Potonuće barže sa 1000 tona đubriva će svakako negativno uticati na vodeni biljni i životinjski svet, pa posredno i na nas, izjavio je ekološki stručnjak Dušan Blagojević za N1.
Podsetimo, nemački brod „Antonia“ koji je vukao natovarenu baržu „Lola – 5“, udario je sinoć oko 40 minuta posle ponoći u stub mosta „25-Maj“, koji spaja granične prelaze Bačka Palanka-Ilok.
Potonula je barža koja je prevozila oko 1.000 tona veštačkog azotnog đubriva.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo je da će se kvalitet vode Dunava ispitivati na pet lokacija.
„Kako ne znamo koja tačno vrsta đubriva se nalazila i u kojoj količini, možemo samo pretpostaviti da se radi o amonijačnim đubrivima (nitratnim, ili fosfatnim, ili kombinovano). Svakako pojaviće se višak nutritijenata (azot I fosfor) koji će neminovno dovesti do cvetanja algi koje prouzrokuju potrošnju kiseonika u površinskim vodama. Doći će do stvaranja patogena, eutrofikacije, kao i mogućnosti povećane koncentracije nitrata u vodi za piće – i na kraju emisija neprijatnih mirisa i gasova u vazduhu“, naveo je Blagojević.
Kada đubrivo uđe u površinsku vodu, hranljive materije koje oslobađaju stimulišu rast mikroorganizama, objasnio je on.
„Rast i razmnožavanje mikroorganizama smanjuju sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi. Bez dovoljnog rastvorenog kiseonika u površinskoj vodi, ribe i druge vodene vrste se guše. Rezultirajuće mrtve ribe i druge vodene vrste pogoršavaju kvalitet vode i izazivaju neprijatne mirise“, rekao je ekološki konsultant.
Broj biljaka i algi u reci se povećava sa povećanim prilivom hranljivih materija, posebno azota I fosfora, dodao je.
„Azot i fosfor su prisutni u đubrivu u dovoljnoj količini da se koriste kao đubrivo za rast useva i imaće sličan efekat na alge i vodene biljke. Kao i kod useva, dostupnost hranljivih materija je kritičan faktor za rast vodenih biljaka i algi“, rekao je on.
Povećana proizvodnja vodenih biljaka i algi nije zdrava za vodne resurse, naglasio je.
„Eutrofikacija je termin koji se koristi za opisivanje prirodnog ili ljudskim ubrzanim procesom kojim vodeno telo postaje bogato vodenim biljkama i siromašno kiseonikom. Kad ove vodene biljke uginu, mikroorganizmi to koriste kao organsku materiju, tj. kao izvor hrane. Još jednom, mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se i troše kiseonik u vodi. Svako povećanje rasta vodenih biljaka na kraju će rezultirati smanjenim sadržajem rastvorenog kiseonika u vodi, na kraju gušeći ribe i druge vodene vrste“, objasnio je Blagojević.
Pored iscrpljivanja kiseonika, alge mogu biti i toksične, podvukao je.
„Amonijak je toksičan za ribe i druge vodene životinje, čak i u niskim koncentracijama. Koncentracije čak i od 0,02 ppm mogu biti smrtonosne. Visoki nivoi amonijaka mogu takođe da ugroze opšte zdravlje vodenih ekosistema, što vodi do promena u diverzitetu vrsta i neuravnoteženosti u lancu ishrane“, zaključio je ekološki konsultant.
