Bronzana statua ekscentričnog i sigurno najpoznatijeg švedskog fudbalera današnjice Zlatana Ibrahimovića, koja je početkom oktobra postavljena u njegovom rodnom Malmeu, srušena je i potpuno uništena. Huligani koji su je srušili oko vrata bronzane statue stavili su šal reprezentacije Švedske.
Thomas Soderberg, portparol policije u Malmeu, rekao je da su vandali ostavili poruku kako više ne žele da ga vide u Malmeu. Ovo je već peti put da je spomenik, visok dva i po metra i težak preko 500 kilograma, koji je postavio Švedski fudbalski savez razaran. U prošlom vandalskom činu uništen je samo nos statue da bi ovaj put statua bila skroz uništena.
Uništavanje Ibrahimovićeve statue i negodovanje navijača Malmea počelo je kada je fudbaler postao jedan od suvlasnika švedskog Hamarbija, rivala fudbalskog kluba Malme u kojem je započeo svoju bogatu i nesvakidašnju karijeru. Ibrahimović se nedavno vratio u Italiju, potpisao ugovor za Milan i već uspeo da postigne gol vrativši se na teren
DELOVI IZ ZLATANOVE AUTOBIOGRAFIJE
Osim sjajnog osećaja za gol i prostor na terenu, Zlatan je jedan od onih fudbalera čije ponašanje nekada prelazi granicu sporta, a više ulazi u to da se ponaša kao rokenrol zvezda, zbog čega ima ili krajnje simpatije ili negodovanje poštovaoca sporta. Njegovu karijeru su ukrasili brojni skandali, nedolično ponašanje na terenu, provokacije i zbijanja šala. Primera radi, jednom je ispričao da je imao noćnu moru, i da je sanjao kako je Kristijano Ronaldo bolji od njega.
TEŽAK ŽIVOT U DETINJSTVU
Ipak kada se krene od početka, njegov život nije bio lak, što se može pročitati u njegovoj autobiografiji „Moja istorija: Ja sam Zlatan Ibrahimović.“
Zlatan je rođen 3. oktobra 1981. u Malmeu, a odrastao je u Rosengardu, predgrađu Malmea, koji je bio pun Turaka, Jugoslovena, Poljaka i Šveđana. Živeo je siromašno u porodici koju su činili rođena sestra Sanela, dve polusestre, mali sin od brata Aleksandar, otac Šefik i majka Jurka.
Jurka je mučno radila kako bi mogla da prehrani decu. Čistila je kuće i stanove, neretko i po 14 sati dnevno, a ponekad bi joj i sam Zlatan pomagao. Kao i svako dete nemirnog duha poslušnost mu nije bila jača strana pa je često dobijao batine sa kutlačom, navodi u svojoj biografiji ovaj podatak. Majka nije znala da mu kaže neku lepu reč i pokaže nežnost, što je malom detetu najpotrebnije.
Zna da mu se roditelji nisu dobro slagali, ali se ipak ne seća kada je došlo do razvoda jer u tom momentu nije imao ni dve godine. Oca je viđao svakog drugog vikenda jer je starateljstvo pripalo majci. U stanu u kojem je živeo s majkom postojali su problemi socijalne prirode, pa su socijalni radnici 1990. odlučili da Sanela pređe kod oca, a da Zlatan ostane kod majke jer stan i uslovi nisu bili dovoljno adekvatni kako bi dvoje dece raslo u miru. Ipak, nije mogao bez svoje sestre tako da je jednog dana prešao kod oca, koji je u međuvremenu počeo sve više da pije dok alkohol nije preuzeo potpuni primat u njegovom životu. Nakon novog ispitivanja u martu 1991, socijalni radnici su odlučili da Sanela pređe kod majke, a Zlatan ostane kod oca. Sanela je danas frizerka, prekinula je kontakt s ocem zbog njegove zavisnosti od alkohola, jer je bio u stanju da je maltretira.
