Episkop australijsko-novozelandski Siluan
ARHIPASTIRSKA POSLANICA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI
„Osuđujemo svaku ucenu ili bilo kakvu prisilu, uključujući i onu na vakcinaciju. Bez slobode na izbor nema čovečnosti. To je ontološka kategorija. U isto vreme, treba da se zna da postoje određene vakcine koje su moralno problematične za Hrišćane, kao što su one koje su razvijane od ćelija abortiranih fetusa koje lično, kao arhijerej, ne možemo da prihvatimo“.
- + +
Dragi nam oci, prepodobno monaštvo i verni narode povereni nam od Hrista Gospoda…
Posmatrajući krizu koja je zahvatila svet, osobito kontinent na kome živimo, želim da vam se obratim kao arhipastir sa nekoliko reči utehe, da podelim sa vama terete koje nosite.
Nikada nije bilo lako slediti Hrista! Sam Spasitelj nam je nagovestio da ćemo u svetu imati mnoge nevolje, ali isto tako nas je ohrabrio rečima „ne bojite se jer ja pobedih svet!“ (Jn. 16, 33).
Hristova pobeda je izvesna, neosporiva i beskonačna, a silu ove pobede nudi nam Hristos kroz život u Njemu, u Svetoj Crkvi, čija je On glava, a mi udovi Tela Njegovog. Ovo treba da nam bude, kao verujućima, najveća uteha, jer znamo da nas Gospod nije ostavio i da nas neće ostaviti same, ma kakva nas nevolja snašla. Sama nevolja nema konačnu reč, pogotovo kada se prema nevolji jevanđelski postavimo. Kada položimo svu našu brigu i sve naše terete na Gospoda Hrista. On je rekao:“ Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt. 11:29,30).
Danas nas Hristos poziva, nas Pravoslavne Hrišćane, Crkvu Svoju, da budemo svedoci Njegovog prisustva u ovome svetu ranjenom i obremenjenom. Da svedočimo Njegovu pobedu i slobodu, kojom nas On oslobodi; koja ne zna za stege i lance ma kakvih restrikcija; Poziva nas da svedočimo Njegovu svetlost, koja razgoni mrak i svaki strah; da svedočimo Njegovu radost koja je kadra svaku našu žalost ukloniti.
U Crkvi Hristovoj, ovaj svet koji je ostao bez utehe, bez nade, bez radosti, bez Boga, a time bez svoga pravca, treba ponovo da obrete svoj neprolazni smisao iz koga se rađa večna uteha, večna radost i večni spokoj.
Mi smo Hristovi udovi, Telo Njegovo.
Da, mrak je veliki naišao na svet. Prekraćen nam je put do naših Svetih hramova, do naših bližnjih. Obremenjeni smo raznim protivrečnim kazivanjima od kojih se zbunjuje srce naše. U svom ovom bunilu, Ava Justin bi rekao još preciznije – ludilu, u kome pravcu treba gledati? Kome se obraćati? Kome verovati? U kome naći izlaz iz bezizlaza koji nas okružuje? Samo u Hristu, braćo i sestre! Niko i ništa drugo nam ne može pomoći.
Od čisto ljudskih izlaza smo obolevali psihički, duhovno i telesno.
Zato, u jeku ove krize, vas arhipastirski savetujem i prizivam da iskoristimo ovo vreme da se vratimo Bogu, da mu vapijemo kao nekada Car David: „Slušaj viku moju care moj i Bože moj! Jer se Tebi molim Gospode! (Ps 5, 2).
Bez molitve, bez iskrenog i skrušenog pokajanja nećemo pobediti demone koji jurišaju na čovečanstvo.
U moru protoka raznih informacija i podlih dezinformacija, nemojmo izgubiti iz vidika Gospoda Hrista, jer On je naša Pasha, naš izlaz iz svake krize i stranputice, naša uteha i Spasenje.
