Više od 150.000 ljudi preminulo je od COVID-19, međutim i dalje ne postoje lekovi koji dokazano pomažu u borbi protiv ove zaraze.
Dakle, koliko smo daleko od lekova koji će da smasavaju živote? Intervju sa Džejmsom Galagerom
Sadržaj teksta
Šta je preduzeto do sada da se pronađe lek protiv korona virusa?
Više od 150 različitih lekova se istražuje širom sveta. Ovo su uglavnom lekovii koji su već u upotrebi i sada se testira mogućnost njihove upotrebe u borbi protiv korona virusa.
- Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokrenula je solidarno ispitivanje čiji je cilj procena lekova koji najviše obećavaju.
- Velika Britanija kaže da sprovodi najveće testiranje za oporavak na svetu, više od 5000 pacijenata već učestvuje u ovom ispitivnaju.
- Više istraživačkih centara širom sveta pokušava da koristiti krv onih koji su preležali korona virus u cilju pronalaženja leka.
Koji tipovi lekova bi mogli da deluju?
Ispituju se tri modela pristupa lečenju:
- Antivirusni lekovi koji direkton utiču na sposobnost korona virusa da prodre u telo.
- Lekovi koji mogu da smire imuni sistem – pacijenti postaju ozviljno bolesni kada njihov imuni sistem preterano reaguje na prisutsvo virusa i počne da izaziza koletrealnu štetu.
- Antitela, bilo od onih koji su preležali korona virus ili antitela koja su proizvedena u labaratoriji i mogu da napadnu virus.
Koji lek najviše obećava do sada?
Dr Brus Ailvard, iz Svetske zdravstvene organizacije, rekao je da je „Remdesivir“ jedini lek koji je pokazao sve znake efikasnosti, nakon što je posetio Kinu.
Antivirusni lek „Remdesivir“ je prvobitno dizajniran za lečenje ebole, ali druge mogućnosti pokazale su se efikasnijim.
Od tada se pokazalo da je efikasan u lečenju drugih smrtonosnih koronavirusa (sindrom respiratornog sindroma na Bliskom Istoku i teški akutni respiratorni sindrom) u studijama na životinjama, što budi nadu da će biti efikasan i u borbi protiv korona virusa Covid-19.
Rezultati ispitivanja koje je vodio Univerzitet u Čikagu takođe su sugerišu da je lek efikasan. To je jedan od četiri leka na ispitivanjnu SZO, a njegov proizvođač, „Gilead“ takođe organizuje ispitivanja.
Da li lekovi protiv HIV-a mogu da pomognu ?
Bilo je mnogo špekulacija, ali malo dokaza da bi par lekova protiv HIV-a – lopinavir i ritonavir – bili efikasni u lečenju koronavirusa.
Bilo je dokaza da su efikasni u laboratoriji, ali studije na ljudima su bile razočaravajuće.
Kombinacija nije poboljšala oporavak, smanjila smrt ili niže nivoe virusa kod pacijenata sa ozbiljnim Covid-19.
Međutim, kako je ispitivanje sprovedeno sa izuzetno bolesnim pacijentima (skoro četvrtina njih je umrla), možda je prekasno došlo do infekcije da bi lekovi delovali.
Da li lekovi protiv malaraji mogu da zaustave korona virus ?
Lekovi protiv malarije dio su ispitivanja u prevenciji i oporavku. Hlorokvin i srodni derivat, hidroksihlorokvin, mogu da imaju antivirusna i imuno-smirujuća svojstva.
Ovi lekovi su ušli u središte pozornosti kao potencijalna terapija protiv koronavirusa, uglavnom zbog tvrdnji predsednika Trumpa, ali još uvek ima malo dokaza o njihovoj efikasnosti.
Hidroksihlorokvin se takođe koristi kao lek za reumatoidni artritis jer može pomoći u regulisanju imunološkog sistema. Laboratorijski testovi pokazali su da može da inhibira korona virus, a lekari immaju neke dokaze koji kažu da pomažu pacijentima. Međutim, SZO kaže da nema definitivnih dokaza o njegovoj efikasnosti.
Šta je sa lekovima za imunitet?
Ako imuni sistem reaguje na virus, to može izazvati upalu u celom telu. Ovo je korisno za objedinjavanje imunološkog sistema u borbi protiv infekcije, ali previše toga može prouzrokovati kolateralna oštećenja u celom telu i može biti fatalno. Jači imunitet može da izazove teže oblike bolesti.
Ispitivanje vrši i na „interferon beta“, koji se koristi za lečenje multiple skleroze i smanjuje upalu. Interferoni su grupa hemikalija koje telo oslobađa kada je napadnuto virusom.
Britansko ispitivanje za oporavak istražuje deksametazon – vrstu steroida koji se koristi za smanjenje upale.
Da li krv preživelih može da leči koronavirus?
Ljudi koji prežive infekciju trebalo bi da imaju antitela u krvi koja mogu da napadnu virus.
Ideja je da uzmete krvnu plazmu (deo koji sadrži antitela) i date je bolesnom pacijentu kao terapiju. SAD su već lečile 500 pacijenata sa onim što je poznato kao „rekonvalescentna plazma“, a druge zemlje se takođe uključuju u to.
Koliko će još proći vremena da dobijemo lek ?
Prerano je da znamo kada bismo mogli dobiti lek koji može lečiti koronavirus.
Ipak, trebalo bi da počnemo da dobijamo rezultate ispitivanja u narednih nekoliko meseci. To je mnogo ranije nego što ćemo znati da li je vakcina (koja štiti od infekcije, a ne leči je) efikasna.
To je zato što lekari testiraju lekove koji su već razvijeni i za koje se zna da su dovoljno bezbedni za upotrebu, dok istraživači za vakcinu počinju od nule.
Neki potpuno novi, eksperimentalni, lekovi za koronavirus takođe se testiraju u laboratoriji, ali još nisu spremni za ispitivanja na ljudima.
Zašto nam je potreban tretman ?
Očigedan razlog zašto želimo da se lečimo jeste da će se spasiti životi, ali lečenje može i da se ukine neke mere karantina.
Efikasno lečenje bi u suštini učinilo korona virus blažom bolešću. Ako bi lekovi sprečili da ljudi koji su primljeni u bolnicu ne moraju na respiratore, tada bi bio manji rizik da se odeljenja intenzivne nege preplave, tako da kontrola kretanja ljudi možda neće biti tako stroga.
Kako lekari tretiraju pacijente danas?
Većina zaraženih koronavirusom, ima blage simptome i mogu se lečiti kod kuće odmaranjem u krevetu, paracetamolom i sa puno tečnosti.
Ali nekim ljudima je potrebno intenzivnije bolničko lečenje, koje uključuje podršku kiseonikom preko respiratora, zaključio je Džejms.
Pratite Džejmsa Galagera na Twiteru
