Od zapadnobalkanskih ekonomija, Srbija je prošle godine uputila najveći broj zahteva kompaniji Meta za uvid u podatake o korisnicima društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, pokazali su najnoviji podaci.
Srbija je u drugoj polovini 2022. uputila 202 zahteva, a u celoj godini 472.
Na drugom mestu je Severna Makedonija, koja je u celoj 2022. uputila 153 zahteva, a slede BiH (158 zahteva), Kosovo (63), Albanija (58) i Crna Gora (50 zahteva).
Srbija je i u 2021. godini uputila najveći broj zahteva kompaniji Meta u poređenju sa drugim ekonomijama regiona, 624, a na začelju je bilo Kosovo, sa 58.
Na Zapadnom Balkanu Srbija prednjači i kada je reč o zahtevima za hitno postupanje, iako je broj takvih zahteva u 2022. bio manji nego godinu dana ranije.
Kada je reč o globalnoj statistici, države su kompaniji Meta prethodne godine uputile više od 476.000 zahteva, što je za 51.000 više nego u 2021. godini, kada ih je bilo oko 425.000.
Meta, matična kompanija društvenih mreža Fejsbuk i Instagram, od 2013. na svakih šest meseci objavljuje izveštaje o transparentnosti, koji obuhvataju i zahteve državnih institucija za deljenje podataka.
Države traže podatke od kompanije Meta u sklopu zvaničnih istraga, a većina tih zahteva odnosi se na krivične predmete, kao što su pljačke ili otmice, navodi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Najčešće se traže osnovne informacije, kao što su ime, datum registracije i dužina korišćenja društvene mreže, a države mogu tražiti i evidenciju IP adresa ili sadržaj samog naloga.
„Za svaki zahtev koji primimo pažljivo proveravamo da li je pravno zadovoljavajući. Možemo da ih odbijemo ili zahtevamo više detalja o njima, ako su preširoki ili nejasni“, navodi Meta na sajtu.
Kompanija Meta ne deli sve podatke koje države zahtevaju, već deo odbija ili ih vraća na dopunu.
U izveštaju o transparentnosti Meta objavljuje i koji je procenat zahtevanih informacija podeljen državama. U tu statistiku ulaze slučajevi u kojima je Meta dala bilo kakvu informaciju o korisniku na zahtev vlade neke države.
U prethodnoj godini, najveću stopu delimično ili u potpunosti ispunjenih zahteva u regionu je imala Hrvatska, više od 85 odsto, dok je Srbija imala 10 odsto manje. Najmanji nivo ispunjenosti zahteva imalo je Kosovo, 19 odsto.