FRIŽIDER MORA BITI PUN
Zlatanov otac Šefik Ibrahimović bio je domar u jednoj zgradi i kada bi se vratio s posla želio je mir. U dobrom raspoloženju bio je pravi zabavljač, zaljubljen u muziku s jugoslovenskih prostora koju je preneo i na Zlatana. Zlatan je živio s ocem i njegovim sinom iz prethodnog braka, Sapkom, koji je rođen u Bijeljini, ali su se poslije jedne teške svađe razišli. Šefik i Zlatan ostali su sami, bez ikoga, praznog frižidera, s mnogo piva koje je otac nekontrolisano pio. Zlatan navodi da je često bio gladan kao vuk. Kako je bio frustriran zbog praznog frižidera, Heleni, sadašnjoj nevjenčanoj supruzi, uvijek govori da frižider mora biti totalno pun. Kada njegova deca, Vinsent i Maksi, plaču jer hrana nije još gotova, često pomisli: „Samo kad biste znali koliko je vama zapravo dobro!“
RAT I POROCI
„Rat je bio čudna stvar. Nisam znao ništa o njemu. Nije mi bilo jasno zbog čega su mama i sestra obučene u crninu. To je bilo zbog bake koja je poginula u jednom bombardovanju u Hrvatskoj. Svi su bili tužni osim mene, kojeg nije bilo briga je li neko Srbin ili Bosanac ili šta god“, napisao je on. Zlatanova polusestra se u tom periodu počela drogirati. Povremeno je išla na odvikavanje, ali se uvek vraćala svom poroku i na kraju su majka i ona prekinule odnose.
PREKO TRNJA DO ZVEZDA
Prvi klub u kojem je igrao zvao se MBI. Imao je samo šest godina kada je počeo trenirati. Na trening je išao ukradenim biciklom. Kasnije je prešao u FBK Balkan, a trener je bio iz Bosne i Hercegovina. On se prema igračima odnosio očinski. „U MBI švedski očevi gledaju utakmicu i viču: ‘Ajmo, momci. Dobro je!’ U FBK Balkan očevi viču: „Je…i ti mater u p…!’ Mislio sam, odlično, baš kao kod kuće. Ovde mi je dobro!“, Zlatan piše u svojoj autobiografiji.
Kada je imao 13 zaigrao je u Malmeu. Zbog temperamenta često je kao dete upadao u konflikte u klubovima, te je tada razmišljao da prekine s fudbalom, da se bavi hokejom, a Šefik je sanjao o tome da mu sin bude advokat. Na zidu sobe zalepio je Ronaldov poster. Bio mu je heroj, proučavao ga je na Internetu i trudio se da oponaša njegov stil i igre i pokrete.
Trenirao je naporno. Čak i u dvorištu ispred majčine zgrade, znao je satima i satima da trenira. Kada bi došao u Rosengard, viknuo bi klincima: „Dajem 10 kruna onome ko mi uspe uzeti loptu!“ Ali, to nije bila samo igra. Dorađivao je tehniku i učio da čuva loptu sopstvenim telom.
„Kada se nisam zabavljao s klincima igrao sam fudbalske igrice na TV. Mogao sam se igrati deset sati u komadu i često sam uočavao propuste u igri, te sam to koristio u stvarnom životu. Sam sam se o sebi brinuo u detinjstvu, oko mene nije bilo nikoga, apsolutno nikoga. Ipak, i tata je uradio neverovatne stvari, ali nije bio kao ostali očevi. Nije gledao moje utakmice niti me ohrabrivao sa školom. On je imao svoje cuganje i svoj rat i svoju jugoslovensku muziku. Ali sada nisam mogao da vjerujem! Ovaj ovde tip bio je pravi otac. Došao je da prati utakmicu, a ja sam bio totalno zabezeknut. O tome sam sanjao i počeo sam igrati s nekom potpuno bolesnom snagom: ‘Sr…nje, tata je ovdje!'“
Od tada je Zlatanovo igranje postalo očeva droga. Pratio ga je na svaki trening, sakupljao je svaki članak iz novina. Od tog dana počeo je da živi za Zlatana i za njegov fudbal.
