Raspada se kartel Aleksandra Vučića. Stranački i državni funkcioneri, uticajni kumovi, poslovni partneri, medijski magnati, sudije i ostali kriminalci, svi su u strahu od američke crne liste. Zvonko Veselinović i Milan Radojičić su već pod sankcijama, uskoro će se na spisku naći Andrej Vučić i Nikola Petrović. O ministrima i tajkunima, koji se plaše i Amerikanaca i Vučića, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj aktuelnog diktatora.
Američko Ministarstvo finansija objavilo je 8. decembra 2021. godine prošireni spisak osoba osumnjičenih za kriminal, korupciju, kršenje ljudskih prava i druga krivična dela. Na “balkanskoj crnoj listi”, na 273 strane, najzvučnija su imena vođa kosovskog naprednjačkog mafijaškog klana – braća Zvonko i Žarko Veselinović i njihov kum Milan Radojičić, koji je i potpredsednik tzv. Srpske liste, kosovske filijale Srpske napredne stranke.
Spisak političara i ostalih kriminogenih lica iz Srbije biće dopunjen sredinom januara. Očekuje se da se u vrhu crne liste nađu Andrej Vučić, Siniša Mali, Nikola Petrović, Nenad Kovač, Goran Veselinović, Maja Gojković, Rasim Ljajić, Novica Tončev, kao i stotinak biznismena čije su firme dobijale poslove na tenderima.
Pojedincima i kompanijama biće zaplenjena imovina, blokirani računi u bankama i zabranjen ulazak u Sjedinjene Američke Države, kao i svaka poslovna saradnja s američkim firmama.
Poslovna imperija Zvonka Veselinovića je već osetila posledice sankcija Kancelarije za borbu protiv finansijskog kriminala američkog Ministarstva finansija. Osim braće Veselinović i Radojičića, na listi se nalaze njihovi saradnici Marko Rošić, Željko i Andrija Bojić, Radule Stefić, Srđan Vulović, Milan Mihajlović, Miljan i Milojko Radisavljević, Radovan Radić i Siniša Nedeljković. Pod sankcijama su njihove i firme koje su povezane s njima.
Na spisku, koji poseduje redakcija Magazina Tabloid, nalaze se seledeće firme: Građevinsko preduzeće INKOP doo, Karađorđeva 6, Ćuprija 35230, broj 100245361, povezano sa Zvonkom Veselinovićem. NOVI PAZAR-PUT, Ulica Šabana Koče 6/7, 36300 Novi Pazar, povezano sa INKOP doo Ćuprija. DOLLY BELL doo, Partizanske avijacije 4/III Novi Beograd, broj 108981819, povezano sa INKOP Ćuprija. BETONJERKA doo Aleksinac – privredno društvo za proizvodnju betonskih stubova, trafo-stanica i pratećih elemenata za izgradnju i održavanje elektroenergetskih objekata, 18220 Aleksinac, Autoput bb, registarski broj 100302988, povezano sa INKOP doo Ćuprija.
BABUDOVAC-BRNJAK doo, Brnjak bb, Srpska Crnja, registarski broj 104219987, povezano sa Milojkom Radisavljevićem. CVIJA KOMERC, samostalna trgovinska radnja, Mačvanska 65, 15000 Šabac, registarski broj 10081430, povezano sa Zvonkom Veselinovićem. GARAC INŽENJERING ood, Tsar Osvoboditel 168, Kyustendil 2500, Bugarska, broj BG203318394, povezano sa Milanom Radojičićem. METAL – ROBNA KUĆA, Kosovskih junaka bb, Zvečan 38227, registarski broj 20110708, povezano sa Sinišom Nedeljkovićem. PP BABUDOVAC, 40650 Jasenovik, registarski broj 600670825, povezano sa Miljanom Radisavljevićem. NAUTIKA CENTAR doo, Ulica Zdravka Kučića 43, 51000 Rijeka, Hrvatska, registarski broj HR12533377925, povezano sa Žarkom Veselinovićem. MM KOM INTER BLUE, 38228 Donji Jasenovik, preduzeće za proizvodnju, promet, trgovinu i usluge, broj 107969124, povezano sa Miljanom Radisavljevićem. “RAD 028”, Prote Stojana 4/2, Zvečan, povezano sa Radule Stevićem. MARKOM METAL COMMERCE doo, 37240 Zvečan, registarski broj 106767318, povezan sa Sinišom Nedeljkovićem. FARMA IZVORI, Izvori, registarski broj 71168433, Kosovo, povezano sa Sinišom Nedeljkovićem. FERARI, preduzeće za usluge i promet polovnim vozilima, Kosovska Mitrovica.
