Rat u Ukrajini ulazi u treću kalendarsku godinu. Linije bojišta gotovo da se nisu pomerale u poslednjih nekoliko meseci, da li može tok rata da se promeni u 2024.?
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao je da prolećna ofanziva njegove zemlje nije bila uspeh kakvom se nadao. Rusija još uvek kontroliše oko 18 odsto Ukrajine.
BBC je pitao tri vojna analitičara kako bi se sukob mogao odvijati u sledećih 12 meseci, prenosi Index.hr.
Rat će trajati, ali ne unedogled
„Izgledi za kraj rata u Ukrajini i dalje su dosta loši. U poređenju s ovim vremenom prošle godine, Vladimir Putin je jači, politički više nego vojno.
Situacija na bojištu ostaje neizvesna. Čini se da je ukrajinska zimska ofanziva zaustavljena, ali nema ni ruskog iskoraka. Ishod više nego ikad zavisi od političkih odluka koje se donose miljama daleko od središta sukoba – u Vašingtonu i Briselu.
Impresivna demonstracija jedinstva Zapada prikazana 2022., koja je trajala tokom 2023., počinje se kolebati.
Američki paket odbrambene pomoći je talac onoga što je predsednik Bajden s pravom nazvao „sitnom politikom“ u Vašingotnu. A budućnost ekonomske pomoći EU naizgled zavisi od stava Mađarske.
Oklevanje u prestonicama Zapada ohrabrilo je Putina. Njegovi nedavni javni nastupi i prkosne izjave pokazuju da, što se njega tiče, Rusija može dugo ovako. Dakle, hoće li Zapad imati snage i izdržljivosti nastaviti se suprotstavljati njemu i svemu što on predstavlja?
Odluka EU da otvori pregovore o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom više je nego simbolična. To implicitno znači dalja podrška Kijevu jer bi budućnost Ukrajine u EU bila nemoguća ako Rusija pobedi.
U Vašingtonu je malo verovatan potpuni preokret politike.
Iako je primamljivo prikazati scenario sudnjeg dana za američku pomoć dok Trampov rejting raste u anketama, bivši predsednik, usred svih teatralnosti, nije izašao iz NATO-a 2016. I ne bi sam mogao napraviti revoluciju u 75 godina dugom transatlantskom partnerstvu u kojem je Amerika.
To ne znači da su nedavne nesuglasice u zapadnom taboru besmislene. Za Zapad, a time i za Ukrajinu, 2024. biće teža. Za demokrate je dugoročni konsenzus u podršci ratu uvek bio komplikovaniji nego za autokrate bez odgovornosti.
Iako je verovatno da će se rat provući kroz celu 2024., ne može se vući unedogled.
Uz oklevanje Zapada koje daje krila Rusiji i u nedostatku državnog udara ili zdravstvenog problema koji bi doveo do Putinove smrti, jedini predvidljivi ishod biće dogovorno rešenje, koje obe strane i dalje odbijaju“, piše za BBC Barbara Zanketa sa Odseka za ratne studije na King’s Collegeu u Londonu.
Tok rata 2024. odrediće se negde drugde
„Ruska invazija na Ukrajinu 2022. opet je donela veliki rat na evropski kontinent. Tok sukoba 2023. pokazao je da se vratio i rat iz industrijskog doba.
Ratovanje u industrijskom dobu usmerava značajne delove ili, u nekim slučajevima, cela gospodarstva prema proizvodnji ratnih materijala kao prioritetu. Ruski odbrambeni proračun utrostručio se od 2021. i sledeće godine će činiti 30 odsto državne potrošnje.
To će rat u Ukrajini učiniti dužim i traumatičnijim poduhvatom od svega što je Evropa videla od sredine prošlog veka. Nadolazeća godina pokazaće jesu li Rusija i njeni dobavljači u Severnoj Koreji i Iranu ili Ukrajina i njeni zapadni podupiratelji sposobni i spremni ispuniti proždrljive zahteve ratovanja industrijskog doba.
Bilo bi pogrešno reći da su prve crte bojišta u Ukrajini nepomerene, ali obe strane su sposobne da se bore do mrtve tačke dok svaka pokušava preuzeti strateške inicijative. Ruske snage bi se mogle ponovno pokušati probiti duž celog fronta, barem kako bi osigurale celu regiju Donbasa.
