EKSKLUZIVNO, SRPSKI PSIHIJATAR PROGOVORIO: Aleksandar Vučić je bolestan, moramo ga smestiti u ustanovu i lečiti!

Srpski psihijatar ekskluzivno o dijagnozi Aleksandra Vučića

S obzirom da ni jedan jedini mediji nije smeo da prenese moje pismo, prosleđujem ga Slaviji info u nadi da će ugledati svetlost dana, jer znam da ste hrabri i bez dlake na jeziku.

Elem, zovem se Goran Š. , imam pedeset i pet godina, dolazim iz Beograda. U psihijatriji sam još od svojih studentskih dana. To je ozbiljna stvar. Od završenog medicinske škole, pa fakulteta, a na kraju i specijalizacija, plus četiri godine doškolovavanja za psihoterapeuta kako bih upotpunio svoje znanje o duhovnom, ali i psihičkom razvoju čoveka.

Tokom svoje dugogodišnje karijere sretao sam razne slučajeve i susretao se sa svim problemima koje moja profesija sreće: depresija, anksioznost, strahovi, šizofrenija, paranoja, bipolarni poremećaji, alkoholizam, narkomanija… i naravno, Hipokratova zakletva, ali i moj etički i moralni odnos prema svetu i okolini mi je nalagao da nikada ne istupam sa dijagnozama.

Znate, ovde običan svet obično misli da mi psihijatri samo analiziramo ljude i tražimo im grešku. Zaboga, ne. Niko nije savršen pa ni mi. I mi smo ljudi od krvi i mesa. Naravno, postoje psihotični glumci, ludi pisci, ludi umetnici ali oni ne odlučuju o našim sudbinama. Ipak, kada je psihotičan čovek na čelu države, onda nastaje ozbiljan problem.

Kao primer teško obolelih navešću samo dva primera. Staljin, koji je imao paranoidnu šizofreniju. Znamo svi koliko je pobio ruskog naroda i šta se sve dešavalo za vreme njegovog režima i naravno, Adolf Hitler. Za njega se neko vreme smatralo da je imao takođe paranoidnu šizofreniju, da bi poslednjih tridesetak godina ipak ustanovili da je u pitanju histerija i konflikt sa majkom.

Ipak, oni su daleko iza nas, ali treba da ih se sećamo kako ne bi ponovili istu grešku. A sada ono zbog čega vam i pišem ovo pismo.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

Kod nas se u psihijatriji kaže uglavnom da psihološki, ali i psihički poremećaji dolaze u baketu. Nazivamo ih braćom i sestrom. Tako da ćete retko sresti čoveka koji ima samo jedan problem. Čisto za primer, kako bi objasnio našem čitaocu koji nije stručan, jer koristiti stručne izraze je odveć izraz foliranja i isticanje znanja nego što je zaista znanje. Ako neko pati od iracionalnog straha, tu je moguće da će se uvući i depresija, tako da mi psihijatri onda lečimo dva poremećaja.

Kod Aleksandra Vučića je problem verovatno nastao u detinjstvu. Bio je mlad dečak, njegovi prijatelji zbijaju šale da je hteo da postane navijač, ali je imao pileće grudi pa su mu se svi smejali zbog toga. Tu je već jasno da nastaje prvi konflikt, i želja za osvetom. Što će reći da je već kao dete imao narciosidan tip ličnosti, i da je to bio preduslov da se kod njega stvori i ogromna količina besa jer je odbacivan, što je kasnije izazvalo maničnu depresiju. Manična depresija je stanje čoveka kada ne postoji ravna linija, ili je jako veseo, mi to nazivamo euforičan, ili je u stanju kada želi da se ubije.

Hraneći svoj ego, i utišavajući bes počeo je da se bavi politikom jer je znao da će to nadomestiti njegove mane, ali ipak nije znao da će mu politika doneti sa sobom još jedan poremećaj. Naime, kada čovek dođe na vlast, on, tu nema dileme dolazi do više novca, dobija svoje obezbeđenje, narod prestaje da ga voli, a ako nije pošten, iskren i čestit prema svom narodu, ali i sebi počinje da shvata da ga narod mrzi. Ali zbog već nezdravih emocija koje je gajio i to precenjuje, te postaje paranoik.

Tako da danas na vlasti imamo čoveka koji je manično depresivan i paranoičan. Ja sam ugrozio svoj posao zbog ovako, ovlaš davanja dijagnoza na portalu, ali u pitanju je čitav jedan narod. Neće se dobro završiti ako nastavi da vlada, jer očigledno je da njegova bolest konstantno napreduje i da se ne leči.

Ako bi sišao sa vlasti, i ako bi pokušali da ga rešimo moguće je da bi se dogodila remisija bolesti koje ima, a sa kvalitetnim lekovima bi mogli održavati takvo stanje da se ne dogodi recidiv. Naravno, u procesu lečenja ne bi smeo da se bavi politikom, ali takođe bi morao da napusti i fakultet za trenera košarke jer je trenutno potencijalno opasan i po decu i profesore.

Posle lečenja, i praćenja napretka mogao bih da se vrati na fakultet, ali na čelo države nikada više jer je regresija uvek moguća, a potpuno izlečenje nikada jer mu primarna bolest spada pod psihozom. Od psihijatrijskih bolesti neuroze se mogu potpuno izličiti, a psihoze ne.

Apelujem iz najbolje namere sve svoje kolege da se oglase i prinzaju šta se dešava. Dosta smo ćutali. Ne dozvolimo da nam mladost i inteligencija odlaze iz zemlje.

Antrfile

Za kraj, u prilog želim da vam ostavim video u kojem je tokom dvadesetog veka intervjuisan čovek sa katatoničnom šizofrenijom. Kao i narkomani što poprimaju sličan obrazac ponašanja, i duševni bolesnici to rade, pa u nekim momentima čak počnu da podsećaju jedno na drugo. Zbog čega vam ovaj snimak puštam, biće vam jasno kada ga odgledate.