Obećanja Zapada nisu dovoljna da pridobiju siromašne ili zemlje u razvoju, ali u geopolitičkom smislu, rano je govoriti o formiranju „antizapadnog fronta“ ili nekog drugog „fronta“
BRIKS je u osnovi nova međunarodna organizacija koja suprotno hladnoratovskim stereotipima, nije „levičarski” ili primitivno „antizapadni” savez. Nesuglasice između zemalja unutar te grupe ne sprečavaju ih da zajedno deluju i oblikuju novi svet.
Ko će vladati svetom do kraja 21. veka? Zapad pod okriljem SAD ili zemlje Juga predvođene Kinom i Indijom?
Krajem avgusta na samitu BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) doneta je odluka o prijemu još šest novih članica. Time je još jednom potvrđena rešenost zemalja u razvoju da rade na reorganizaciji međunarodnog sistema. Ovo je važan korak ka uspostavljanju ravnoteže na planeti, ali predstoji još mnogo posla.
Kraj leta obeležila je neobična diplomatska aktivnost. Tek što se završio samit BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) u Johanesburgu vodeća petorka BRIKS-a ponovo sastala na samitu G20, koji je održan u Nju Delhiju 10. septembra.
Tajming je bio slučajan, ali je razlika između blokova bila još očiglednija. Pre samita BRIKS-a verovalo se da se ništa bitno neće dogoditi zbog razlika između Indije i Kine. Međutim, grupa je postala aktivna i primila šest novih članova, uključujući Venecuelu i Egipat. Neki analitičari ovaj događaj nazivaju „istorijskom prekretnicom“, ali druga ga ocenjuju javnim blefom.
Ipak, jedno je jasno – BRIKS je postao privlačan mnogima jer se više od dvadeset zemalja nada da će se uskoro pridružiti grupi.
Samit G20 trebalo je da označi povratak Zapada koji sve više izazivaju zemlje na jugu. Ali sve se završilo neuspehom: razvijene zemlje nisu bile u stanju da nametnu svoju viziju. Čak su napravile korak unazad u odnosu na prošlogodišnji sastanak na Baliju.
U završnom saopštenju usvojenom većinom glasova, pominje rezolucija Generalne skupštine UN iz marta 2022. godine u kojoj se izražava žaljenje zbog ruskih postupaka. U kominikeu se navodi samo „sukobu u Ukrajini“. „Ovo je formulacija koju su pristalice Kijeva, poput SAD i njenih saveznika, ranije odbacile jer implicira da Rusija i Ukrajina snose isti stepen odgovornosti“, ocenio je tada „Fajnenšel tajms“.
Ovo je udarac Zapadu, koji je proteklu godinu proveo pokušavajući da ubedi zemlje u razvoju da osude Moskvu i podrže Ukrajinu“. Jug osuđuje ovaj sukob, ali ne podržava i zapadnu tačku gledišta na ukrajinski sukob.
Afrička unija se pridružila G20 (na istom nivou kao i EU). Ovaj korak se može posmatrati kao neka vrsta novog zaokreta, ali je malo verovatno da će promeniti odnos snaga.
Američka vlada i američki mediji, da bi ublažili razočarenje javnosti posle samita u Nju Delhiju, istakli su široko prihvaćen predlog Džozefa Bajdena da se stvori „koridor“ koji povezuje Indiju i Evropu preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Jordana i Izrael korišćenjem železnice, brzog podmorskog kabla i gasovoda.
Ursula fon der Lajen bila je oduševljena: „Ovo je mnogo više od železnice ili kabla, to je zeleni i digitalni most koji će povezati kontinente i civilizacije“.
Međutim, i dalje su nejasne trase ovog mosta, a finansiranje je za sada nemoguće.
Na prethodnom samitu G20 prošle godine, Bajden je izneo ideju o Globalnom infrastrukturnom i investicionom partnerstvu, kao pokušaj alternative da se suprotstavi čuvenom kineskom „Putu svile“. Ali dolari koji bi trebalo da finansiraju ovaj put dolaze sporo, ili nikako.
