MOSKVA PORUČUJE: Sve do sada je bila samo pokazna vežba!

0
178

Ruska vojska nastavila da gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu, ali na meti prethodna dva dana nisu bili politički i vojni centri odlučivanjaOružane snage Ruske Federacije nastavile su i u utorak raketne napade u pojedinim regionima u Ukrajini, a sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Zaporožju, Černigovu, Krivom Rogu, Nikolajevu, Vinici, Odesi, Sumi i Dnjepru. Portparol Igor Konašenkov je izvestio da su nastavljeni masovni udari visokopreciznim oružjem velikog dometa iz vazduha i s mora na objekte ukrajinskog energetskog i vojnog sistema komandovanja i kontrole. Ukrajina je juče obustavila izvoz električne energije kako bi stabilizovala energetski sistem posle masovnih udara u ponedeljak.

Šef ukrajinske regionalne vojne administracije Zaporožja Oleksandar Staruh napisao je na „Telegramu” da su ruske snage raketama gađale regionalni centar i „ciljale infrastrukturne objekte”, a u Vinici je s dva iranska drona-kamikaze „šahed-136” pogođena termoelektrana Ladižin. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko juče je rekao da je tokom petočasovne vazdušne uzbune oboreno nekoliko ruskih projektila u blizini Kijeva i da u glavnom gradu nije bilo eksplozija, ali je u Lavovu raketirana elektrodistribuciona mreža, te je oko trećina grada ostala bez struje.

Ruski vojni analitičari smatraju da su raketni napadi na infrastrukturu, uprkos masovnosti, bili demonstrativni, jer nisu gađane zgrade u kojima se nalazi vojno i političko rukovodstvo, kao i da su hteli samo da stave do znanja da bi sledeći put mogli da budu naneseni udari po centrima odlučivanja. Zvanična Moskva je masovnim udarima reagovala na terorističke napade i sve veće učešće ukrajinskih zapadnih saveznika u sukobu, ali tvrdi da joj direktan sukob sa SAD i NATO-om nije u interesu.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov juče je rekao da se Rusija nada i upozorava Vašington i druge zapadne prestonice da shvate opasnost od nekontrolisane eskalacije jer pružaju veliku pomoć Kijevu: obučavaju ukrajinske vojnike na teritoriji NATO država, pružaju obaveštajne podatke satelitskih snimaka u realnom vremenu, planiraju operacije i određuju ciljeve za artiljerijske udare. Uz sve to, lideri na različitim nivoima u SAD i Evropi pozivaju da se Rusija pobedi na bojnom polju, kaže Rjabkov, i dodaje da Moskva onda mora da reaguje.

Predsednik SAD Džozef Bajden obećao je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da će Vašington obezbediti Ukrajini napredne protivazduhoplovne sisteme nakon ruskih razornih raketnih napada. Ipak, ruski vojni analitičari ne očekuju da će isporuke ovih sistema mnogo uticati na rusku avijaciju. Stručnjak u oblasti PVO Jurij Knutov rekao je za list „Vzgljad” da SAD mogu da isporuče, ili su to do sada već učinile, sisteme „nasams”, a Nemci su obećali da će poslati „iris”. On kaže da su ti sistemi prema karakteristikama slični, ali da američko-norveški sistemi imaju više navođenih projektila i da njihov domet varira od 40 do 120 kilometara. Takođe, tvrdi da postoje određene poteškoće u njihovoj primeni i da mnogo zavisi od toga gde će biti postavljeni.

Berlin istražuje „sumnjivu sabotažu” „Severnog toka”

„S obzirom na to da sistemi NATO-a nisu povezani s ukrajinskim automatizovanim sistemom upravljanja PVO, najverovatnije će biti raspoređeni autonomno, sa sopstvenim radarskim stanicama. Za stvaranje povezanih sistema biće potrebno dosta vremena, najmanje šest meseci, čak i duže”, smatra Knutov.

U Ukrajini je zabrinutost u ponedeljak izazvala i najava beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da se zbog pretnji Ukrajine sprovodi u delo raniji dogovor Unije Belorusije i Ruske Federacije o formiranju zajedničkih trupa. Lukašenko je rekao da je dao instrukcije snagama bezbednosti da prihvate i rasporede vojno osoblje iz Rusije, ali nije javno precizirao o koliko ruskih vojnika je reč. Rekao je da se ne računa na dolazak velikog broja ruskih trupa – „to neće biti ni hiljadu ljudi”. Formiranje grupe je obrazložio saznanjima da NATO i Kijev razmatraju mogućnost udara na važne infrastrukturne objekte u Belorusiji, po analogiji s terorističkim napadom na Krimski most.

Aktiviranje formiranja zajedničke grupe, prema Lukašenkovim rečima, dogovoreno je tokom sastanka s Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu, posle neformalnog samita Zajednice nezavisnih država. Zvanična Moskva za sada nije govorila o ovim planovima, koji se, prema rečima beloruskog predsednika, sprovode već tri dana. Indirektnim dokazom ruski mediji smatraju reči šefa Komiteta za odbranu Državne dume Andreja Kartapolova, koji je rekao da zajednička grupa neće učestvovati u specijalnoj operaciji u Ukrajini.

Vovan i Leksus s Jermakom: SAD nas podržavaju 70 odsto

Ruske šaljivdžije Vladimir Kuznjecov (Vovan) i Aleksej Stoljarov (Leksus) pozvale su Andrija Jermaka, šefa kabineta predsednika Ukrajine, i razgovarale s njim navodno u ime bivšeg američkog ambasadora u Rusiji Majkla Makfola. U razgovoru s „Makfolom” Jermak je rekao da Kijev neće razgovarati ni o čemu s Moskvom dok se ruske trupe ne vrate na linije od 24. februara, kao i da neće biti „Minska 3”. Prema Jermaku, sada Vašington podržava Kijev sa 70 odsto kapaciteta, dok ga London podržava 100 odsto. Šef predsedničke kancelarije nazvao je Britaniju i SAD glavnim partnerima Ukrajine i izrazio uverenje da bi lični sastanak Zelenskog i Bajdena mogao da učini podršku SAD Ukrajini 100 odsto. Jermak je govorio i o situaciji na frontu. „Polako napredujemo (u oblasti Hersona), teško je, nema dovoljno oružja, ali krećemo se. Sve zavisi od toga koliko ćemo blagovremeno dobiti oružje. Dobijamo mnogo, ali ne dovoljno”, rekao je Jermak.

Ostavite komentar