Interesovanje mladih bračnih parova za povratak na selo sve je veće. Dnevno Ministarstvu za brigu o selu Srbije stiže od 13 do 15 zahteva što je godišnje oko 5.000. Naseljavanjem praznih seoskih kuća označen je i početak jednog novog trenda. A rešeni smo da skućimo bar onoliko porodica koliko je svojevremeno Arsenije Čarnojević poveo iz Stare Srbije, kaže u razgovoru za „Politiku” Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu Srbije.
Uradili ste važnu stvar za vraćanje mladih bračnih parova u sela…
Zaista je reč o mladim, a posebno naglašavam, veoma hrabrim ljudima. U proseku su mlađi od 30 godina. Većina njih je ostala da živi i radi u svom ili susednom selu. A ono što iznenađuje i sve nas ohrabruje je podatak da je gotovo 20 odsto novih stanara stiglo iz gradskih i prigradskih naselja. Naseljavanjem praznih seoskih kuća označen je i početak jednog novog trenda. Nosioci poljoprivrednih gazdinstava, kojih je u Srbiji oko 560.000, u proseku imaju 64 godine. Ako se njima u selima pridružuju devojke i mladići od 30 godina jasno je da dugoročno bitno menjamo demografsku sliku jednog sela, jedne opštine, jednog okruga.
Koliko ih je do sada našlo dom, koliko još nameravate da ih skućite?
Do sada je svoj krov nad glavom dobilo više od 5.000 građana sa 2.250 dece. Naseljena je 1.631 seoska kuća sa okućnicom u 570 sela, koja se nalaze u 119 opština Srbije. Sjajni primeri su Bačka Palanka, gde je za dve godine kupljeno i useljeno čak 110 kuća i, posebno, Bačko Petrovo Selo sa najviše dodeljenih kuća – 55! Svojevrstan kuriozitet je da je na istoku zemlje, u selu Željuša, opština Dimitrovgrad, čak pet kuća useljeno u samo jednoj ulici.
Rešeni smo da skućimo bar onoliko porodica koliko je svojevremeno Arsenije Čarnojević poveo iz Stare Srbije. A kako navodi Mihailo Pupin bilo je oko 35.000 izabranih porodica – porodičnih zadruga sa po deset, dvadeset ili više članova. Ovo je misija koju su neki, verujem bez pretencioznosti, nazvali „povratak Čarnojevića”.
To je samo početak. Jer, u Srbiji ima oko 150.000 praznih kuća.
Da li i dalje ima interesovanja za ovu akciju?
Interesovanje ne jenjava, naprotiv raste iz dana u dan. Sada je već 13 do 15 zahteva dnevno. A to je godišnje oko 5.000. To veliko zanimanje, kao i jasno izrečena podrška predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da će novca biti dok bude zainteresovanosti, bili su od presudnog značaja da sa akademikom Draganom Škorićem, predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU prihvatim da nastavimo ovu misiju. Ona je naš državni i nacionalni odgovor na aktuelne populacione, političke i bezbednosne izazove sa jasnom porukom: država Srbija se brani naseljavanjem praznih kuća i rađanjem dece.
Koliko vam u misiji preporoda sela Srbije znači saradnja sa SANU?
Mnogo. Bez znanja, danas u 21. veku, ne možemo ništa značajnije da uradimo. Kruna saradnje je formiranje Nacionalnog tima… sa 80 vrhunskih stručnjaka različitih nacionalnosti, veroispovesti i političkih opredeljenja i izrada Nacionalnog programa za preporod sela Srbije – naučno utemeljenog putokaza za praktično delovanje. Šta smo konkretno uradili? Na početku smo obnovili zadrugarstvo: do 2017. gasilo se oko 100 zadruga godišnje, a danas ih je 1.100 novoosnovanih. Imam obavezu da posebno zahvalim kopredsedniku tima akademiku Draganu Škoriću i koordinatorima: rektoru Beogradskog univerziteta prof. dr Vladanu Đokiću, prof. dr Zorici Vasiljević, dekanu Saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojši Bojoviću, našem slavnom pesniku za decu, nacionalnom kulturnom blagu Srbije Ljubivoju Ršumoviću, prof. dr Vladimiru Goatiju, agroekonomisti Milanu Prostranu… Oni su prava adresa za pohvale i kritike.