Firme braće Veselinović i sve ostale, koje su povezane s njima, već su izgubile mnoge poslove i komitente. Vlasnici preduzeća, koja su do juče uspešno sarađivala sa Inkopom i ostalim Veselinovićevim građevinskim firmama, raskidaju ugovore i napuštaju započete projekte. Na nekim deonicama “Moravskog koridora” prekinuti su radovi u koje je, kao podizvođač, bila uključena Veselinovićeva firma Inkop. Pošto taj koridor gradi američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, prekid saradnje je logičan. Međutim, bez posla su ostale i druge firme za koje se sumnja da su povezane sa Inkopom ili Novi Pazar – Putem.
Kriminal i korupcija su osnovne privredne delatnosti u Srbiji, pa američki udar po nosiocima tih poslova preti urušavanjem ekonomskog sistema. Kad se ozvaniče sankcije protiv Nikole Petrovića, Nenada Kovača, Željka Mitrovića i ostalih kontrolora monopola u građevinarstvu, trgovini energentima i medijima, raspašće se Vučićev mehanizam za izvlačenje novca iz budžeta. Toga su svesni svi u diktatorovom okruženju.
Strah je podjarila vest o tome da američka ambasada nije dala vizu Nenadu Kovaču, zvanom Neša Roming. Iako je početkom 2021. godine boravio u Americi, Kovač je sad odbijen. Vučić je saradnicima rekao da je Neša Roming na udaru Amerikanaca zbog saradnje sa Darkom Šarićem.
Vučić tom pričom pokušava da spreči širenje paranoje, kako ne bi svi pobegli što dalje od njega. Naravno, nije uspeo.
U to vreme, sredinom decembra, američke vize nisu dobila dva državna sekretara, dvoje sudija beogradskog Višeg suda i jedan sudija Privrednog suda u Pančevu. Bez dozvole da putuje u Ameriku ostao je i čačanski advokat Dragan Ranđelović, zvani Džakec.
Magazin Tabloid je pisao o ulozi koju je Ranđelović imao u neformalnom centru moći, koji su predvodili Nikola Petrović, Zlatibor Lončar i Aleksandar Đorđević, tada šef Bezbednosno informativne agencije, a danas ambasador u Sarajevu. U Čačku je 2016. godine ubijen Strahinja Ičelić. Pošto je bilo nekoliko inspiratora i saučesnika u tom zločinu, koji je dugo i pažljivo pripreman, Više javno tužilaštvo je delo kvalifikovalo kao umišljajno brutalno ubistvo iz niskih pobuda, za šta je zaprećeno od 10 do 40 godina zatvora. Međutim, delo je prekvalifikovano u obično ubistvo, a izvršiocima Nenadu Kalajdžiću, Vladimiru Tripkoviću i Saši Rogliću ponuđena je nagodba po kojoj je Tripković dobio sedam i po godina robije, Kalajdžić devet, a Roglić samo šest meseci zatvora. Nagodba je sprovedena u skladu s Obavezujućim uputstvom Republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac.
– Ovaj posao je ugovorio advokat Dragan Ranđelović zvani Džakec, koji je uzeo za nagodbu 100.000 evra, podelivši novac sa direktorom BIA Aleksandrom Đorđevićem, zvanim Đora peder, bivšim advokatom iz Čačka – navodi se u tekstu našeg Magazina.
