Ako druga strana stalno odbija kompromisno rešenje, nikako ne prihvata mirni dijalog – moramo biti spremni i za sve druge opcije, uključujuči vojnu.
Piše: Miša Vacić, predsednik Srpske desnice
Jer upravo je zamrznuti konflikt u Nagorno Karabahu pokazao da se otcepljena teritorija, primenom jedne visoko sofisticirane ofanzivne doktrine, može vojno reintegrisati uz minimalne žrtve, i to bez obzira na sastav stanovništva sporne teritorije, njegovu motivisanost za otpor, kompleksnost reljefa i ostale negativne aspekte.
Pritom u našem slučaju je i istorijsko kao i međunarodno pravo na našoj strani, dok je kod Azerbejdžana bilo (i to formalno) samo međunarodno pravo.
Zato moramo da postavimo za glavni prioritet – jačanje naših odbrambenih i ofanzivnih kapaciteta, a tu je od presudnog značaja i vojna saradnja sa bratskom Rusijom koja već dosta doprinela tome.
Još jedna pouka Karabahskog konflikta za nas – dolazak antiruske garniture preko obojenih revolucija (koju smo već doživeli 2000-e i eto sad ponovo ih povampiruju pred našim očima DOS-2 na beogradskim ulicama) – uvek uzrokuje gubitak teritorije. Tako je bilo i u Gruziji, Ukrajini i eto sada u Jermeniji.
Za sve kojima je stalo do odbrane Kosova i Metohije, očuvanja Republike Srpske, a nisu oduševljeni vladajućim strankama – izbor im nije u DOS-2 koji se lažno predstavlja ”patriotskim” parolama, a suštinski radi za interese Londona, Berlina i Brisela, već im je alternativa i prirodni izbor Srpski Desničari koji su opozicija i prozapadnim kadrovima u SNS-u.
Srpska Desnica se zalaže za još snažnije naoružavanje bezbednosnih snaga Srbije, još tešnjom saradnjom sa Rusijom i vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, kao i uvođenja opšte narodne odbrane u prosvetni sistem Srbije. Tražimo poverenje svog naroda za uvođenje nacionalizma u institucije!
