Za ovog Leskovčanina bio je to planirani poduhvat koji je podrazumevao dalje pomeranje granica kada je u pitanju izdržljivost na hladnoći Da li biste se usudili da na minus 7 stepeni, noseći na sebi samo šorts, stojite na snegu, na planinskom vetru Besne kobile? Ovaj poduhvat od kojeg se mnogi smrznu kada samo pomisle na njega, ostvario je Vladimir Stevanović (36) iz Leskovca 9. januara ovde godine, i to u sklopu planinarskog treninga Ninđucu kluba Buđinkan iz Leskovca.
– Taj poduhvat se sastojao iz toga da, noseći na sebi samo šorts od odeće, krenuvši od ski staze, osvojim istoimeni vrh planine Besna kobila, u zimskim uslovima, pod snegom. Spoljašnja temperatura iznosila je od -4 do -7 stepeni Celzijusa, sa jakim planinskim vetrom pri vrhu, a celokupni uspon je trajao oko 3 sata – objašnjava Vladimir iz Leskovca za Telegraf.rs.
Kako kaže, posle desetak minuta boravka na vrhu i tri sata bez odeće, obukao je ono što je nosio u svom rancu.
– Ovo je bio planirani poduhvat koji je podrazumevao dalje pomeranje granica kada je u pitanju izdržljivost na hladnoći. Kako bi se moje telo adaptiralo ovakvim uslovima i ne bi trpelo posledice nakon poduhvata, bilo je neophodno iskustvo koje imam sa izlaganjem niskim temperturama – navodi on.
Kako kaže Stevanović, glavni motiv za takozvano prekaljivanje – tretiranje hladnom vodom i niskim temperaturama (termin koji potiče od ruskog mistika i „ledenog čoveka“ Porfirija Ivanova, od pre pedesetak godina), dobio je zbog želje da ojača svoj imunitet.
– U osnovnoj i srednjoj školi sam bio sklon čestima prehladama i bolestima respiratornih organa. Nakon saveta lekara da mi je preko potrebna operacija krajnika, rešio sam da pokušam da ojačam imunitet. Sa 19 godina sam prvi put počeo da se tuširam ledenom vodom i nadalje sam, uz prekide, to nastavio – priča naš sagovornik.
Zbog prirode respiratornih bolesti, aktivno je krenuo sa izučavanjem svih tradicionalnih sistema kontrolisanog disanja, a na Vladimira su, kako kaže, najjači utisak ostavili kineski Či Gong, tibetanski Tumo, indijska Pranajama i japanski Kokju Ho (iz veštine Ninđucu).
– Najveća inspiracija sa pomeranjem sopstvenih granica, bio je moj sensei (učitelj borilačkih veština) Blažo Nastov, koji nas je učio da, ukoliko pažljivo i disciplinovano radimo, možemo pomerati sopstvene granice do visokog nivoa. Ninđucu tradicija je usko povezana sa tradicijom Jamabušija, putujućih monaha ratnika feudalnog Japana. Koristeći svoju praksu pod nazivom Šugendo, monasi se potpuno izlažu svim elementima prirode, među kojima se i nalazi izlaganje ekstremnim temperaturama i meditacija u zaleđenim rekama i jezerima, kao i ispod vodopada – objašnjava Vladimir.
Meditacija na -24
Dodaje da je prvi poduhvat sa izlaganjem ekstremnijim uslovima izveo 2011. godine sa najboljim prijateljem.
– Meditirao sam desetak minuta u jezeru Grza sa poledicom na spoljnjoj temperaturi od – 24 stepeni Celzijusa. Narednih godina sam, posle toga, u snegu, na planini, u šumi, bez cipela, sa jedino šortsem na sebi, radio specifične vežbe disanja i uvežbavao održavanje telesne temperature.
Vladimir je, inače, otad dvoje dece i po struci diplomirani arheolog i kustos Narodnog muzeja u Leskovcu. Pre dve godine je, sa još troje kolega, postao dobitnik najprestižnije muzeološke nagrade u Srbiji, za izuzetan doprinos muzeologiji. U pitanju je nagrada Mihailo Valtrović.
Nosilac je crnog pojasa VII Dan i zvanja Šidoši (instruktor) japanske ratničke veštine Ninđucu. Poslednje zvanje je dobio tokom boravka u Japanu 2016. godine. Prvak je Srbije u superteškoj kategoriji u borilačkom sportu Kudo (japanski MMA). Takođe je osvajao više drugih medalja u borilačkim sportovima.
Predsednik je i osnivač Ninđucu kluba Buđinkan Leskovac, koji pored redovnih treninga i aktivnosti, svake godine organizuje besplatne seminare za sugrađane, poput „Samoodbrane za žene“.
