Očekivalo se da će norveške vlasti slepo stati na stranu američkog predsednika Džozefa Bajdena i drugih saveznika u Evropi i i učestvovati u svojevrsnoj trci ko će više da ocrni Vladimira Putina, ali desilo se suprotno.
Specijalno za „Politiku”
Oslo – „Rat u Ukrajini je brutalan, mnogo ljudi je ubijeno. To što se dešava u ovoj zemlji je šokirajuće i predstavlja zločin prema celoj naciji. Činjenica da je mnogo stradalih samo je posledica i efekat ratnih sukoba, ali apsolutno nema govora o genocidu”, izjavila je Sesilie Helestvejt, vodeći norveški pravni ekspert u oblasti međunarodnih oružanih konflikata i međunarodnog prava. Ova izjava koju su preneli svi vodeći norveški mediji usledila je kao reakcija na nedavnu izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je rekao, između ostalog, da Rusija „u Ukrajini sprovodi genocid te da postaje sve jasnije i jasnije da Vladimir Putin pokušava da izbriše ideju da je moguće biti Ukrajinac”.
„Nismo ni blizu toga da se sukobi u Ukrajini, sa pravnog aspekta, okarakterišu kao genocid”, kaže Helestvejtova demantujući tvrdnje i teze američkog predsednika i dela zapadnih političara da se Putinovi govori mogu tumačiti tako da ruski predsednik nastoji i sve čini da Ukrajina prestane da postoji.
Ova pravnica ukazuje da je ruska invazija na Ukrajinu sama po sebi veliki zločin. Postoje indikacije, kaže, da su počinjeni zločini, ali nema potrebe da se rat na silu i pod političkim pritiskom definiše i kvalifikuje kao genocid. Helestvejt takođe napominje da nije ništa novo da strane u sukobu jedna drugu okrivljuju za zločine genocida, ali te obostrane optužbe imaju apsolutno političke primese i kvalifikacije, a ne pravne.
„Američki predsednik nema nikakve kompetencije da tvrdi kako se u Ukrajini sprovodi genocid”, kategorična je Sesilije Helestvejt uz zaključak da je Međunarodni sud u Hagu, uz mandat Ujedinjenih nacija, isključivo nadležan da ispita i može da kaže da li u ratnim operacijama ima elemenata genocida, odnosno namere i pokušaja istrebljenja dela ili jedne cele etničke zajednice. Takođe, Međunarodni krivični sud (ICC) može da istražuje optužbe o ratnim zločinima i genocidu, ali su te radnje usmerene prema pojedincima, a ne državama.
Norveška ministarka spoljnih poslova Aniken Huitfeldt takođe je negirala da Rusija u Ukrajini sprovodi genocid jer Norveška drži i poštuje zvaničnu pravnu, a ne političku definiciju pojma genocid koja je usvojena konvencijom iz 1948. godine. Osim toga, obrazložila je šefica norveške diplomatije, mora da postoje čvrsti dokazi da su zločini usmereni prema jednoj etničkoj grupi, mora da postoji namera i cilj da se jedna grupa potpuno ili delimično uništi. To pretpostavlja sveobuhvatnu i objektivnu istragu i dokaze za šta je isključivo nadležan međunarodni sud, zaključila je u pisanoj izjavi medijima ministarka spoljnih poslova.
U moru epiteta i kvalifikacija koje se ruskom lideru Vladimiru Putinu pripisuju najupečatljivija i najviše odjeka imala je ona koju je izrekao Bajden, koji je ruskog predsednika nazvao „ratnim zločincem”. Kao po komandi, usledilo je i izjašnjavanje i podrška ostalih zapadnih političkih lidera i američkih saveznika u Evropi o ovoj Bajdenovoj olako izrečenoj optužbi. Na red je došla i zvanična Norveška kao verni američki saveznik, aktivna članica NATO-a koja se otvoreno svrstala na stranu Ukrajine šaljući izdašnu vojnu i svaku drugu materijalnu pomoć vlastima u Kijevu.
Međutim, usledio je izvestan hladan tuš jer se očekivalo da će norveške vlasti slepo stati na stranu predsednika Bajdena i drugih saveznika u Evropi i doprineti i učestvovati u svojevrsnoj trci ko će više da ocrni Putina. Na insistiranje „objektivnih” norveških novinara koji isključivo i svim silama podržavaju jednu stranu u ratu u Ukrajini, a Putina listom nazivaju „koljačem, ubicom, ratnim zločincem, novim Hitlerom..”, norveški premijer Junas Gar Stere, na očigledno razočaranje prisutnih pripadnika sedme sile, nije želeo da se složi sa američkim predsednikom Bajdenom da je Putin ratni zločinac:
„Rat je užasan. Krše se osnovni principi o zaštiti civila. Mi očekujemo od međunarodnog suda u Hagu da istraži da li su u Ukrajini počinjeni ratni zločini. Ali ja ne želim da dodeljujem i nekome prišivam takve etikete”, bio je kategoričan predsednik norveške vlade.