Đorđević i Ranđelović su najzaslužniji za izbor njihovog ortaka Mladena Nenadića na mesto tužioca za organizovani kriminal. Đorđević je obezbedio finansijsku i logističku podršku, a Džakec je operativno, na terenu, odradio sve što je trebalo. Po istom receptu, sudija Jasmina Vasović je postavljena na funkciju predsednice Vrhovnog kasacionog suda, čime je taj centar moći ostvario potpunu kontrolu nad srpskim pravosuđem.
Međutim, sad se pojavio problem s američkim pravosuđem. Svi Ranđelovićevi bitniji poslovi vezani su za Đorđevića i Nenadića, a potom i za ostatak ekipe u kojoj se nalaze Petrović, Kovač i Lončar. S obzirom da Amerikanci nisu dali vizu Ranđeloviću i Kovaču, kao i da je Petrović već targetovan, može se očekivati da cela grupa, pa i njihovi saučesnici u kriminalu i korupciji budu visoko plasirani na crnoj listi.
Dok čekaju da vide da li su na američkoj listi da odstrel, naprednjaci ne gube vreme, vredno rade jedni drugima o glavi. U tome su naročito aktivni Bratislav Gašić i Zlatibor Lončar, koji se bore za uticaj nad BIA.
Gašić je nedavno plasirao priču da Lončar napušta SNS i pravi svoju stranku, i to sa Sašom Vukadinovićem, bivšim direktorom BIA, trenutno jednim od najbližih saradnika Dragana Đilasa. Sabotaža nije uspela. Vučić nije dozvolio da se njegovi mediji bave tom temom. Iako je tačno da Lončar nema uticaj u SNS, Vučiću ne ide u prilog da sad, pred izbore, podrži priču o podelama u stranci.
Na izazov, Lončar je odgovorio akcijom na svom terenu, gde je najjači, u pravosuđu. Krajem decembra je iz pritvora pušten Mlađan Klikovac, Lonačerev kum, pripadnik BIA, koji je u septembru uhapšen zbog sumnje da je reketirao vlasnika jednog ugostiteljskog objekta u Požarevcu. Klikovac je uhapšen zajedno sa Božidarom Stolićem, bivšim inspektorom SBPOK-a za krvne i seksualne delikte.
Klikovac je u BIA imao zaštitu Ivana Todorova, doskorašnjeg pomoćnika direktora službe, aktuelnog ambasadora Srbije u Mađarskoj. Klikovac je Posle napada Ljubiše Buhe Čumeta na Lončara, koga je automobilom jurio po Dedinju kako bi rašistili stare račune, Klikovac je postao šef obezbeđenja svog kuma, ministra zdravlja.
Bratislav Gašić je jedva dočekao priliku da Lonačevog kuma spakuje iza rešetaka. Međutim, puštanje Klikovca da se brani sa slobode sada je shvaćeno kao velika i značajna pobeda Lončara, koji je dokazao da je moćniji od Gašića i u “firmi”, a naročito u pravosuđu. Ta bitka je završena, ali rat će se nastaviti.
Istovremeno traje i nekoliko ratova nižeg intenziteta, ali ne i manjeg značaja, u političkom delu naprednjačkog kartela. Svi ministri su u panici zbog pritisaka iz Amerike i Evropske unije, crnu listu i rezoluciju Evropskog parlamenta shvataju kao signale da se bliži tužan kraj vladavine SNS-a i parazitskih satelita. Nervozu povećava neizvesnost izazvana novim kadrovskim pretumbavanjem, karakterističnim za svaki predizborni period. Sigurno je, Ana Brnabić neće dobiti treći premijerski mandat. Kako trenutno stoje stvari, ona će biti prebačena u fotelju gradonačelnika Beograda. Pripreme za tu funkciju već vodi na mestu koordinatora beogradskog odbora SNS-a, koji je, posle smene Nebojše Stefanovića, ostao bez legitimno izabranog predsednika.
Vučić je Aleksandru Šapiću dao seriju obećanja, kojima ga je primamio da uđe u SNS. Prvo mu je obećao mesto šefa gradskog odbora SNS-a i, posle beogradskih izbora, funkciju gradonačelnika. Šapić se radovao. Kad je Vučić promenio odluku i Brnabićki prepustio vođenje stranke u gradu, Šapiću je obećano da će i pre lokalnih izbora biti postavljen na mesto gradonačelnika. Šapić se opet obradovao, ali i to je propalo. Sad mu je Vučić obećao najviše što može – mesto premijera. Iako iza sebe ima seriju prevara, Šapić se opet nada.