Bog sve vidi! Zna da nam je teško, a naše je da Mu iz dubine duše danonoćno vapijemo za milost.
Nema krize koju čovečanstvo nije izazvalo i njome sebe obremenilo odstupanjem od Božijeg zakona, a to znači od prirodnog življenja.
Danas je nama Hrišćanima najpotrebniji dar raspoznavanja duhova, dar rasuđivanja, da bi mogli hoditi bez spoticanja.
Ako želimo da pravilno revnujemo, da budemo nalik na Svetoga Proroka Iliju, da posvedočimo pred savremenim ‘ahavima’ današnjega sveta veru u istinu Hristovu, treba najpre da se obučemo u sveoružje Božije o kome govori Sveti apostol Pavle. Da Hristom izvršimo unutar sebe blagodatnu duhovnu revoluciju. Tek onda možemo istinski svedočiti, jer revnost bez unutarnje blagodatne pronicljivosti neće doneti ploda. Sveti Ilija je bio primer žive vere među ljudima, jer je sav bio u Bogu, sav heruvimski budan, a time i precizan u konstataciji duhovnog stanja svoga vremena.
Projavimo život Hristov u našem telu kroz trpljenje, milosrđe, kroz ljubav!
Evo, sad je najbolje vreme, evo sad je dan spasenja! (2 Kor. 6, 2).
Pomozimo svima koji oskudevaju, koji su u bilo kakvoj nevolji!
Neka se Crkvene opštine organizuju, na čelu sa sveštenstvom, da pruže neophodnu podršku, bila ona u duhovnoj utehi, paketom sa neophodnim namirnicama ili u novčanom daru. Oni koji su imućniji neka sada pomognu potrebi tima. Braćo i sestre, „kupujte“ Nebo delima milosrđa!
Neka se sada projavi ljubav naša!
Nemojmo dozvoliti da se strah i malodušje useli u nas. Razgonimo ga molitvom i nadom u Boga!
Bez nevolje nema bogomolje, kaže naša narodna mudrost. Gospod nam je sada dao priliku da budemo Njegovi svedoci, Njegovi apostoli među narodom ustrašenim i zbunjenim.
Sveštenici, moji sa-apostoli na Njivi Petog kontinenta, budite hrabri, učinite najviše što možete da vernici budu zbrinuti, da ne oskudevaju u bilo čemu.
Od starta nam je stav bio, kao sveštenog bratstva, da je za nas neprihvatljivo zatvaranje naših bogomolja, svrstavanje Crkve u red neesencijalnih organizacija… Mi se kao Crkva Hristova, kao Telo Njegovo u ovakvim okolnostima, trebamo snalaziti, dogovarati… Nemojmo odbijati potrebitu dušu! Prepoznajmo vreme u kome živimo. Prva su vremena… Koristimo mudrost i iskustvo rane Crkve, njenog rada i programa…
Pohvaljujem vašu revnost i službu.
Drago monaštvo, ustrostručite molitve vaše! Neka molitva vaša bude dubinski vapaj Gospodu za umilostivljenje i spasenje sveta!
Dragi mi narode, Hristom pobeđujmo sve nevolje! Molite se za sveštenstvo, podržite ih jer Krst njihovog služenja nije lak.
Osuđujemo svaku ucenu ili bilo kakvu prisilu, uključujući i onu na vakcinaciju. Bez slobode na izbor nema čovečnosti. To je ontološka kategorija.
U isto vreme, treba da se zna da postoje određene vakcine koje su moralno problematične za Hrišćane, kao što su one koje su razvijane od ćelija abortiranih fetusa koje lično, kao arhijerej, ne možemo da prihvatimo.
Ostanimo u slobodi u kojoj nas Hristos oslobodi!
Sa vama sam u molitvi i mislima.
Pozdravljam vas sve iz manastira Lelić, uz želju da se što skorije vidimo.
S Božjim blagoslovom,
+Ep. Siluan