Ukrajina će verovatno pokušati iskoristiti uspjeh koji je imala u ponovnom uspostavljanju kontrole nad zapadnim Crnim morem i svojim vitalnim trgovačkim koridorom do Bospora. A Kijev će verovatno pokušati prirediti još vojnih iznenađenja ruskim osvajačima kako bi ih izbacio iz ravnoteže u nekim područjima.
Ali u biti, 2024. izgleda kao godina konsolidacije i za Kijev i za Moskvu. Rusiji nedostaju oprema i obučeno ljudstvo za pokretanje strateške ofanzive najranije do proleća 2025.
U međuvremenu Ukrajini treba zapadna finansijska i vojna podrška kako bi ostala u ratu tokom sledeće godine, dok i ona izgrađuje unutrašnje snage kako bi stvorila uslove za niz oslobodilačkih ofanziva u budućnosti.
Ratovanje industrijskog doba je borba između društava. Ono što se događa na bojnom polju u završnici postaje samo simptom te borbe.
Vojni tok ovog rata 2024. više će se odrediti u Moskvi, Kijevu, Vašingtonu, Briselu, Pekingu, Teheranu i Pjongjangu nego u Avdijivki, Tokmaku, Kramatorsku ili bilo kojem od razorenih bojišta duž prve crte fronta“, piše za BBC Majkl Klark, bivši glavni direktor Royal United Services Instituta.
Američki borbeni avioni mogli bi da naprave razliku
„Rusiji nedostaje odlučna, prodorna sposobnost da pregazi Ukrajinu i učiniće sve što može da zadrži ono što trenutno zauzima, koristeći vreme da ojača svoju odbranu dok se nada da će Zapad izgubiti volju da nastavi podržavati Ukrajinu.
Ali Ukrajina neće stati. Ona se bori za svoj opstanak i razume šta će Rusija učiniti ako stane. Sve više evropskih nacija sada govori o potrebi za povećanjem pomoći u svetlu zabrinutosti da SAD slabi u svojoj odlučnosti.
Međutim, predviđam da će početkom nove godine SAD ponovno otkriti svoju stratešku okosnicu i usvojiti paket pomoći koji je odložen u Kongresu u decembru.
Stoga predviđam da će Ukrajina učiniti sledeće u nadolazećim mesecima, dok se priprema ponovno preuzeti inicijativu:
- rekonstruisaće postrojbe istrošene višemesečnim borbama koje će biti potrebne za ponovnu ofanzivu
- poboljšaće sastav zapošljavanja u Ukrajini kako bi se povećala raspoloživa radna snaga
- povećaće proizvodnju oružja
- poboljšaće sposobnost delovanja protiv jakih ruskih mogućnosti elektroničkog ratovanja – ometanje, presretanje, lociranje.
Do početka leta Ukrajina će moći koristiti borbene avione F16 američke proizvodnje, za koje se nada da će poboljšati njenu sposobnost suprotstavljanja ruskim avionima i ojačati protivvazdušnu odbranu.
Strateški najvažniji deo Ukrajine koji ostaje okupiran je Krim, što nazivamo tzv. „odlučujućim terenom“, onim na kojem se sukob može prelomiti.
Ukrajina će učiniti sve što može da zadrži pritisak na tamošnje Ruse kako bi to učinila neodrživim za rusku mornaricu u Sevastopolju, nekoliko tamošnjih vazdušnih baza i njihovu logističku bazu u Džankoju.
Već su dokazali koncept. Sa samo tri Storm Shadow krstareće rakete koje je dostavila Velika Britanija prisilili su komandanta Crnomorske flote da povuče trećinu svoje flote iz Sevastopolja.
Ukrajinci, naravno, nemaju neograničene resurse, pogotovo topničko streljivo i dalekometno precizno oružje.
Ali ruski vojnici su u gorem stanju. Rat je test volje i test logistike. Ruski logistički sastav je krhak i pod stalnim ukrajinskim pritiskom“, navodi za BBC Ben Hodžes, bivši komandant kopnene američke vojske u Evropi.
