Poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj ocenio je da nije isključeno da je neki spoljni element ili neki element koji se otrgao kontroli odgovoran za poslednje nasilje na Kosovu.
Klemen Grošelj, poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac iz senke za Srbiju ispred grupe “Obnovimo Evropu” u EP, izjavio je za Demostat kako je nejasno šta se dogodilo prošlog vikenda na Kosovu, ali da je to nešto što ne treba ni Srbiji ni Kosovu.
„Iznenađen sam što se to desilo i mislim da su iznenađeni bili svi – KFOR i međunarodna zajednica, niko nije to očekivao. Mislim da su (briselski) pregovori bili dosta dobri, naravno, ima tu nekih taktika, odugovlačenja, ali su dobro tekli, za razliku od prethodnih faza. Postoje tvrdnje da je to neka ruska provokacija, kao i da su se neki ljudi izmakli kontroli“, kazao je Grošelj.
Govoreći o aktuelnoj, krajnje nestabilnoj i neizvesnoj, situaciji na Kosovu, Grošelj napominje: ”U svakom slučaju, ako se u sledećih nekoliko dana ne pojasni šta se dogodilo to bi moglo da ima negativan uticaj na sam proces (pregovora) i na obe zemlje u očima međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije. Ja se nadam da do toga neće doći i da ćemo brzo saznati koji su to bili detalji u pozadini, iako sve detalje, naravno, nećemo znati, ali da znamo, makar ugrubo, šta se to desilo”.
Upitan da li najnovija kriza na Kosovu možda ide naruku nekom od stranih faktora, uključujući Rusiju, naš sagovornik navodi: ”Pitanje je da li je to isprovocirano sa njihove strane, ali spoljne snage, možda ne ruske, već neke druge, moguće je da će pokušati da to iskoriste u svojoj propagadnoj i drugoj agendi”.
„Događaji na Kosovu došli su u trenutku koji je dosta interesantan – ako pratite zbivanja u EU, mogli ste da vidite da je sada ponovo počela rasprava o proširenju. Znate, proširenje je kada sam ja došao u Evropski parlament bilo potisnuto kao tema, niko nije govorio o proširenju, a sada govorimo o tome kako će se Unija prilagoditi, spremiti, za veliko proširenje koje se očekuje 2030. godine. Ja ne bih isključio mogućnost da je neki spoljni element ili neki element koji se otrgao kontroli (odgovoran za nemire na Kosovu), ali ja se nadam da će se situacija smiriti“, poručio je.
Kada bi se rešilo pitanje Kosovo, kada bi se pronašlo rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Kosovo i za Srbiju, onda bi se, prema oceni Grošelja, i mnoga pitanja mogla rešiti dosta jednostavnije.
„To bi dugoročno stabilizovalo Zapadni Balkan. Onda bi mogla krenuti i prava integracija Zapadnog Balkana u Uniju“, smatra Grošelj.
Sagovornik Demostata tvrdi da će kosovski premijer Aljbin Kurti na kraju pristati na formiranje Zajednice srpskih opština. Kako precizira: ”To će jednog dana biti fakt. Nemam nikakvih nedoumica. Kurti to ne može da izbegne, on će u tim pregovorima, kao spretan političar, pokušati da još nešto dobije, ne od Srbije, već od EU. U EU ima pet država koje ne priznaju Kosovo, ali je u EU postignut politički konsenzus da onaj ko ne priznaje Kosovo ne onemogućava aktivnosti Evropske unije, pa zato imate i Euleks. To je politički duh Unije, kojeg bi trebalo da ima više na Zapadnom Balkanu”.
Grošelj objašnjava: “Nadam se će se desiti transformacija Zapadnog Balkana, pomoću procesa integracije u EU, i uvek ističem da, iako znam da je to teško, da su to emotivna pitanja, pitanja suvereniteta, EU se bazira na istorijskom pomirenju Nemačke i Francuske. Francuzi i Nemci su ratovali 200 godina, stotinu godina intenzivno, i njihovo pomirenje omogućilo je da se stvori Evropska unija, kao projekat mira, i, istovremeno, ekonomski projekat, koji je prerastao političku tvorevinu. To je istorijski momenat koji je sada došao na Zapadnom Balkanu, za Kosovo, i za BiH”.
Moguće je da Srbija uđe u Uniju 2030.
Klemen Grošelj smatra da bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije 2030. godine, što je datum koji se pominje kao novi mogući tajming za proširenje.
“To treba shvatiti kao datum kada će EU biti spremna za novo proširenje. Ako je tu istinska politička volja da Srbija sprovede sve one reforme koje su već poznate, taj datum bi bio sasvim realan, ali to je, pre svega, pitanje za aktuelne srpske vlasti, pa i za srpsko društvo da se sada odluči. Rat u Ukrajini je duboko promenio stvari, i sada zemlje moraju da biraju. Nadam se da će Srbija izabrati put ka EU, Srbija je uvek bila deo velikih evropskih naroda, i ne vidim razlog zašto to ne bi bila ponovo u porodici evropskih naroda. Mislim da Srbija može toga dobrog da donese EU, kao i Unija Srbiji, ali put je takav kakav jeste… Neke reforme su malo teže za društvo, a neke za političke elite”.
