Ruska naučnica izražava bojazan
Strategija opstanka ljudi kao vrste trenutno vodi uništavanju prirodnih staništa, tako da je potrebna promena strategije ukoliko želimo da spasimo sebe i planetu i izbegnemo buduće pandemije.
Ovo upozorenje izrekla je Marija Voroncova, učesnica konferencije UN-ove Konvencije o dobrobiti životinja i biodiverziteta.
Ruska naučnica o Kovidu
„Prema virolozima, ako čovečanstvo u svom suočavanju sa KOVID-19 kao vrsta ne promeni strategiju življenja i preživljavanja, za dve godine će doći do druge pandemije. Postoji puno virusa i oni su novi za ljude, a kada je virus ili parazit nov, obično je vrlo opasan i smrtonosan za čoveka. Ako ne redefinišemo našu strategiju kao vrstu, pandemije će se nastaviti. Nakon ove pandemije, moramo shvatiti kako ćemo održavati i uticati na svoje okruženje“, rekla je ruska naučnica Voroncova.
Napomenula je da čovek ima ogroman uticaj na sve ekosisteme.
Šume algi koje su jasle za mnoge morske vrste beskičmenjaka i riba, počinju da nestaju. Najverovatnije se to dogodilo jer je more postajalo toplije, i to će se nastaviti. Ribolov u dubokom moru se aktivno razvija, ribe se izlovljavaju, a stvorenja koja žive u dubinama okeana su pred uništenjem”, objasnila je.
Voroncova je primetila da su mnoga ležišta retkih metala odavno otkrivena na okeanskom dnu.
“Postoje ležišta kobalta, mangana i drugih metala koje se koriste za proizvodnju mobilnih telefona i elektronskim uređajima i ove godine bi trebalo da se izdaju dozvole za eksploataciju na pojedinim lokacijama”, rekla je Voroncova.
Takođe, ruska naučnica je pojasnila da već postoje mašine koje će bušiti dno u dubinu od 4-5 km, a zatim će se iskopani sadržaj prenositi na brodove.
“Međutim, dno na takvoj dubini je vrlo mekano, što znači da će se sa takvom proizvodnjom u okeanu zamućivati okeansko dno što će definitivno uticati na žive organizme i temperaturu okeana”, rekla je Voroncova.
Podsetila je da zbog intenzivnog uzgoja i na kopnu dolazi do iscrpljivanja zemljišta. Poljoprivredne tehnologije su fokusirane na monokulture, koristeći veliki broj mineralnih đubriva i pesticida.
“Uzmimo primer plantaže palmi. Krče tropske šume zbog njih, a kao rezultat toga, na ovim teritorijama se pojavljuju glodari koji se hrane palminim orahom. Zbog toga su počele da se množe zmije otrovnice koje se hrane glodarima, pa radnici ne smeju na plantaže. Sve to umesto da ostanu prašume. Monokultura je nestabilan sistem“, upozorila je Voroncova.
Po njenom mišljenju, čovečanstvo mora da promeni svoju parazitsku strategiju u odnosu na prirodu, da se odluči za simbiozu, ali za to moramo odabrati drugačiju strategiju za ljude kao vrstu, uverena je ruska naučnica Voroncova.
