Nakon brojnih incidenata, nepoštovanja prava radnika i diskriminacije od strane stranih poslodavaca, u Ziđinu se pojavio i novi pravilnik – „Sedam koraka“.
Postrojavanje u red od najvišeg ka najnižem, istupanje pri prozivci, jednoglasno „Dobro jutro“, entuzijastično javljanje „na dužnost“, provera mentalnog zdravlja kolege, polaganje zakletve, podizanje desne pesnice, samo su neke od instrukcija za započinjanje radnog dana rudara u ovoj firmi, piše „Danas“.
Osim što ova procedura otvara brojna moralna pitanja, otvara i ono na koje godinama unazad javnost pokušava da dobije odgovor: Kakvo ponašanje poslodavaca prema zaposlenima je zakonski dozvoljeno?
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, naglašava da, prema Zakonu o radu, poslodavac zaposlenom može nametati samo radne obaveze i to isključivo one koje su navedene u opisu radnog mesta.
„Svaki zaposleni dolazi u firmu da obavlja posao. Postoji sistematizacija po kojoj je radnik raspoređen na određeno mesto za koje ima potrebno znanje i školsku spremu. Sve mimo toga je manipulacija, diskriminacija, eksploatacija pa čak i kriminalno ponašanje prema zaposlenima. Zaposleni radi na svom radnom mestu kako bi završio radni zadatak, zbog toga ga je poslodavac zaposlio. Takođe, da izvršava zadatke neposrednog rukovodioca, a pozdravljanje, pevanje i klanjanje je beskrupulozno i govori o tome koliko se ponižavaju radnici u Srbiji od strane stranih poslodavaca“, kaže Vuković.
Sa njim je saglasna i Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost, koja upozorava da nijedan pravilnik koji poslodavac donosi ne sme biti u suprotnosti sa Zakonom o radu.
„Takođe, ne sme da vređa dostojanstvo ljudi i da nameće radnicima obaveze koje nisu u tradiciji i duhu solidarnosti. Poslodavac ne bi trebalo da nameće zaposlenom ništa što bi ga na neki način uznemiravalo. Svaki dokument koji se donese sa namerom da se podstakne produktivnost ili duh zajedništva na prvom mestu mora voditi računa o dostojanstvu ljudi“, pojašnjava Andrić za Danas.
Ona ističe da će radnik biti produktivan ukoliko ima bezbedno i zdravo radno mesto i ako primi dostojanstvenu zaradu.
„Zaposlenom je to osnovni stimulans. Radnicima nisu potrebne motivacije popularne psihologije da bi bili dobri radnici. Posebno ako je nametnuto, sa poluritualima koji nisu inicirani od strane radnika“, ističe.
Komentarišući deo pravilnika u kom se navodi da radnici jedni druge psihički i fizički proveravaju, Andrić sugeriše da radnik uvek može pomoći kolegi ako uoči da mu fali sredstvo za ličnu zaštitu ili mu ukazati ako na njegovom radnom mestu uoči opasnost.
„Ta vrsta provere je dobra, ali je na poslodavcu da obezbedi uslove za bezbedan i zdrav rad, kao i da proveri mašine, buku, zagađenje. A radnici će uvek, ako primete da je neko umoran ili da će mu pozliti, priskočiti kolegama u pomoć i kontaktirati službe koje su nadležne za to. Zaposleni nije dužan da drugom radniku vrši psiho-fizičku proveru, niti da ga motiviše da radi“, kaže Andrić.
Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad, ističe da poslodavac ne može propisivati zaposlenima nešto što nije u skladu sa procesom rada.
„Takozvanih ‘Sedam koraka’ koji su predviđeni u Ziđinu jesu mešavina nečega što je uobičajeno i nečega što potpuno odstupa od standarda. Uobičajeno je da poslodavac od zaposlenih traži da imaju uredne uniforme, opremu, da su vizuelno prihvatljivi. Takođe, da drže sastanke na kojima se dele informacije o tome šta treba uraditi, šta je obavila prethodna smena, kakav je raspored rada… Uobičajeno je i poželjno podeliti informacije o bezbednosti na radu, pa čak i da se radnici podsete važnih postupaka koji se moraju poštovati. Ipak, ono što je sporno i što potpuno izlazi iz okvira bilo čega već viđenog na našim prostorima je to što moraju biti postrojeni u vrsti, iskoračiti korak napred prilikom prozivke, biti entuzijastični u odgovorima, podizati desnu ruku u pesnici za vreme zakletve. Ritualni deo je nešto što nikako ne može ulaziti u domen poslodavca“, podvlači.
On ističe da za strance važe ista pravila kao i za domaće poslodavce, te da ih Ziđin mora poštovati bez obzira što je strana firma. Ipak, naglašava da se kineski vlasnici osećaju slobodno u Srbiji da uspostavljaju svoja pravila.
„Pomenuta pravila izgledaju kao da su nastala pre 60 godina. Oni ih redovno primenjuju u Kini, a sada su ih preneli ovde i počeli automatski da primenjuju. Kineski radnici su već navikli i ne smatraju da je to nešto čudno, a naši radnici da ne treba tako da se radi. Problem je u tome što se Ziđin kao strana kompanija oseća komotno u Srbiji da, bez obzira da li je nešto u skladu sa zakonom ili ne, sami propišu pravila. U Srbiji se osećaju dovoljno ‘kao kod kuće’ i za mnogo teža kršenja zakona, kao što je šutiranje inženjera od strane direktora, pokušaj ukidanja bolovanja, niko nije odgovarao. Sada ostaje važno pitanje – da li će biti korekcije, kada su se naši radnici pobunili“, smatra Reljanović.
„Dokument pod nazivom ‘Sedam koraka’, koji se pojavio na portalima i društvenim mrežama, za održavanje predsmenskih sastanaka na površinskom kopu u Majdanpeku, ne primenjuje se u kompaniji Serbia ZiĐin Koper. Pravila se isključivo odnose na zaposlene u podizvođačkoj firmi ‘Jinshan Construction’ koja posluje na površinskom kopu ‘Severni revir’ majdanpečkog ogranka“, objašnjavaju iz Ziđina.
To potvrđuju i iz Granskog sindikata rudarstva i energetike Nezavisnost. Kažu da novine koje je uspostavila podizvođačka firma ranije nisu važile i da pravilo podizanje desne ruke ne važi za sve radnike.
„To je trebalo da važi i za naše zaposlene, međutim, oni su se izborili da bar to ne rade. Rekli su im da mi nismo u komunizmu više, da mi nismo u komunističkoj partiji da naši zaposleni nemaju potrebe da otpozdravljaju tako“, kaže za N1 Časlav Gavrić iz Granskog sindikata rudarstva i energetike Nezavisnost.
