nedavnu studiju Centra za pravosudna istraživanja Srbije o Vučićevom kršenju Ustava.
Kako je protumačio, Vučić žudi za apsolutnom vlašću, a svi ljudi koje je postavio potpuno se oslanjaju na njega, što kaže i predsednica Vlade, koja se ponaša, ne samo kao njegov najodaniji službenik i portparol, već i advokat.
„Nažalost, mislim da tu ima nešto i od našeg mentaliteta, koji nije nepromenljiv, da su ljudi navikli da sve zavisi od vođe, koji ima potpunu vlast i onda se oslanjate na njega i na njegove odluke“, ocenio je Trebješanin.
Prema njegovom viđenju, Vučić se ponaša kao da je ovo jedna jednostranačka država i kao da je predsednik samo ljudi koji ga podržavaju.
„Svi koji nisu za njega, koji iskažu i najblažu kritiku, oni se stigmatizuju i proglašavaju izdajnicima i neprijateljima, što je apsolutno nedopustivo“, upozorio je Trebješanin.
Kako je precizirao, umesto da zaista bude simbol jedinstva i integrativni faktor, da okuplja ljude i podstiče jedinstvo, on sve više produbljuje jaz u društvu i stvara konflikte.
Trebješanin misli da je posebno opasno kada se ljudi po bitnim pitanjima dele na dva pola, jer tada može doći do ozbiljnih, pa i tragičnih sukoba, ali je Vučić taj koji gleda da „zapali vatru“ i neprestano održava konflikte, što ni u jednoj demokratskoj zemlji ne bi bilo moguće.
Uočava da se Vučić meša i u suđenja veoma važnog društvenog značaja, ali i u nebitne sporove, da bi se populistički „pokazao kao vođa, koji mora da preseče, i unapred sugeriše šta će sud da donese, jer kada on nešto kaže, to je u stvari presuđeno“.
Prema viđenju Trebješanina, to je možda i najtragičnije, pošto se ljudi uzdaju u sudstvo, koje bi trebalo da bude brana upravo tome da neko može da uzurpira vlast i obezvredi i sudske presude.
Kada pogledate istraživanja, kako je ilustrovao, veliki broj obrazovanih mladih ljudi odlazi zato što ovde nemaju pravnu sigurnost, ne vide perspektivu i ne mogu da napreduju, a znaju i da mogu da nastradaju, ako kažu bilo šta protiv.
Ukazujući da su institucije urušene, da nema vladavine prava, niti policije u koju možete da se pouzdate, Trebješanin je predočio da se sada potpuno jasno pokazuje da krupan i organizovan kriminal ne može da postoji „ako tu nije uključena država“.
U to su vrlo uključeni i mediji, za koje on smatra da nisu sredstva informisanja, već propagande koja služe da se Vučić odbrani od napada i da se što više izgradi kult njegove ličnosti, uprkos tome što su u Evropi 21. veka „takvi kultovi malo prevaziđeni“.
Prema mišljenju Trebješanina, ti mediji služe i da stvore percepciju opozicije, kao skupa kriminalaca, narkomana i izdajnika, a ljude iz vladajuće stranke i vlasti kao svece.
„Kao ljude koji vredno rade za opšte dobro i stvaraju jedan divan sistem koji neprestano napreduje i nama će eto biti sve bolje i bolje, plate sve veće i veće“, obrazložio je on i konstatovao da „tome ovde služi ogromna većina medija“.
Trebješanin uočava da je Vučić izgradio sliku da je neranjiv, da je nemoguće da mu se i najmanje oduzme od vlasti, boji se čak i za svaku mesnu zajednicu, za neko malo mesto koje znaju on i još ljudi koji žive tamo, upravo zato da to ne bi to bio početak gubitka vlasti.
On to vidi kao potpuno iracionalno i kao strah da će, kada izvučete jedan konac, sve početi da se para, što pokazuje da se Vučić, ipak, ne oseća toliko sigurnim.
„Svima je jasno da ovde imamo kulise demokratije, ali da faktički iza tih kulisa, institucija i zakona, u stvari nemate ništa, jer su te institucije ili uništene ili gotovo uništene“, ponovio je Trebješanin i sistem koji ovde postoji označio kao antisistemski.
U procesu demokratizacije, koji je veoma spor, institucije nisu bile potpuno na nogama, ali su ipak dostigle neki stepen autonomije, podsetio je on i ocenio da je „onda Vučić došao i to potpuno uništio“.
Naš posao je da shvatimo da su institucije važne, da moraju da se izgrade, ne samo da imamo dobre zakone, nego da imamo dobre mehanizme da se ti zakoni sprovode, jer uvek može da se desi da dođe pogrešan čovek na neko bitno mesto, poručio je Trebješanin.
Kako je istakao, morate da imate mehanizme da možete da ga opozovete, mora da počne da se gradi jedan sistem gotovo iz osnova da biste zbilja imali institucije od poverenja i da je onda sasvim svejedno ko će biti na njihovom čelu, jer postoji kontrola vlasti.
Upitan o nameri da se na budućim referendumima ukine cenzus, Trebješanin je ocenio da bi ih to obesmislilo i naglasio da bi cenzus minimalno morao da bude 50 odsto da bi odluka bila legitimna.
Na pitanje kako vidi Srbiju za pet godina, on je uzvratio priznanjem da je pesimista, jer „ne vidi baš nešto da će biti mnogo bolje“.
S druge strane, čovek treba da neguje neki borbeni pesimizam i veruje da stvari mogu da se promene. Ljudi imaju nešto što je nepredvidljivo i ako se uozbilje, ako shvate kuda sve ovo ide, mogu da okrenu točak istorije, „jer nije to baš tako fatalno“, zaključio je Trebješanin.
