Najniže zarade u Vojvodini imaju zaposleni u Malom Iđošu, u kojem je prosek 63.119 dinara bez poreza i doprinosa.
Pregledom zvanične statistike vidi se da je prosečna zarada u javnom sektoru 85.730 dinara neto. U javnim preduzećima je prosek 88.242 dinara neto i njega čine kako direktorske, tako i plate niže plaćenih službenika, dok su zaposleni u zdravstvu i socijalnom radu u julu primili 84.474 dinara neto, piše 021.rs.
Plate su u sektoru obrazovanja, ali i kulture 76.423 dinara neto.
Za razliku od ovih iznosa, RZS obračunava da je prosečna plata u celom sektoru računarskog programiranja i s njim povezanih delatnosti 260.931 dinar bez poreza i doprinosa, što je iznos na koji takođe utiču najviše i najniže plate.
Šta nam ovi iznosi govore?
Kao i svakog meseca, prosečna plata se u Srbiji, najčešće od strane predstavnika vlasti, koristi kao pokazatelj boljitka – iako nije jasno kako je 550 evra dovoljno da iko preživi mesec dana. Ista zvanična statistika nam govori da je potrošačka moć građana sve manja, potrošačka korpa sve praznija, a usporenje inflacije neće dovesti do pada cena namirnica koje su tokom poslednje dve do tri godine dramatično porasle.
Prosečna plata samo je još jedan statistički podatak koji uzima u obzir sva obračunata primanja, najviša i najniža. Prosečan građanin Srbije nema ni blizu programerske plate, neretko ni blizu prosečne plate, ali u podacima RZS postoji stavka koja može da se uzme kao najbliži pokazatelj prosečnih mesečnih primanja u Srbiji.
Naime, medijalna zarada iznos je do kog zarađuje polovina svih zaposlenih u Srbiji, a do sada se pokazala relativno verno kao pokazatelj prosečnih primanja – za jul je medijalna zarada iznosila 64.734 dinara neto, tek nešto više od plate u pomenutom Malom Iđošu.
