Međunarodna tržišta do kraja 2022. bez ruske tehnološke, telekomunikacione i elektro opreme, turbina, monitora.
Rusija je juče prihvatila ekonomski rat koji joj je, prema proceni zvanične Moskve, Zapad odskora nametnuo paletom nezabeleženih sankcija zbog sukoba u Ukrajini.
Naime, odlukom ruske vlade jedanaesta ekonomija sveta do kraja 2022. obustavlja izvoz više od 200 proizvoda, počev od tehnološke, telekomunikacione, medicinske i elektro opreme, do poljoprivrednih mašina, vozila, železničkih vagona, turbina, kontejnera, mašina za obradu metala i kamena, monitora, projektora, konzola i panela, kako se navodi u saopštenju Vlade Ruske Federacije.
Moskva je juče istakla da će objaviti detaljan spisak svih 200 stavki, ali bez preciziranja datuma. Nove kontramere obrazložene su potrebom da se obezbedi stabilnost ruskog tržišta.
Zabrana izvoza ove robe odnosi se na sve zemlje sveta, s izuzetkom članica Evroazijske unije (EAEU), kao i Abhazije i Južne Osetije. Uz to, najnovijim dekretom ruske vlade privremeno je do kraja godine ograničen i izvoz izvesnih vrsta drvne građe i šumskih proizvoda u „neprijateljske zemlje” (nedavno objavljena lista obuhvata 48 država, uključujući EU i SAD).
„Zabrana će garantovati zadovoljavanje zahteva domaćeg tržišta za dostupnim sirovinama i podstaći povećanje prerade drveta unutar zemlje”, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva industrije i trgovine. Rusija je inače peta država sveta po zastupljenosti šumskih površina, prenose agencije.
Nakon objavljivanja uzvratnih mera šef Kremlja Vladimir Putin ocenio je da Zapad uvodi nelegitimne sankcije pokušavajući da okrivi Rusiju za sopstvene greške, preneo je Rojters.
„SAD pokušavaju da obmanu sopstveno stanovništvo krijući se iza Rusije”, izjavio je Putin nakon sastanka s premijerom Rusije Mihailom Mišustinom, s kojim je razgovarao o situaciji u ruskoj ekonomiji nakon uvođenja sankcija, javio je Sputnjik. Amerika je, prema Putinovoj oceni, obustavila uvoz ruskih energenata pokušavajući da okrivi Rusiju za rast cena benzina i drugih naftnih derivata na tržištu najveće ekonomije sveta.
„Rusija s tim nema ništa. Cene energenata na Zapadu rastu zbog sopstvene računice zapadnih zemalja”, dodao je Putin, naglašavajući da Rusija poštuje svoje obaveze u oblasti energetike.
Rusko viđenja razmera „ekonomskog rata” juče je komentarisao i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Ne postoji primer za ekonomski rat kakav je pokrenut protiv Rusije, situacija je bez presedana”, ocenio je Peskov, istakavši da ne vredi davati prognoze kad je reč o rastu cena, te da bi trebalo preduzimati mere za ublažavanje negativnih posledica.
U međuvremenu, Peskov je ocenio da će eventualna zaplena ruskih nekretnina u EU i SAD, kao odgovor na moguću nacionalizaciju preduzeća stranih kompanija koje su obustavile poslovanje u Rusiji, dovesti do negativnih posledica za obe strane.
„Moguća nacionalizacija” uveliko je, inače, tema sa obe strane Atlantika.
„Ruska vlada već radi na merama koje uključuju bankrot i nacionalizaciju vlasništva stranih firmi koje su naterane na povlačenje”, istakao je juče nekadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, na društvenoj mreži „Vkontakte”.
Bela kuća juče je ustvrdila da su američke i druge zapadne kompanije evakuaciju sa ruskog tržišta preduzele po sopstvenom nahođenju.
„Vašington nije iza kulisa nagovarao zapadne firme da napuste Rusiju”, istakla je juče Džen Saki, portparol Bele kuće. „Jesmo tim povodom aplaudirali postupcima jednog broja kompanija, ali očigledno ih nismo nagovarali. Ako bi došlo do potencijalne zaplene njihove imovine u Rusiji, sigurno je da bi bilo koraka koje bismo preduzeli”, nagovestila je Sakijeva.
Ko je proteklih dana – dok su rublja i ruske akcije dramatično gubile vrednost – pokupovao udeo stranih firmi u munjevitom povlačenju odatle, uglavnom je još zagonetka.
