29.6 C
Belgrade
utorak, 5 jula, 2022

NEKADAŠNJI NAČELNIK ODELJENJA VTK MUP ISTUPIO: Zna se da bezbednosne službe koriste hakerske grupe

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Ono što smo do sada videli bile su uslovno rečeno kombinovane pretnje. Jedan broj lažnih dojava o bombama stigao je iz Srbije i delo je pojedinaca, među kojima su i maloletnici, koji su verovatno hteli da privuku pažnju napravivši veliku štetu pri tome.

To kaže za Danas Saša Živanović, potpredsednik Instituta za bezbednosni menadžment i nekadašnji načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije.

- Advertisement -

– Jedan deo međutim jesu dojave koje su došle iz inostranstva, njih su poslali ljudi koji znaju šta rade i kako da se prikriju i one su deo nečega što vidim kao hibridni rat – objašnjava on.

On kaže da se po samom izboru meta može videti iza koje pretnje stoje „deca koja su se zaigrala“, a koje su ozbiljne.

– Imali ste pretnju u kojoj je bilo rečeno da je eksploziv postavljen u ambasadama, kući predsednika. Ovo su štićeni objekti u koje je veoma teško postaviti eksploziv, koje je takođe potrebno proveriti – kaže Živanović.

- Advertisement -

Prve dojave o postavljenim bombama bile su vezane za letove Er Srbije u martu. Od tada u Srbiji je stiglo na desetine novih dojava kojima su targetirane škole, mostovi, tržni centri, bolnice – kritična infrastruktura, kako objašnjava sagovornik Danasa.

On kaže da su i ranije dobijane lažne dojave, ali ih nikada nije bilo ovoliko. Kako ističe, veoma je značajno što je MUP izdao saopštenje u sredu kada je naveo i da je osam lica procesuirano, ali i da je identifikovano više lokacija sa kojih su slate pretnje.

Upitan o načinu na koji bi dalje trebalo da se postupa, te kako se došlo u situaciju da više nedelja nema informacija o tome ko stoji iza dojava, Živanović ističe da se Srbija u ovoj situaciji može osloniti jedino na mehanizam međunarodne pravne pomoći koji je spor.

– Mi smo ovde iskoristili oblik međunarodne saradnje koju omogućava Konvencija o sajber kriminalu Saveta Evropa sa dodatnim protokolima, koju je Srbija još 2009. ratifikovala i koja nam omogućava da se direktno obratimo zemljama koje su takođe ratifikovale ovu konvenciju i koje su se kao i mi obavezali da u ovakvim situacijama, situacijama kada je računar iskorišćen za pokušaj izvršenja krivičnog dela, pruže pomoć. Oslanjajući se na ovu konvenciju mi možemo da zatražimo zamrzavanje podataka koji su nam neophodni (na primer podaci koje bi provajder mogao da pruži o pošiljaocu mejlova sa dojavama). Potom je potrebno da se uputi zamolnica za pružanje pomoći – to šalje naš sud, uglavnom preko Ministarstva pravde, sudu u stranoj državi. Potom taj sud piše naredbu za dostavu podataka svojoj policiji na osnovu naše zamolnice, a onda policija to uručuje pružaocu usluga – sve je to proces koji traje, ponekad i duži vremenski period – objašnjava Živanović.

Govoreći o tome šta očekuje u narednom periodu on kaže da je jako teško davati bilo kakve prognoze, jer su brojni načini na koji se oni koji šalju ovu vrstu dojava mogu prikriti.

– Internet pruža veliki broj servisa anonimnosti. Relativno jednostavno se može i naučiti kako da se prikrije identitet. Na kraju postoje i ljudi kojima možete da platite da to rade za vas. Odavno se zna da mnoge bezbednosne službe koriste usluge hakerskih grupa. Na kraju, vi ne znate ko može da pročita o ovome što se dešava pa da dobije ideju da i sam pošalje dojavu – dodaje Živanović.

Upitan da li ga cela situacija plaši, on kaže – ne.

– Neverovatno je procentualno mizeran broj pretnji koje upućene na ovaj način se i ostvare. Ipak, svaka se mora proveriti. I tako nastaje direktna i indirektna šteta. Uz to vrši se pritisak na javno mnjenje kako bi se izazvalo nezadovoljstvo u društvu – zaključuje Živanović.

O porukama

Osvrćući se na lažnu dojavu o bombi u školama koja je poslata u utorak, Saša Živanović kaže da se na osnovu teksta poruke, koju su objavili mediji, može zaključiti da je pošiljalac ili neko ko jako dobro poznaje srpski ili kome je srpski maternji jezik. „Bilo koji stranac da iskoristi Gugl prevodilac za kreiranje poruke na srpskom ne bi dobio onakvu poruku bez gramatičkih i pravopisnih grešaka. Po tome zaključujem da se radi o nekome ko jako dobro poznaje srpski, što naravno ne znači i da živi u Srbiji, može biti u bilo kojoj zemlji“, navodi Živanović.

- Advertisement -
SourceDanas
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti