Odgovor je da, a preduslov je krivična prijava. Prijavu bi trebalo da podnese onaj ko je bio predmet targetiranja, a postupak može da pokrene i tužilaštvo po službenoj dužnosti.
U Komitetu pravnika za ljudska prava kažu za N1 da su na internetu najčešće u opticaju krivična dela uvrede, ugrožavanje bezbednosti ili proganjanja.
„U slučaju botovanja, potencijalno je na delu i povreda radne discipline – kada botovi koriste državne resurse za stranačke svrhe.
Po istraživanju koje smo mi sproveli mislim da nije toliki problem, koliko ljudi nisu svesni da im je načinjena neka šteta putem društvenih mreža. Mislim da je ovde veći problem da oni koji su to radili, a botovali su, imali osećaj da su zaštićeni i da ništa ne može da im se desi, da neće nikada nikakve sankcije da se dese. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je jedino koje ima mogućnost od strane države kao državni organ da pristupi IP adresama i da uradi sve ono da bi se saznao identitet lica koje je iza nekog lažnog imena na Tviteru radi te radnje. Tako da je na njima sva odgovornost zaista da se to procesuira“, objasnio je za N1 Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava.
U javnosti se prošle nedelje pojavio spisak 14.000 botova koji su radili za Srpsku naprednu stranku, a većina njih je zaposlena u javnom sektoru i to u svim strukturama – od lokalne samouprave do školstva.
Srpska napredna stranka je na objavljivanje spiska reagovala kampanjom „I ja sam bot“ u kojoj najviši državni i stranački funkcioneri daju podršku botovima.
