PUTIN JE SVE ODMAH PROZREO: Opasno prljava igra usijanih glava na Zapadu

0
44

Ruska vojna doktrina ne predviđa upotrebu nuklearnog oružja, osim u slučaju da bezbednost Rusije bude ugrožena, a upotreba nuklearne bombe, taktičke ili „prljave”, u ovom trenutku nema nikakvog smisla pre svega zato što time ne bi bio postignut cilj, niti bi to donelo pobedu u ratu.

Na upozorenje koje su ruski zvaničnici uputili Ujedinjenim nacijama i liderima zapadnih zemalja, da se Ukrajina priprema da izvede provokaciju korišćenjem „prljave bombe”, Zapad je odgovorio optužbama da bi upravo Rusija mogla da upotrebi taktičku ili „prljavu bombu” i za krivca proglasi Ukrajinu.

Izjava Vladimira Putina da Rusiji nije potreban nikakav atomski udar, i da u njemu nema nikakvog smisla, nije ohladila Zapadne usijane glave. I mada Sjedinjene države tvrde da nisu primećene pripreme za bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja, neki njihovi saveznici su se „prisetili“ da su ipak, ko zna kad, videli dokumenta koja dokazuju da se Rusija sprema da udari baš po Evropi.

Zašto Rusiji ne odgovara upotreba nuklearnog oružja

Moskva odlično zna da centar za donošenje odluka nije u Kijevu nego hiljadama kilometara daleko, preko okeana. A do Vašingtona i Njujorka ne može da dosegne efekat prljave bombe. Za tako nešto potrebno je strateško nuklearno oružje. Ili, ako ne nuklearno, onda oružje slično po snazi, visoko precizno, hipersonično, koje Rusija ima, a čiji analog, kao ni zaštitu od njega, SAD još nemaju.

Nema smisla, čak ni hipotetička upotreba „prljave bombe“ od strane Rusije jer bi to bila informaciono-reputaciona bomba sa nepredvidivim posledicama, nakon čega bi cela dalja sudbina zemlje, njena budućnost, mogla biti dovedena u pitanje.

Organizatori „prljavo-nuklearne“ provokacije računaju s time da će u slučaju uspešne realizacije većina zemalja u svetu negativno reagovati na „nuklearni incident“ u Ukrajini. Naročito ako Kijev i Zapad uspeju da optuže Moskvu za sve. Kako se to radi, imali smo prilike da vidimo i u Siriji, kada su operaciju izveli „Beli šlemovi”.

Rusija bi u tom slučaju mogla da izgubi podršku mnogih svojih ključnih partnera, što ona sasvim sigurno, ne želi. Pogotovu zato što bi Zapad ponovo pokušao da potegne, na primer, pitanje lišavanja Rusije statusa stalnog člana Saveta bezbednosti UN, da poveća antirusku retoriku i da i dalje šalje Ukrajini oružje. A reputacija Rusije bi bila uprljana nuklearnim blatom, koje bi teško mogla da ispere. S takvom reputacijom teško bi bilo govoriti o moralu u multipolarnom svetu.

Kome treba „prljava bomba“

Cilj histerije koja je nastala nakon što su ruski zvaničnici obavestili Ujedinjene nacije i lidere zapadnih zemalja o mogućnosti da Ukrajina izvede provokaciju korišćenjem „prljave bombe” je „da se saveznici Moskve i neutralne zemlje ubede da je neophodno da se zajedno suprotstave Rusiji”. SAD na taj način plaše svoje stvarne i potencijalne saveznike, skupljajući ih pod svoj „nuklearni kišobran“, kao što je to bilo tokom Hladnog rata.

Imali bi opravdanje da zahtevaju od saveznika u NATO-u i drugim savezima da povećaju izdvajanje za NATO na dva, pa čak i 3-4 procenta svog BDP-a, kako bi se dostojno suprotstavili „agresivnoj“ Rusiji. Tim novcem plaćalo bi se oružje proizvedeno u SAD.

Opisani scenario je potreban i Zelenskom, kako bi se podstaklo rusofobsko raspoloženje, i stvorio novi antiruski talas koji bi rezultirao slanjem novih količina oružja i novca.

Ukrajina, koja je nekada u Sovjetskom Savezu proizvodila delove za nuklearno oružje, još ima naučnike, a i preduzeća koja su nekad proizvodila to oružje, poseduju zalihe radioaktivnih materija, i mogu da ih iskoriste za stvaranje „prljave bombe“.

Izraz „prljava bomba“, ma kako čudno to zvučalo, nije nastao u nauci već — u mašti Roberta Hajnlajna, pisca naučnofantastične književnosti, tri godine pre nego što se saznalo za istorijski projekat Menhetn, u okviru koga su napravljene i atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki.

Šta je „prljava bomba”

„Prljava bomba” je sve do današnjeg dana ostala u domenu književnosti, za razliku od „prave“, koja je isprobana u Japanu, onda kada je rat praktično bio završen i kad uopšte nije bilo potrebno uništavati čitave gradove kako bi se došlo do pobede.

To je zapravo kontejner sa radioaktivnim izotopima (moguće je u te svrhe iskoristiti i nuklearni otpad) i eksplozivnim punjenjem.

„Natovare nuklearni otpad u ‘Točku U’ ili u neki drugi kontejner, izazovu eksploziju”, i to je to, objasnio je ovih dana Putin.

Prilikom detonacije, kontejner se uništava, radioaktivna supstanca se raspršuje udarnim talasom, stvarajući radioaktivnu kontaminaciju područja na velikim površinama.

Prljava bomba“ razlikuje se od atomskog oružja pre svega zato što ima mnogo manje razorno dejstvo, ali nanosi ogromnu štetu zračenjem koje zaražava ogromne teritorije.

Kad bi Ukrajina organizovala eksploziju „prljave bombe“ na sopstvenoj teritoriji bila bi to katastrofa za njeno stanovništva. Ali bi cilj bio postignut jer bi Zapad odmah optužio Moskvu za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja. Senzori međunarodnog sistema za nadgledanje zabeležili bi kontaminaciju teritorije, koja je slična efektima nuklearnog udara male snage.

I ništa ne bi vredelo što se potpuno sigurno, na osnovu ispitivanja terena, na osnovu sastava ostataka, može dokazati odakle je „bomba” došla. To prosto nikoga ne bi zanimalo.

Amerika bi zahtevala preispitivanje svih programa, ugovora i dokumenata o ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja, kao i dozvole za testiranje novog nuklearnog oružja, što je za sada zabranjeno. Šlag na tortu bila bi mogućnost da Vašington proverava rad fabrika koje proizvode hipersonično oružje, što je devedesetih godina i radio, ali teško je poverovati da se to može ponoviti.

Sve u svemu — organizovati eksploziju „prljave bombe” je moguće, ali upozorenja ruske strane učinila su da bi bar u očima većeg dela sveta, njome bila uprljana Ukrajina i oni koji je inspirišu na takve postupke.

Ostavite komentar