Zvaničnici EU nastavljaju da ubeđuju Srbiju da se uskladi sa politikom unije povodom sankcija Ruskoj Federaciji.
Pritisci na Beograd zbog istrajnosti u odluci da se Srbija ne pridruži sankcijama Rusiji, iz dana u dan se pojačavaju, a jedan od poslednjih u tom nizu je i zahtev devetoro poslanika EP iz liberalne grupe „Obnovimo Evropu” da se privremeno zamrznu pristupni pregovori sa našom zemljom o članstvu u EU. Takođe i zvaničnici Evropske unije nastavljaju da ubeđuju Srbiju da se uskladi sa spoljnom politikom EU povodom pitanja sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu ali i upozoravaju na moguće posledice ako se nastavi sa ovom politikom, prenosi Radio slobodna Evropa. „Srbija nije uverena da su sankcije (protiv Rusije) pravi odgovor u ovom trenutku. Mi jasno dajemo do znanja Srbiji koja će biti cena ako zemlja bude na pogrešnoj strani sukoba”, izjavio je Mihael Zibert, generalni direktor u Evropskoj službi za spoljnu akciju za odnose, zadužen za odnose sa Rusijom i istočnim partnerstvom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, govoreći o ovom pismu poslanika Evropskog parlamenta predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i evropskom šefu diplomatije Đuzepu Borelju, poručio da su ga uputili dežurni mrzitelji čiji je životni san da Srbija nikada, nigde i ni na koji način ne napreduje. Odgovor Srbije na sve ove pritiske je da ne odustaje od svoje miroljubive politike, uključujući i susede u regionu. Iako Srbija ni na koji način ne učestvuje i ne doprinosi ukrajinskom sukobu, pojačavanje pritisaka sa Zapada može da ukaže da bi nekome odgovaralo da se Beograd svrsta i zauzme stranu uprkos svojoj politici neutralnosti.
Odgovorna politika Beograda vidi se i iz najave predsednika Vučića da će u najkraćem mogućem roku biti dozvoljen kontrolisani izvoz ugovorene pšenice u Albaniju. Ukazao je da će isto važiti za bilo koju zemlju u regionu. Da ovo nije prvi put da Beograd pokazuje solidarnost sa komšijama, dok traje kriza, pokazuje i slučaj pandemije virusa korona. Naša zemlja je tada omogućila građanima iz regiona da se vakcinišu u Srbiji. Solidarnost nije izostala ni prema Prištini, kojoj je između ostalog aprila 2020. godine donirala testove na virus korona.
Međutim, uprkos odgovornom ponašanju Srbije prema susedima, pojedini poslanici EP traže zamrzavanje pregovora naše zemlje sa EU. Iskusni diplomata Zoran Milivojević za „Politiku” objašnjava da postoji kontinuitet pritisaka i uglavnom su vezani za našu spoljnu i unutrašnju politiku. „Sad taj pritisak raste u vezi sa rusko–ukrajinskim sukobom, zato što je to u geopolitičkom prioritetu Zapada i EU”, ističe Milivojević i dodaje da ovaj zahtev treba tako i razumeti i da je potrebno razumeti i liberale zato što su oni dobili „vetar u leđa”, jer su na vlasti u Nemačkoj, delom u Austriji. Milivojević ocenjuje da ovaj zahtev ulazi u mozaik pojačanih pritisaka vezanim za usaglašavanje i stavlja se u kontekst evrointegracija, a kako smatra, taj proces neće biti zaustavljen.
„Za Brisel i za Zapad ovaj region i položaj Srbije i vezivanje za evrointegracije imaju veću vrednost od ovako nekih pokušaja da se Srbija dovede u podređen položaj ili da se pregovori prekinu. To nije trenutno u interesu”, ističe sagovornik našeg lista. Ocenjuje, međutim da to pokazuje da će pritisak vezan za usklađivanje rasti, posebno na planu gde su u pitanju naši odnosi sa Rusijom i, na neki način, sa Kinom. Milivojević ističe da naša država nema razloga da menja stav i da je za Srbiju merodavan onaj zaključak koji smo zauzeli pre glasanja u UN i koji je naišao na podršku i jedne i druge strane. „Zapad je bio zadovoljan time što smo se pridružili rezoluciji osude, a bila je i Moskva zadovoljna što ne idemo u prilog uvođenja sankcija i imali su razumevanja za naš položaj. Mislim da je to sada važeći stav koji je prisutan u tim velikim centrima, pre svega, u Vašingtonu i Moskvi”, zaključuje Milivojević.
Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za „Politiku” da je zahtev poslanika EP drzak potez sa ciljem da natera Srbiju da kapitulira. „Isti oni koji su albanski lobisti i koji se bore za to da Kosovo postane član svih međunarodnih institucija sada vrše pritisak na Srbiju da Srbija sama to postigne tako što bi izgubila rusku podršku. Naravno, Beograd neće na nešto tako pristati, jer je to političko samoubistvo, ali je dobro da vrlo jasno i odgovorimo i Evropskom parlamentu, tim poslanicima, da uputimo pismo svim vladama EU i da im objasnimo da Srbija iz svojih vitalnih nacionalnih interesa ne može da uradi nešto što je protiv nje i da nijedna druga država to verovatno ne bi uradila”, ističe Anđelković. Kada je reč o pomoći naše zemlje susedima iz regiona, naš sagovornik ocenjuje da „Srbija u čitavom regionu pokušava da bude vrlo odgovorna i da pomogne svima koliko god je to moguće”. „Čak nekada i preterujemo u svemu tome, a zapanjujuće je da bez obzira na sve naše poteze dobijamo packe iz Brisela”, zaključuje Anđelković.
Da našu zemlju očekuju pojačani pritisci zbog stava da se ne pridruži sankcijama protiv Rusije smatra i bivši operativac Državne bezbednosti Božidar Spasić. Zbog događaja na području Ukrajine, navodi Spasić, naša zemlja biće jedna od udarnih tema EU i SAD, koje su, kako ocenjuje, navikle da naređuju. „Ako je nešto izvežbano, ako je nešto postalo specijalitet Amerikanaca i EU, to su sankcije. Pritisak na Srbiju se zove specijalni rat, i vrši se u svim, pre svega, političkim organima ili institucijama EU u kojima se nalazimo, da svaki političar iz Evropske unije koji dođe u Srbiju, prvo poteže pitanje uvođenja sankcija, pretnjama da možemo biti zaustavljeni na putu evropskih integracija i određenim pretnjama po investicije”, ukazuje Spasić.
Posebno je opasno to što postoje indicije da će se splet sankcija sve više približavati našoj zemlji, napominje sagovornik „Politike” i dodaje da, prema obaveštajnim podacima, već postoje ideje o ponovnom vraćanju viza za građane Srbije, o naplati taksa za putovanja u zapadne zemlje, ali i potencijalni udar iz Bugarske, ako ta zemlja zatvori tokove energenata za Srbiju. Spasić napominje da je za sada reč o verbalnoj opasnosti da bi se građani Srbije zabrinuli, ali da nema najava nikakvog vojnog pritiska.
Kad je reč o odnosima sa susedima, smatraju sagovornici „Politike”, oni ne treba da se dovode u pitanje ni u ovoj kriznoj situaciji. Prema mišljenju Milivojevića Srbija te odnose ni na koji način ne dovodi u pitanje. „To što se to koristi u kontekstu pritisaka i suseda na poznatim platformama od ranije, nije ništa novo, imam u vidu gospodina Đukanovića, delegaciju u Sarajevu, novo stanje u Podgorici, da ne pričamo o Prištini, nije to ništa novo, samo pokušaj da se ova situacija iskoristi za veće pritiske i pokušaj diskreditovanja Srbije, odnosno za pokušaj da se političkim sredstvima, zloupotrebom i upotrebom ove situacije oslabi međunarodni položaj Srbije i njena pozicija dovede u pitanje”, ističe Milivojević.
Spremnost Beograda da pomogne susedima, smatra Spasić, pokazuje da je naša zemlja moćna i razvijena država na Balkanu, pravi lider, na koju se mogu osloniti druge države. Kada je reč o izvozu pšenice i pomoći koju naša država nudi zemljama u regionu, Albanija je prva država koja je dobila brašno od nas, ističe Spasić i dodaje da je siguran da će albanski premijer Edi Rama to morati negde da kaže. „To razoružava ove ekstremiste koji Srbiju žele da pokore određenim pritiscima i sankcijama. To je izvanredan potez. Sada se pokazuje korisnost tih odnosa između država koje je zagovarao predsednik Vučić”, zaključuje Spasić.
Dačić: Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji
Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić poručio je juče ambasadoru Rusije u Beogradu Aleksandru Bocan-Harčenku da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji. „Srbija se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i uvek će biti posvećena miru”, kazao je Dačić na sastanku sa ambasadorom, prenosi Beta. On je istakao da će Srbija da se rukovodi svojim nacionalnim interesima, a oni podrazumevaju da Srbija neće uvoditi Rusiji sankcije.
