Jedan od naših najvećih pesnika, akademik Matija Bećković, u intervjuu za RTS osvrnuo se na akutuelne probleme današnjice – virus korona i komunikaciju između.
Iako se stekao utisak da se zbog izolacije pojačali razgovori direktni razgovori između ljudi, a u stranu stavila komunikacija preko poruka, Bećković ima svoj stav.
„Ja se osećam kao di-džej. Ne mogu da postignem remiks između Vajbera, Tvitera, Votsapa i Mesindžera… Na kraju će svi biti na gubitku, a Bil Gejts na dobitku“, u svom stilu odgovorio je Bećković.
U ovom vremenu u kome je kao u njegovom stihu – „sve što niko ne pamti”, u situaciji izolacije, kada nema propalih dana, poput onih kada je zbog izlaska iz kuće morao da prekine ono što radi, ne stiže sve, a plaši se da više neće imati izgovor „nemam vremena”.
Kako Bećković navodi, tokom dana u izolaciji naviše poziva dobija iz Crne Gore.
„Mame me da dođem. Kad može korona mogu i ja“, navodi Bećković .
Na pitanje, da li je reč solidarnost doživela svoju renesansu, književnik to odbacuje.
„Nažalost, to se ne vidi sa mog balkona. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da mi telefon ispadne iz ruke. Pitam se kako preko noći jedan virus sruši svet bez granica, ukine ljudska prava, zaustavi slobodan protok roba, ljudi i ideja“, zaključuje Bećković.