Mestu premijera nada se i Siniša Mali. No, i on je svestan da pleše po trulim daskama. Pol Ahern, pomoćnik američkog ministra finansija, koji je sredinom decembra boravio u Beogradu, obavestio je Malog da će se pod sankcijama naći i vlasnici ofšor kompanija, koje su direktno ili posredno učestvovale u korupcionaškim poslovima s državom. A, Mali je šampion u toj disciplini. Tako je, preko bugarske naftne kompanije Lukoil, kojoj je prodao srpski Jugopetrol, postao vlasnik 24 stana u letovalištu Sveti Nikola na obali Crnog mora. Uz tu, medijski najzastupljeniju, za Malog se vežu i druge korupcionaške afere, koje će ga plasirati visoko na crnoj listi.
S tom omčom oko vrata Mali bi mogao da dobije mandat premijera samo ako Amerikanci uvedu sankcije i Andreju Vučiću, pa Aleksandar Vučić odluči da krene stopama Slobodana Miloševića i, da bi zaštitio brata, uđe u otvoreni sukob sa Zapadom. Tada bi, iz inata, stavio Malog na čelo sledeće vlade Srbije. Kakav će biti rasplet te sage, to u ovom trenutku ne zna ni Vučić. Ne znaju ni ostali ministri, ali to ih ne sprečava da se rugaju Malom, kome je nedavno definitivno poništen doktorat. Zbog plagiranja, Siniša Mali je ostao bez titule doktora, kojom se ponosno kite dr Gangula Šapić i dr Slina Stefanović.
Dok se većina funkcionera SNS-a bavi nagađanjem ko će dobiti Vučićevu podršku, oni retki, sve glasnije ukazuju na mogućnost da se vođa kartela nagodi sa Amerikancima, pa da pristane na podelu vlasti sa Draganom Đilasom. Po toj teoriji, koja nije bez osnova, ukoliko bi Amerika pristala da na crnu listu ne stavi Andreja Vučića (za braću ostali nisu bitni) Aleksandar Vučić bi vlast u Beogradu prepustio koaliciji oko Đilasa. Rejting SNS-a je ionako u padu, naročito u glavnom gradu, pa bi za poraz bilo dovoljno pošteno brojanje glasova, bez podmićivanja, pretnji i nasilja. Naravno, Vučić bi pristao na to isključivo u krajnjoj nuždi. To znaju i gradski čelnici naprednjačkog kartela, ali ipak su zabrinuti, ne sviđa im se ideja da ostanu bez poslova, provizija i mita.
– Aleksandar Vučić i SNS sigurno gube izbore u Beogradu ako na njih izađe više od 900.000 glasača. Istraživanja pokazuju da 49,2 odsto Beograđana smatra da je za njih bolje ako dođe do promene gradske vlasti, dok 43,7 odsto želi da na vlasti ostane koalicija SNS-SPS. Da su sutra izbori, 42,1 odsto bi glasalo za SNS, 25,7 odsto za Ujedinjenu opoziciju Srbije, za koaliciju oko inicijative “Ne davimo Beograd” i Ekološkog ustanka 11,9 odsto, a 6,1 odsto kaže da bi glasalo za opoziciju, ali ne zna za koju stranku. Pre nekoliko meseci Beograđani su, čak i oni koji ne glasaju za SNS, tvrdili da će na sledećim izborima sigurno pobediti Vučićeva stranka. Danas je taj odnos 50:50, svi daju iste šanse za pobedu i SNS-u i opoziciji. Ove procene su napravljene na pretpostavci da će izaći oko 800.000 glasača. Ako izađe 100.000 više, Vučić i SNS sigurno gube vlast u Beogradu – kaže Đilas.
