Koliko oružja izvozi Srbija, a koliko SAD: „Neozbiljno se porediti“

Zašto bi Amerikanci tražili Vulinovu glavu ako ne žele da potpišemo velike ugovore na njihovom terenu, kada mogu da kažu vlastima te zemlje „mi ne želimo da kupite od Srbije“. To je, priznaćete, mnogo jednostavnije, kaže za portal N1 vojni analitičar Aleksandar Radić, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije direktoru BIA Aleksandru Vulinu zbog toga da „im (Srbija) ne budemo takmac na tržištu oružja“.

Prema podacima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine Srbije za 2021. godinu, ukupna realizacija izvoza naoružanja i vojne opreme iznosila je 448,92 miliona američkih dolara, što je skoro 25 puta manje od izvoza koji su u istom periodu ostvarile Sjedinjene Američke Države (10.994 miliona dolara, odnosno skoro 11 milijardi dolara).

Najveća vrednost ostvarena je izvozom naoružanja i vojne opreme u Sjedinjene Američke Države (70,7 miliona dolara, odnosno 16 odsto), Republiku Azerbejdžan (63,91 miliona, 14 odsto), Republiku Ugandu (38,93 miliona, devet odsto ) i Ujedinjene Arapske Emirate (37,51 miliona, odnosno osam odsto), navedeno je u izveštaju Ministarstva.

Radić ističe da je „neozbiljno porediti se sa Sjedinjenim Američkim Državama u bilo kom smislu“.

„O apsurdnosti tih tvrdnji govori i činjenica da i Amerikanci kupuju oružje od nas, prvenstveno za snabdevanje drugih zemalja koji su njihovi prijatelji i saveznici. Amerika nije konkurent nego deo lanca izvoza naoružanja iz Srbije, uz to srpska proizvodnja delom zavisi od američke industrije. Neka od ključnih sredstava koje pravi Srbija i koja se pokazuju na javnim manifestacijama poput one u Batajnici, a to su borbena oklopna vozila Lazar 3 i Miloš, pokreću američki motori“, navodi Radić.

Prema njegovim rečima, pravljenje teorija zavere oko Krušika zapravo je „prikrivanje domaćih afera“ i predstavlja poruku onom „intelektualno najnižem sloju ljudi koji upijaju informacije i koji veruju u sve što im kaže na bilo kakav način“.

„Krušik pravi sredstva u takozvanim nestandardnim ili istočnim kalibrima, a takva sredstva američka industrija ne proizvodi. Generalno, naša industrija ima prolaz na tržištima na kojima se koriste nestandardni kalibri i gde mogu da prihvate takva sredstva. Pa, ne možete vi da budete konkurencija američkoj industriji proizvodeći ruski kalibar“, konstatuje naš sagovornik.

Radić navodi da američka industrija prodaje ogromne količine naoružanja koje je, kako kaže, sofisticirano i daleko prevazilazi mogućnosti proizvodnje srpske industrije.

„Očigledno je tu nešto nije u redu, postoji neka konfuzija kod naprednjaka, najpre sa zabranom izvoza naoružanja jer tako sečemo granu na kojoj sedimo, a zatim i sa plasiranjem teorija zavere. Postavlja se pitanje zašto mi onda kupujemo američko naoružanje i zašto imamo američke motore na našim oklopnim vozilima. Kako je moguće da ćemo za par dana slušati priču našeg vrlog vođe o tome kako smo u opremu uveli nove količine domaćih oklopnih vozila, a prećutaće se da je praktično sve na tim vozilima zapadnog porekla“, podvlači Radić.

„Sa strancima potpišu ugovor, pa pričaju da su špijuni“

Radić ocenjuje da vlast nastavlja sa praksom dvostrukih poruka.

„Očigledno je da ljudi koji drže kontrolu nad državom jednu priču pričaju strancima, a druga je za domaće javno mnenje. Sa strancima se potpisuju ugovori i kupuje se njihova oprema, a onda se domaćoj javnosti priča da su ti stranci špijuni koji nam rade o glavi“, podseća Radić.

Sagovornik portala N1 naglašava da naša vojna proizvodnja ima dva važna elementa kad je reč o složenim sistemima.

„Proizvodnja je bazirana na podsistemima koji se kupuju od zapadnih firmi iz Amerike, Francuske, Slovenije, a s druge strane proizvodimo sve to u nestandardnim kalibrima. Glavni Krušikov proizvodni artikal su artiljerijske rakete u ruskom kalibru od 122 milimetara i minobacačke mine za minobacače koje su prilagođeni ruskim standardima“, napominje Radić.

Objašnjava da osnovni višecevni raketni bacač, koji je najbrojnije sredstvo vatrene podrške i u ruskoj i u ukrajinskoj vojsci, koristi rakete od 122 milimetara.

„Domet raketa od 122 milimetara u osnovnoj varijanti je nešto veći od 20 kilometara, a srpska raketa ima dvostruko veći domet i može da dejstvuje po ciljevima udaljenim 40 kilometara. To je naročito bitno kod kontrabatiranja, kada je potrebno da se artiljerija izvuče van dometa artiljerije neprijatelja i tako dejstvuje po njoj. Te rakete su dovoljne da kupite američkuu političku naklonost jer sa tim raketama ukrajinska artiljerija postaje nedostupna za rusku artiljeriju“, objašnjava Radić.

Ističe da su američkim saveznicima Ukrajincima „više nego bilo šta drugo“ potrebne te rakete, koje američka industrija ne pravi.

„Da li je to sada kontradiktorno? Naravno da jeste. Očigledno je da tu postoji neka dvostruka igra zbog političkih tenzija. Vučić je pokazao mnogo ambicija da se približi Amerikancima, nešto tu nije pošlo kako treba, pa je usledio udarac preko Vulina i onda čujemo priču o inaćenju i o Krušiku. Pa, pobogu, Krušik pravi sredstvo koje je potrebno Amerikancima za ostvarivanje njihovih političkih ambicija u Ukrajini“, zaključuje Radić, dodajući da ima mnogo situacija u kojima je naoružanje iz Srbije kompatibilno američkim političkim potrebama.