Bitku za zaštitu životne sredine građani Srbije vode na ulici jer nisu naučili decu ispravnom odnosu prema prirodi, rekao je Jovan Memedović, novinar i autor serijala Savim prirodno, na 36. tribini „Nije filozofski ćutati“ pod nazivom „Od zagađenja do uništenja – čovek, priroda i odgovornost“ održanoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Jovan Memedović je kroz primere iz Norveške i Srbije pokušao da odgovori na pitanje gde je napravljena greška u zaštiti životne sredine u Srbiji.
Inače, na tribini su učestvovali i episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije, akademik Vladimir Stevanović, zatim profesori Ognjen Radonjić, Ratko Ristić, i Nenad Makuljević, muzičar Rambo Amadeus i novinar Milan Ćulibrk.
Jovan Memedović je postavio pitanje „gde smo mi, a gde ostatak sveta kada je reč o prirodi“ i probao da odgovori kroz tri primera iz Norveške i Srbije.
Prilikom posete ovoj severnoj zemlji, dok se putem približavao selu pored Osla, video je ljude u fluoroscentnim prslucima koji čiste smeće pored autoputa. Kasnije je saznao da to nisu bili komunalci nego meštani koji su dobrovoljno čistili ono što su drugi bacali tokom vožnje autoputem. Selo im je, kako kaže, već bilo perfekno čisto, pa su krenuli dalje.
U Srbiji pak, kada je jedan čovek, opet dobrovoljno, čistio đubre iz reke, i ostavljao kese na obali, komunalci su podneli tužbu protiv njega, naveo je Memedović.
Kako se razlikuju roditelji u Norveškoj i u Srbiji?
Drugi primer dolazi iz vrtića. Kako bi decu približili prirodi, s obzirom da su u današnje vreme sve manje u kontaktu s njom, uvedeni su „vrtići pod otvorenim nebom“, koji podrazumevaju da deca 6-8 sati u toku dana budu napolju, bez obzira kakvo je vreme. U toku tog perioda čak imaju i neke vežbe, kao što je hodanje po konopcu, gde bi mogli i malo da se povrede, ali to roditeljima nije uopšte smetalo.
Na drugoj strani, u jednom od vrtića u Srbiji vaspitačice su mu rekle da decu izvode napolju samo kada je lepo vreme jer se roditelji bune da se ne isprljaju.
Roditelji stupaju na scenu i u još jednom primeru iz Srbije. U jednom mestu su, naime, tražili od direktora škole da se kros, koji se tradicionalno održava u prirodi, prebaci u školsko dvorište jer se dešavalo da se deca prilikom trčanja u šumi povrede.
„To smo mi trenutno. Možemo da pričamo da nam je važna ekologija i životna sredina, ali napravili smo ogroman propust, na tome je trebalo ranije raditi, decu je od malena trebalo učiti odnosu prema prirodi, sakupljanju đubreta, reciklaži“, poručio je on.
Sve ovo nam se dešava jer decu nismo naučili pravim stvarima
Magične fabrike je treći primer, koji je naveo Memedović. Reč je o centrima gde se od otpadaka hrane iz domaćinstava i stajskog đubriva pravi kompost za uzgajanje paradajza, klasična priča o cirkularnoj ekonomiji. Deca moraju da dođu u taj centar, to je deo nastavnog programa, i da učestvuju u tom procesu.
„Sve ovo nam se dešava jer decu nismo uveli u tu priču. Deca pojma nemaju o tome! Dešavaju nam se užasne stvari, koje su već pobrojane, kako to da rešimo… Sada je već kasno, sada moramo da se borimo na ulici, umesto da su to deca naučila u osnovnoj školi i da imaju razvijenu svest o tome. Problemi između države i ekologa idu od toga jer je narod izgubio veru u državu, a država ne može da se osloni na svest građana. Niko nam to nije ugradio. Sada samo gasimo požar, ali to teško ide“, rekao je Memedović.
