Lokacije mernih mesta kvaliteta vazduha nisu za to adekvatne, usisne cevi za uzimanje uzoraka nisu na propisanoj udaljenosti i ne omogućavaju slobodno strujanje vazduha, ne meri se koncentracija svih zagađujićih materijala utvrdili su državni revizori kontrolišući sistem upravljanja kvalitetom vazduha u našoj zemlji. Revizori su ukazali i da ne postoji jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou cele Srbije.
– Nadležni organi nisu u dovoljnoj meri vršili nadzor nad primenom Zakona o zaštiti vazduha i kontrolu dostavljanja podataka o zagađujućim materijama – jedan je od zaključaka Državne revizorske objavljen u izveštaju „Upravljanje kvalitetom vazduha“.
Iz izveštaja se jasno vidi da nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha u kome se navodi i da Instituti i zavodi za javno zdravlje pri oceni kvaliteta vazduha ne koriste iste indekse kvaliteta vazduha što je posebno opasno kada se informišu rizične grupe stanovništa koje su primorane da svoje aktivnosti prilagođavaju stepenu zagađenja vazduha. U izveštaju se podseća da je zagađenost vazduha jedan od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje ljudi i dodaje „Postoji stalan porast broja gradova u kojima se detektuje vazduh treće kategorije, gde su prekoračene granične vrednosti, za jednu ili više zagađujućih materija. Posebno je naglašeno da aktivnosti zaštite vazduha u Republici Srbij koje je propisalo ministarstvo nisu u potpunosti realizovane.
Državni revizori su u svom izveštaju naglasili četiri zaključka:
U izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Upravljanje kvalitetom vazduha“, Državna revizorska institucija je navela četiri zaključka.
Zaključak 1: Nije u potpunosti uspostavljen i realizovan planski okvir za poboljšanje kvaliteta vazduha i procenu uticaja zagađenja vazduha na zdravlje i životnu sredinu.
Zaključak 2: Sistem upravljanja kvalitetom vazduha nije dovoljno efikasan jer nije u potpunosti uspostavljen jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagađenja vazduha.
Zaključak 3: Iako su sve mere i aktivnosti utvrđene planovima kvaliteta vazduha jedinica lokalnih samouprava realizovane, do značajnijeg poboljšanja kvaliteta vazduha je došlo samo u Novom Sadu.
Zaključak 4: Nadležni organi nisu u dovoljnoj meri vršili nadzor nad primenom Zakona o zaštiti vazduha i kontrolu dostavljanja podataka o zagađujućim materijama.
Ako znamo da u Srbiji od posledica zagađenja u vazduhu život izgubi 14.000 ljudi ova vrsta nezainteresovanosti vlasti pokazuje samo jedno, da ih zdravlje i životi ljudi ne interesuju. Da je drugačije neko bi odgovarao ili bi barem vlada donela neke vanredne mere kako bi sprovela sopstvene planove umesto što činjenjem i nečinjenjem obmanjuje građana sa podacima o zagađenju koji u najmanju ruku nisu precizni.