I nešto sasvim lično. Počivši patrijarh Irinej je na jednom važnom državnom skupu akademiku Škoriću i meni rekao: „Radite valjanu stvar za Srbiju!” I to nas posebno obavezuje.
Šta su očekivanja mladih koji ostaju ili iz grada prelaze da žive i rade u selima? I kako država može da im pomogne?
Mladi očekuju da na selu imaju bar približno iste uslove za život kao i njihovi vršnjaci u gradovima. Učinili smo prve korake: pored rešavanja stambenog problema dodelom kuća, država je do sada pomogla rad 207 zadruga širom Srbije i na teritoriji KiM, čime je rešena egzistencija više desetina hiljada ljudi. Dodelili smo i minibuse za besplatan prevoz u 35 opština, čime smo rešili problem mobilnosti stanovnika 847 sela. Godišnje će taj prevoz koristiti oko 1,4 miliona putnika! Nismo zaboravili kulturnu zavičajnu tradiciju, folklor, sport… Na „Miholjskim susretima sela” za dve godine bilo je 250.000 učesnika i posmatrača. Uz širokopojasni internet, izgradnje regionalnih i lokalnih puteva, vodovoda i kanalizacije u okviru Investicionog plana „Srbija 2020-2025”, slika standarda u selima polako ali sigurno se menja – nabolje.
Da li je ovo način i da se mladi više venčavaju ako znaju da imaju krov nad glavom?
Sve ovo je jedan od preduslova za zasnivanje porodica. Ali, ključno je da mladi u selima mogu da dogovaraju, planiraju i odlučuju samostalno – uz finansijsku podršku državne kase. Tamo gde toga ima – oni će ostajati. Reč je o partnerstvu i solidarnosti urbanog i ruralnog, u skladu sa Lajpciškom poveljom. To je ta naša veza sa Evropom. U skladu sa svim tim, zalažem se za novu teritorijalnu organizaciju Srbije i uvođenje seoske opštine.
Kako će se od ovog januara usklađivati penzije?
Najzad, penzije će pratiti rast zarada! Počinje da se ostvaruje osnovni vrednosni stav PUPS – Solidarnost i pravda za koji se zalažemo čitavih 17 godina – od osnivanja. To konkretno znači da će penzije lekara, vojnika, učitelja rasti onoliko koliko rastu primanja njihovih aktivnih kolega. Garant za to je država Srbija kroz jasno izraženu političku podršku predsednika Aleksandra Vučića.
Zalažete se za uvođenje socijalne garantovane penzije…
Reč je o posebnom vidu socijalnog davanja od najmanje 100 evra za sve starije od 65 godina koji nisu i neće ostvariti pravo na penziju, a nemaju imovinu i druga primanja. Među njima je najviše žena i to žena na selu. „Socijalna garantovana penzija” je institut socijalne politike i ne treba je dovoditi u vezu sa Fondom PIO, niti sa bilo kojom vrstom penzija.
Šta ćete ponovo pokušati da uradite za penzionere zemljoradnike da bi bili motivisani da više uplaćuju doprinose?
Neophodna je hitna i korenita reforma u delu PIO sistema koji se odnosi na poljoprivredne penzije. Ovo je sada neodrživo i neizdrživo. Apsurdno je da neko sa 0,5 hektara uplaćuje isti doprinos kao neko ko poseduje 5.000 hektara. Konkretno, za poljoprivrednike je najpovoljnije rešenje otpisati njihova dugovanja u celosti, a manje povoljno reprogramiranje glavnog duga, uz otpis kamate. Kako je reč o zaista velikom broju ljudi koji su u poznim godinama, reforma mora biti korenita, sveobuhvatna i socijalno odgovorna.
Poslednjih nedelja svakodnevni su unutrašnji izbori u lokalnim odborima PUPS – Solidarnost i pravda. Da li je reč o redovnim aktivnostima ili se možda spremate za neke izbore?
Reč je o redovnim unutarpartijskim izborima u 129 opštinskih i gradskih organizacija Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda. Izbori teku besprekorno, uz masovno prisustvo postojećih i sve većeg broja novih članova. Vrata PUPS – Solidarnost i pravda su širom otvorena. Što se tiče višestranačkih izbora, spremamo se kao da će ih biti sutra, a radimo (gde smo preuzeli odgovornost), savesno i predano kao da ih nikada neće biti.