Lider Stranke slobode i pravde, kao i njegove kolege iz Ujedinjene opozicije, širi optimizam i po pitanju rezultata predsedničkih i parlamentarnih izbora. Dok Đilas, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac i ostali predstavnici onoga što se naziva “prava opozicija” građanima nude nadu, Vučić deli pare. Na već viđen način, Vučić najavljuje da će penzionere u februaru podmititi sa po 20.000 dinara. Novost u prevarnoj strategiji predstavlja odluka diktatora da pred izbore podeli po sto evra glasačima od 18 do 30 godina. Novcem, koji je opljačkao od građana, Vučić namerava da kupi još četiri godine vlasti, kako bi mogao da nastavi čerupanje budžeta i uništavanje Srbije.
U takvim okolnostima nema ni govora o poštenim izbornim uslovima. Toga su svesni i lideri opozicije, koji ipak pristaju da budu saučesnici u Vučićevoj izbornoj prevari. Zbog toga će snositi odgovornost. Ali, kao što oni neće moći da učešće na izborima opravdaju istraživanjima na kakva se danas poziva Đilas, to je slaba uteha za normalne građane, koji će još četiri godine biti izloženi torturi naprednjačkog kartela.
Vučićeva moć se zasniva na slabosti opozicije. U kakvom stanju je opozicioni blok najjasnije se vidi po odnosu prema referendumu o promeni Ustava, koji je zakazan za 16. januar. Đilas tvrdi da će se “referendum protiv Vučića” održati na predsedničkim, vanrednim parlamentarnim i beogradskim izborima 3. aprila. Jeremić je protiv promene Ustava, ali građane poziva da sami odluče da li će učestvovati na referendumu. Boško Obradović se prvo zalagao za bojkot referenduma, a onda se, po običaju, promenio.
Saša Radulović i još neki lideri opozicionih stranaka i pokreta poziva na referendum, da se glasa protiv promene Ustava. U tom galimatijasu nema ni grama logike. Ako bojkotuje referendum, zašto Đilas pristaje na izbore? Ako su Jeremiću bili dovoljno dobri uslovi za izbore u Negotinu, zašto sada nisu na referendumu? Ostale “lidere” ne vredi ni analizirati, njihovi postupci su projektovani u vili Bokeljka.
Vučićeva jednopartijska Skupština pokrenula je proces izmene Ustava uz skraćenu javnu raspravu, bez ozbiljne debate, bez političkog legitimiteta, uz promenu Zakona o referendumu neposredno pred njegovo održavanje. U takvim okolnostima trebalo bi da se sprovedu promene u sudskoj grani vlasti.
Po ponuđenom predlogu, koji se predstavlja kao međunarodni standard, sudije bi bile birane samo jednom, za stalno. Na takav način bi se, tobože, smanjio uticaj političara na pravosuđe. Možda je to i moguće u normalnim, uređenim državama. U Srbiji, gde pravosuđe predstavlja osnovnu kariku u lancu organizovanog kriminala, kad sudije postanu apsolutno nezavisne od svake vrste kontrole postaće nezavisne i od zakona, pravde i istine.
Koliko je sve groteskno ilustruje Vladimir Đukanović, narodni poslanik, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, član sudskih saveta, a istovremeno i pravni zastupnik Andreja Vučića i Predraga Koluvije. Đukanović je u novembru u Skupštini glasao za novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Kad je, usled protesta i blokade puteva, sporni Zakon vraćen u Skupštinu, Đukanović je glasao za njegove promene. Na kraju, da ludilo bude kompletno, sad predvodi kampanju u kojoj poziva građane da glasaju protiv promene Ustava, za koju se zalaže Srpska napredna stranka.
Za deset godina vlasti Vučić je hiljadu puta prekršio Ustav, a pravosuđe je pretvorio u servis za zaštitu sebe i članova svog kartela, i za pronog političkih protivnika i ostalih kritičara njegove diktature. Zato ne čudi cirkus koji je napravio od procesa ustavnih promena.
I opozicioni lideri doprinose predizbornoj cirskuskoj atmosferi. Osim što nemaju jedinstven stav o referendumu, ne mogu da se odluče ni koga da predlože na predsedničkim izborima, pa ni na beogradskim.
