Svet i promene zbog korone
Kraj godine je vreme da se sagleda šta se u njoj dogodilo i da se razmišlja o tome šta se u narednoj godini može dogoditi.
Nakon Drugog svetskog rata 2020. je po mnogo čemu bila najneobičnija godina. Ovde ću izneti neke od pokazatelja na osnovu prikupljanja analitičkog materijala, i oni ne moraju da budu i rangirani po težini i značaju.
Svetska ekonomija je imala najveći pad od Drugog svetskog rata. Hoće li on biti 3 ili 4 procenata saznaćemo kada se saberu podaci za sve ekonomije i MMF će, najverovatnije, izaći sa prvom procenom u januaru, a biće kasnije korekcija dok se dođe do precizne cifre, u decimale..
Pad ekonomskih aktivnosti pod uticajem mera zaključavanja koje su sprovele države, kao i državna pomoć ekonomijama, doveli su do velikog skoka javnog duga u odnosu na BDP u većini zemalja, ali i rasta privatnih dugova, pojedinaca i preduzeća.
Pad zaposlenosti i povećana nesigurnost za radna mesta prvo su pogodili „slobodnjake“, zaposlene ugovorima na određeno i mala privatna preduzeća. Zaposleni za stalno imali su pad broja radnih sati. U 2021. će biti povećana nesigurnost radnih mesta jer će međunarodne finansijske institucije i poslovne banke insistirati da se vrate „zvučne“ ekonomske politike kako bi osigurale svoje kreditne plasmane.
Kina je dodatno uvećala udeo u svetskoj ekonomiji, kao i u svetskoj krizi iz 2009. i povećala je svoju relativnu veličinu u odnosu na SAD i EU.
Pri padu aktivnosti saobraćaja i turizma rast su imali farmaceutska industrija, elektronsko poslovanje, prodaje preko interneta i prehrambeni proizvodi, alkohol i duvan.
Međunarodne migracije, legalne i nelegalne, su smanjene značajno u odnosu na 2019. jer je od proleća bilo gotovo onemogućeno kretanje ka željenim zemljama. A i one su bile zaključane i pod ekonomskim udarima neizvesnosti.
Ove globalne promene uticale su na skupove pojedinaca koji u zbiru čine čovečanstvo i neke od promena koje su se dogodile bile su:
Značajan prelazak na internet kupovine u odnosu na odlazak u prodavnice.
Smanjene su fizičke aktivnosti usled apela i naređenja „ostani kod kuće“, doma i kako već.
Sa manje fizičkih aktivnosti smanjene su i kupovine odeće i obuće, kao i goriva za automobile.
Napravljene su socijalne distance koje ranije nisu postojale: manje rukovanja i grljenja.
Deca su provela godinu u „onlajn nastavi“ i zalepila su se za ekrane računara mnogo više u odnosu na ranije igranje igrica.
Mala deca zbunjeno odrastaju sa maskama na licu i na neki sasvim novi način posmatraju ljude van kuće i roditelje u novim strahovima i sa promenjenim ponašanjem.
Većina stanovnika (posebno stari) ponašala se disciplinovano, u skladu sa naređenjima i merama koje su donošene, i povećana je svest o opštem nadzoru koji se lako postiže i primenjuje.
Imućniji deo čovečanstva je sprečen u letovanjima koja je smatrao kao obaveznu godišnju aktivnost u vreme letnjih meseci i godišnjih odmora.
Povećan je broj umrlih, u odnosu na opšte tendencije među starim i mlađim nacijama, a to je većini stanovnika povećalo svest o smrtnosti i prolaznosti.
Povećana svest o smrtnosti uticala je i na jačanje svesti o zdravoj hrani, vodi i vazduhu, ishrani koja brani imunitet od bolesti i zaraza.
Produženo sedenje u kućama odrazilo se na promene u čitanju, manje dezinformacija iz štampanih medija a više sa interneta.
Porodice su imale mogućnost da više vremena provedu zajedno, a da to nisu vikendi i godišnji odmori.
Sedenje kod kuće je uticalo, ili će uticati, na povećanje broja razvoda.
Smanjena je poligamija, bračne prevare ali i mogućnost da se mladi reproduktivno druže, te je i broj dece smanjen, ili će biti smanjen u 2021.
Ovo je samo nekoliko osnovnih zapažanja i nastaviću da dopisujem kako se setim dosadašnjih informacija i nove budu pronađene.