S druge strane Rusija, Indija, Iran i ostale zemlje već organizuju druge koridore, poput Međunarodnog transportnog koridora sever-jug, koji povezuje Rusiju, Iran i Indiju, a kome će se uskoro pridružiti Turska, Kazahstan, Oman.
Obećanja Zapada nisu dovoljna da pridobiju siromašne ili zemlje u razvoju. O tome svedoči uspeh samita u Johanesburgu, piše „Mond diplomatik“.
Da bismo razumeli dokle je stigao globalni jug, potrebno je podsetiti se da je akronim BRIKS skovao američki ekonomista Džim O’Nil. Prema njegovom planu, grupa je trebalo da ima samo četiri člana, a poslednje slovo „s” bilo je samo u množini. Poenta je bila da se istakne njihov brz razvoj, kao što su dvojica njegovih kolega kasnije rekli: „Ako se stvari nastave ovim tempom, za manje od četrdeset godina ekonomije BRIKS-a bi mogle da prestignu G6 (šest najbogatijih zemalja).“
Prvobitna četvorka BRIK-a odlučila je da ovaj ranije apstraktni akronim postane stvarnost i prvi put se sastala u Rusiji 2009. godine, zatim u Brazilu a onda u Kini godinu dana nakon toga. Tamo se četvorici pridružila Južna Afrika, koja je dodala slovo S.
Na Bliskom istoku sasvim očekivan razvoj događaja bilo je pojavljivanje na političkoj areni Irana, koji je već 2021. godine postao član Šangajske organizacije za saradnju, kao i Saudijske Arabije. Početkom godine, pod pokroviteljstvom Pekinga, dve zemlje su obnovile diplomatske odnose prekinute pre sedam godina.
Stoga se može pretpostaviti da je kineski predsednik Si Đinping bio veoma zainteresovan za njihovo prisustvo. Ali indijski premijer Narendra Modi, koji je prošle godine primio iranskog ministra spoljnih poslova, takođe je bio više nego za pristupanje Teherana. Zašto?
S jedne strane, indijski premijer Modi ne namerava da gleda kako Kina sama stvara veze sa islamskim zemljama. A zatim, ima važne ekonomske veze sa Iranom. Kao što smo videli, postoji „koridor“ između dve zemlje, a njihova trgovina, iako je još uvek prilično skromna, brzo raste uprkos pritisku Amerike, 44 odsto prošle godine, ukupno 2,5 milijardi dolara.
Da li to znači da se prošireno članstvo u BRIKS-u može posmatrati kao nastanak neliberalnog, antizapadnog političkog bloka?
Konačna izjava Petorice ne ostavlja mesta dvosmislenosti: BRIKS ne zagovara nikakav alternativni ekonomski model. Kao i svaka zapadna organizacija, ona naglašava vrline sporazuma o slobodnoj trgovini i javno-privatnog partnerstva čiji je moto dobro poznat: država plaća, privatni sektor prima. Dakle, BRIKS nije protiv „liberalizacije“ i međunarodne podele rada. Drugo je pitanje koliko drugačije Zapad i BRIKS vide ove procese.
Dakle, u geopolitičkom smislu, rano je govoriti o formiranju „antizapadnog fronta“ ili nekog drugog „fronta“. Indija i Kina, dva giganta iz ove grupe redovno se sukobljavaju oko granica Himalaja. Čim su se zatvorila vrata samita u Johanesburgu, kinesko ministarstvo prirodnih resursa objavilo je mapu svoje zemlje, uključujući teritorije koje su u sporu sa Indijom. Ovo uopšte nije nova izjava, ali je potpuno neprihvatljiva sa stanovišta međunarodnog prava.
Druge zemlje BRIKS-a nikako ne raskidaju saradnju sa Zapadom. Nju Delhi učestvuje u Kvadrilateralnom bezbednosnom dijalogu koji vodi Vašington u borbi protiv uspona Kine. Postoje američke vojne baze na Bliskom istoku u UAE i Saudijskoj Arabiji. A Egipat, drugi najveći primalac američke pomoći posle Izraela, dodatno je ojačao svoje bezbednosno partnerstvo sa Vašingtonom.
Drugim rečima, nijedna zemlja ne traži potpunu reviziju međunarodnog poretka. Međutim, one imaju nameru da ga postepeno transformišu.