Postao je najskuplji igrač Malmea prodan je Ajaksu i tada je njegova karijera krenula u rapidnom usponu. Juventus, Inter, Barselona, Mančester Junajted i Milan, za koji sada nastupa, klubovi su u kojima je Zlatan ostavio neizbrisiv trag.
PROVOKACIJE I PRLJAVA STOPALA
Na utakmicama je doživljavao provokacije igrača i publike.
„Dovikivali su mi Cigane, Tatare, pogdrne stvari o majci i familiji, a to me je palilo. Igram najbolje baš kad sam ljut, što se i pokazalo“, napisao je Ibrahimović.
Kada su Zlatan i njegova supruga Helena odlučili kupiti kuću u Malmeu svidela im se jedna ružičasta na najboljoj lokaciji, gdje se imanja nasljeđuju od predaka i gde niko s prošlošću sličnom njegovoj se nije doselio. Ali, kuća nije bila za prodaju, jer ljudi koji su u njoj živjeli nisu namjeravali seliti. Ipak uspeli su ih nagovoriti uz veliku nadoknadu. Na zidu dnevne sobe i dalje visi slika velikih, prljavih stopala, koja izaziva čuđenje svih koji uđu u kuću Ibrahimovića.
„To su stopala koja su sve ovo platila“, Zlatanovo je objašnjenje.
MURINJO I IBRAHIMOVIĆ
„Odmah sam znao da je Žoze Murinjo poseban. Izgledao je kao filmska zviezda, bio drzak. Znao je koliko vriedi i ponekad je bio grub prema konkurentima. Zavoleo sam ga na prvu. Razumeli smo se i odmah sam shvatio da naporno radi. Po celi dan prati fudbal i pravi analize. Nikada nisam upoznao trenera koji toliko poznaje suprotni tim. Nikad nije vikao, a ljudi su ga slušali i poštovali. Ipak, bilo je nešto što me je uznemiravalo, a to je njegovo lice. Bez obzira šta da uradim, on izgleda isto – hladan kao led“, piše Ibrahimović.
ZANIMLJIVOSTI
Ibrahimović imao dvojku iz fizičkog u školi. I sada ga ponekad optužuju da je sebičan, lenj na terenu, a takav je bio i kao dečak, nije priznavao autoritete i nije hteo da trenira.
Zlatan je po prelasku u Ajaks iz Malmea imao lošu prvu sezonu, postigavši samo 6 golova u 24 utakmice. Sautempton ga je tražio da ode na pozajmicu, Ajaks je pristao, ali je Zlatan to odbio jer nije želeo da ide u lošiji klub.
Ibrahimović često ističe sebe u prvi plan i retko kada se može čuti da nekome oda priznanje, ili čak prizna da je legenda. Jedini čovek kojeg Zlatan smatra da stoji na pijedestalu sa njim je Al Paćino.
Ibrahimović je fudbaler koji je osvojio osam uzastopnih titula za četiri tima, po čemu je rekorder. Ipak, mrlja u karijeri ostaće mu neosvojena Liga šampiona, ako ne uspe da je osvoji dok se ne penzioniše.
Ibrahimović je najskuplji igrač u istoriji, ako se računaju svi njegovi transferi, ukupno su klubovi koji su ga dovodili platili višu cenu za njega nego za bilo kog drugog igrača.
U jednom popularnom francuskom restoranu možete naručiti Zlatan burger, koji ima čak 600 grama mesa, a nazvan je po Zlatanu zato što je kralj među hamburgerima, kao što je Zlatan kralj među fudbalerima.
Ibrahimović je nosilac crnog pojasa u tekvondou, a očigledno je da svoj hobi primenjuje i u fudbalu, svojim neverovatno atraktivnim potezima, kada visoko podignutom nogom uspeva da iskontroliše loptu i šutira.
U Švedski jezik je zvanično uključena reč „zlatanera“, koja znači dominirati, ubedljivo pobediti, i naravno, treba da oslika Zlatanovu pojavu na terenu.
