Dvadesetak evropskih energetskih firmi otvorilo je juče račune u Gasprombanci i već plaćaju gas po novom pravilniku Moskve, a istovremeno je rublja ojačala u odnosu na evro.
Evropske berze energenata juče su, treći dan zaredom, nastavile da obaraju cene prirodnog gasa (oko 88,92 evra za megavat-sat), nakon što im je postalo jasno da je Brisel u meču protiv „gasne rublje” izgleda ipak poražen. Naime, nakon što je najmanje 20 evropskih energetskih kompanija diskretno ispunilo zahteve ispostavljene martovskim ukazom šefa Kremlja Vladimira Putina, odnosno otvorilo dva računa u Gasprombanci, jedan u evrima, a drugi u rubljama i tim kanalima podmirilo pristižuće obaveze, Brisel je revidirao sopstvene smernice za dalje transakcije u biznisu evropske nabavke strateškog energenta.
„Dvadeset evropskih kompanija otvorilo je račune u Gasprombanci kako bi se uplate u evrima zamenile u rublje, dok je još 14 firmi zatražilo neophodnu dokumentaciju za takve transakcije”, izvestio je „Blumberg”.
Krajem aprila predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen izričito je upozorila evropski energetski sektor u biznisu s „Gaspromom” da nikako ne otvara račune u banci ruske megafirme, pogotovo da se kompanije ne upuštaju u konverziju uplata u evrima (za već isporučeni gas) u rublje. Vodeći snabdevači nemačkog, italijanskog i drugih nacionalnih tržišta unutar EU suočili su se tada s dilemom – da li da se povinuju političkom diktatu Brisela kad im računi od „Gasproma” krajem maja stignu na naplatu, ili da rizikuju da dožive sudbinu Poljske i Bugarske, kojima je „gasna slavina” u Moskvi zavrnuta onog trenutka kad su odbile da prihvate novi platni režim koji je nametnula Moskva.
U međuvremenu, „Gasprom” je evropskim klijentima nedavno olakšao situaciju (oko toga ko određuje kurs zamene dve valute), objavom da u tu valorizaciju novca neće biti upletena Centralna banka Rusije, koja je pod zapadnim sankcijama, već da će transakcije evra u rublje biti obavljane preko računa kod ruskog Nacionalnog klirinškog centra. Suočen s brzim manevrima brojnih evropskih energetskih firmi, nespremnih da ispadnu iz gasnog biznisa s Rusima, italijanski premijer Mario Dragi poručio je da nigde ne piše da je zabranjeno nastaviti nabavke sibirskog energenta. U nelagodi, i istovremeno sve više svestan teških privrednih i finansijskih posledica pet paketa sankcija protiv Rusije po privredni rast i inflaciju u EU, Brisel je prošlog petka, iza zatvorenih vrata, odustao od pretnji domaćem energetskom sektoru.
U saopštenju u ponedeljak, EK je istakla da sankcije ne sprečavaju kompanije da otvore račune u za to utvrđenoj banci, da mogu da plaćaju ruski gas sve dok to čine u valuti predviđenoj postojećim ugovorima i da izveste da je transakcija završena kad na račun deponuju sredstva u valuti plaćanja, prenele su agencije. Prema uputu Brisela, evropske energetske kompanije treba da daju „jasnu izjavu” da kad izvrše plaćanje u evrima ili dolarima, smatraju da su njihove obaveze prema postojećim ugovorima izvršene. Kome dotične firme treba da daju tu „izjavu” i eventualno u kojem trenutku, ostalo je nedorečeno.
Brisel je juče ipak zaoštrio svoju pregovaračku poziciju prema energetskom sektoru EU. „Otvaranjem računa u rubljama u ruskoj banci za plaćanje gasa bile bi prekršene sankcije protiv Moskve”, saopštio je portparol EK, a prenele agencije. U međuvremenu, namera Ursule fon der Lajen izrečena 4. maja da će EU „u narednih nekoliko dana” da uvede potpunu zabranu biznisa s ruskom naftom, pod sve većim je znakom pitanja nakon niza neuspešnih rundi pregovora članica unije o „šestom paketu sankcija”, koji je trebalo da obuhvati i naftni embargo. Nakon poslednje runde, u ponedeljak, mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto istakao je da „Budimpešta tim povodom nije dobila nijedan ozbiljan predlog od EK”. Prema Sijartu, Mađarskoj je, da bi odustala od najavljenog veta na „šesti paket”, za odvikavanje domaće privrede od ruske nafte i tehničko prilagođavanje još nepoznatim novim energetskim osloncima, neophodno najmanje pet godina i uz to između 15 i 18 milijardi evra novih investicija. Budimpeštu jako zanima koliko je od tog novca spremna da joj pruži EK.
Pored Mađarske, na sastanku u Briselu u ponedeljak i bugarski premijer Kiril Petkov upozorio je da njegova zemlja u ovom trenutku nije spremna da sa „90 odsto zavisnosti od ruske nafte i gasa, preko noći padne na nula izvora energije”. Kakva je sudbina briselske zamisli o naftnom embargu Rusiji, za sada je neizvesno. Đuzep Borelj u ponedeljak nije zvučao optimistično: „Mađarska je istakla ekonomske, a ne političke razloge svog otpora. Neizvesno je da li će za usvajanje ’šestog paketa’ biti potrebno nedelju ili dve, ili više sedmica.”
Brisel očekuje da bi se tema naftnog embarga možda mogla razrešiti usvajanjem nekog formata predloga Fon der Lajenove, na neformalnom skupu lidera EU 30. i 31. maja.
Da je Brisel u nekoj vrsti „ćorsokaka” kad je reč o najavljenom embargu, možda svedoči i najnoviji predlog s one strane Atlantika. Naime, zvanični Vašington najavio je da će na predstojećem samitu G-7 ove sedmice predložiti da evropske države uvedu tarife na rusku naftu kao bržu alternativu potpunom naftnom embargu, javio je Rojters. Usred ovog nadgornjavanja EK je u prvoj zvaničnoj proceni od izbijanja sukoba u Ukrajini oštro snizila procenu privrednog rasta evrozone (2,7 odsto) ove godine i drastično podigla očekivanu stopu inflacije (na oko 6,1 odsto), pravdajući ove trendove ponajpre zabrinjavajućim rastom cena energenata. S druge strane, ruska rublja proglašena je na finansijskim berzama za valutu s najboljim rezultatima ove godine, porastom vrednosti od 21 odsto u odnosu na evro i 15 odsto prema američkom dolaru.
U svojoj odlučnosti da Evropljane „odvikne” od ruskog energenta, Evropska komisija danas izlazi s predlogom plana kako da unija do kraja godine snizi svoju „sibirsku zavisnost” za dve trećine.
