Dok Evropu potresaju štrajkovi, ideja naprednjačke ideologije je da blokira društvo. Zadatak im je da unište eksplozivno punjenje iz svake potencijalne „bombe“, posebno one socijalne. Tako se stvara letargično društvo kojim dominiraju ravnodušni robovi spakovani u redove za jeftiniju hranu.
Dok se u Srbiji tuku za jeftinije piliće kojima ističe rok trajanja, stoji se u redovima četiri sata za čokoladu od 50 dinara, otima se za snižene svinjske polutke, Evropu parališu štrajkovi. Sindikati u regionu traže povećanje plata zbog rasta inflacije.
Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ poručili su da bi premijerka Ana Brnabić i Vlada Srbije trebalo da podnesu ostavke zbog ozbiljne socijalne nejednakosti, „jeftinog i bednog života“ koji se najbolje oslikava u ovim „borbama“ u marketima.
Za najsiromašnije i nemoćne, traje kratka borba za goli život, i lako se gubi pred ravnodušnom vlašću. Trećina Srbije je već na granicama ozbiljnog siromaštva, a njihov očaj pokrivaju kulise zvaničnog agitpropa: bolje nam je nego ikad, pogledajte malo pažljivije, nije onako gadno kako vam se čini. Slušajte šta vam govorimo, napredujemo, zar ne vidite, ne zna se gde nam je kraj.
Socijalna panika se može zataškati ili odložiti igrama i aferama, spontanim ili planiranim katastrofama. Uz bezobzirno uklanjanje istine i uništavanje medija koji je još nekako čuvaju i pretnje smrću za slobodno mišljenje. Trebaće malo više hleba i mnogo igara. Jer, najobilnije se jede pred veliku glad.
Nema sumnje da je ideja naprednjačke ideologije da blokira društvo. Zadatak im je da deaktivira eksplozivno punjenje iz svake potencijalne „bombe“, posebno one socijalne. Tako se stvara letargično društvo kojim dominiraju ravnodušni robovi spakovani u redove za jeftiniju hranu.
Tokom jedne od tih poslednjih gužvi ispred velikih marketa, lokalni novinari su upitali jednog građanina, zašto se ne pobuni, zašto se ponižava zbog jedne svinjske polutke. Odgovorio im je da on nema vremena da se buni, da mora da brine o svojoj porodici!
I, u ovoj izjavi jednog od nas nameće se pitanje: Kakva je onda budućnost ovog naroda? Za velikog šefa građani Srbije imaju svoju sudbinu, od njih se ne traže odluke. Biće nahranjeni i napojeni.To je model seciranja i ugrađivanje tuposti koji se nikada ne okončava. Slomljeno društvo nije u stanju da učini bilo šta za spasenje, osim da čeka sledeći potez vođe.
Letargični podanici ne veruju u svoju snagu, jer su je sami sebi oduzeli, nesposobni da izađu iz začaranog kruga. Odavno su postali robovi koji su, po svemu sudeći, očarani ropstvom.