U starom Rimu senatori su nosili bele toge. Po togama (na latinskom “candidus” znači belo, čisto, bez mrlja), senatori i ostali javni funkcioneri nazivani su “candidatus”. Pridev “candidus” potiče od glagola “candare” – blistati. Iz te porodice reči, od istog glagola, nastao je naziv za kandilo, kome je i svrha upravo to da blista. Tako je bilo u starom Rimu, a u današnjem Beogradu opozicija ne može da pronađe blistavog kandidata za predsednika Srbije.
Vladeta Janković nije mogao da prihvati ponudu Ujedinjene opozicije. Ima 82 godine, nema ni snage, ni volje da predvodi kampanju pred predsedničke izbore. Ipak, prihvatio je da bude na poslaničkoj listi ili da se, u nedostatku boljih rešenja, kandiduje za gradonačelnika Beograda.
U nedostatku boljih rešenja, Đilas se vraća starim neispunjenim nadama. Dejan Bodiroga je još prošle godine odbacio mogućnost da se politički angažuje i prihvati ulogu predsedničkog kandidata opozicije. Čim je pomenuta ta mogućnost, Vučićevi mediji dobrano su isprljali blistavu sportsku togu čoveka kome je Srbija pevala “Mi imamo svoga Boga, ime mu je Dejan Bodiroga”. Međutim, istaživanja pokazuju da bivši košarkaš još ima podršku značajnog dela građana. Dobar rejting, iz ne baš dobrih razloga, ima glumac Dragan Bjelogrlić. Popularnost mu je skočila posle prebijanja Vučićevog režisera Predraga Gage Antonijevića. Ipak, Bjelogrlić u ovom trenutku nije zainteresovan za ponudu da bude provučen kroz toplog zeca, a da nema šanse za uspeh na izborima.
Obrni-okreni, sve Đilasove kombinacije na kraju se završe na penzionisanom generalu Zdravku Ponošu. Iako je i on provučen kroz blato Vučićevih medija, bivši potpredsednik Narodne stranke solidno stoji u istraživanjima. Ponoš nije prihvatio, ali ni odbio ponudu da bude predsednički kandidat. Đilas se nada da bi uspeo da privoli Jeremića na saradnju, pa da zajedno podrže Ponoša.
No, ni tu nije kraj briga lidera Ujedinjene opozicije Srbije. U savezničkom taboru, koji predvode “Ne davimo Beograd” i Ekološki ustanak, nameravaju da kandiduju Borisa Tadića. Umesto Đure Vlaškalića, predsednika Saveza 90 zelenih Srbije, ulogu glavnog operativca te ekipe preuzeo bi Nenad Milić, bivši potpredsednik Liberalno demokratske partije, koji prljave repove vuče iz vremena kad je bio zamenik ministra policije Dušana Mihajlovića u vreme vladavine DOS-a.
Milić namerava da okupi stare drugare Božidara Đelića, Slobodana Milosavljevića, Gorana Pitića, Gordanu Matković, Branislava Lečića i ostale manekene propasti Demokratske stranke, ali i cele Srbije. S uverenjem da Tadić ima podršku američke administracije, iako mu je rejting kod glasača u Srbiji tek 0,4 odsto, bivša ekipa iz “žutog preduzeća” se nada da bi, ulaskom u drugi krug predsedničkih izbora, imao dobre šanse da se vrati na Adrićev venac, na mesto zločina, gde je napravio Srpsku naprednu stranku.
Sve kombinacije, i Vučićeve i opozicione, pašće u vodu kad Amerikanci prošire crnu listu političara i ostalih kriminalaca iz Srbije. U normalnim okolnostima, Aleksandar Vučić ne bi mogao i smeo da ostane ni dan na vlasti nakon što se pod američkim sankcijama našao Zvonko Veselinović, šef najopasnijeg klana unutar naprednjačkog kartela, a kamoli kad mu se pridruže brat Andrej i kum Nikola Petrović.
Već najava takve mogućnosti dovoljno jasno pokazuje da se Vučićima i njihovim saradnicima crno piše. Ipak, i kad do toga dođe, najteži i najprljaviji posao moraće da obave građani Srbije, sami će morati da očiste državu od naprednjačke pošasti.
