20.8 C
Belgrade
petak, 17 septembra, 2021

MIRIS SMRTI: Ko je siroma jebi ga oma

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Pesnik Slobodan Stojadinović Čude napisao je stih koji govori o samoj biti postojanja. ‘Bem ti život i sve u svemu, kad ne znam kako da stojim u njemu.

Pisac Branislav Lovrenski, Bog da mu dušu prosti, naučio me je kako se prolazi kroz život.

Pre drugog svetskog rata, kolporteri su, učio me Branko, uzvikivali parole – Ko je siroma, jebi ga oma. Jebi ga oma, ko je siroma. A tebi se na licu, pokazuje mi prstom, vidi da si siromašak. I kaže mi da to moram da sakrijem, da ne pokazujem, “jer će oma da te jebu“.

Bio sam uvređen, Lovrenski je bio dobar čovek, ali sam ga ozbiljno shvatio. Imao sam jedva tri godine staža u novinarstvu, ali su me odavale oštre crte lica. Dobro je što sam ubio siromaha u sebi. Biti siromašan nije sramota, ali je opasno po život.

- Advertisement -

Prošle nedelje sam bio na suđenju, pred sudijom Višeg suda u Beogradu Nebojšom Đurčićem, po tužbi neke advokatice, koja je ovejni prevarant.

Sedeo sam odsutno na klupi.Ruka lomna, telo izmoždeno, a kleca mi slabašno koleno… Sudija, mlađi čovek, nema ni četrdeset, napirlitan, utegnutt, sa kokošjim grudima, gleda me kao siromašnog i otpisanog građanina. Traži mi ličnu kartu. Pita da li neko može da potvrdi da sam to ja. U meni se probudi zver, ustajem, namazan ratničkim bojama…

Odgovaram mu da može da otvori vrata, svako će me poznati u ovoj zgradi, za razliku od njega. I ako nisam peder. Pola sata kasnije ulaze dvojica stražara. Ovaj napirlitanko sa kokošjim grudima je, kada sam se pridigao, kao Bolani Dojčilo, pritisnuo dugme ispod stola za kojim sedi. Možda se i upišao od straha, uvidevši da “dođe doba da se ide groba“ može da se odnosi i na njega. Smrt, kako to gordo zvuči.

- Advertisement -

Kada bi se te hulje koji se zovu sudije srelu oči u oči sa nekim iz pratećeg voda, pokazali bi svoju nakaznu prirodu. Samo upereni prst bio je dovoljan da se upišaju od straha. Jaki su samo kad sude slabim, siromašnim i uplašenim.

Prošle nedelje, nakon revakcinisanja korisnika privatnog doma za stare u unutrašnjosti, svi su pomrli!

Ova vest nije nigde objavljena, ali sumanuti Goran Vesić zažvalio je da se mora ići i po selima, da se ljudi vakcinišu, da ih se “ubedi“. Sve su to siromašni ljudi za kojima niko ne žali.

Šta će nam sela, neka opuste, useliće Vučić migrante. Na svakoj vakcini ubira se provizija, pa kada se sve sabere, uskoro bi šizofreni diktator sa sobom u grob mogao da ponese i nekoliko stotina miliona, zarađenih na smrti svojih podanika.

Ko Boga vas molim, vakcinišite se. Uzeo sam od Kineza kredit, da od njih kupim eksperimenatlne vakcine. Pola meni, pola njima. Vakcinišite se, preklinjem vas. Naljutiće se braća Kinezi, jer traže tačan broj preživelih, ako ih bude nakon pelcovanja, vapi ovaj zločinac, koji nakon toga, mirne duše ode na žurku uprilčenu povodom rođendana njegovog brata šizofrenog sifilističara Bin Zajeda.

Vučić i njegov kartel su nas opljačkali, orobili, porobili, učinili su nas siromašnim, nemoćnim, uplašenim…

U Hadisima o životu Muhameda Proroka se kaže „Najteža iskušenja su imali vjerovjesnici, a zatim njima slični dobri i pobožni ljudi. Čovjek podnosi udarce i nevolje prema snazi svoga vjerovanja; ako mu je vjera čvrsta, iskušenje će biti teže, a ako mu je vjera slaba i površna, iskušenje će biti srazmjerno snazi njegovog vjerovanja.“

Muhamed Prorok (194) podučava: Kada vaši poglavari budu najbolji ljudi među vama, vaši imućni najdarežljiviji, a vi budete svoje važne poslove obavljali dogovarajući se među sobom, onda vam je bolje živjeti na zemlji nego biti pod zemljom. A kada nad vama budu upravljali najgori među vama, i kada bogataši postanu tvrdice, a vaše važne poslove budete prepustili ženama – onda vam je bolje biti pod zemljom, nego živjeti na zemlji.

Tako je govorio Muhamed Prorok, misleći na Aleksandra Vučića i Anu Brnabić.

Šizofreni peder nam se ruga iz Dubaija i Bahreina.

A kada su mu savetnici rekli da mu je Bog uzeo meru, on cvili, preti, junači se.

Vreme je da ustanemo. Da se pomolimo Bogu da nam oprosti grehe koje ćemo počiniti, pa da nastavimo da živimo nad zemljom, a ne pod crnom zemljom u koju nas tera šizofreni Aleksandar Vučić i njegova premijerka.

Mart je i u Srbiji se širi miris smrti.

Milovan Brkić

- Advertisement -
SourceTabloid
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti