Jedna od težnji organizovanog kriminala („mafije“) je da u jednom trenutku svoje kriminalne delatnosti dovede u zakonske okvire. Kada je Don Korleone iz kultnog filma „Kum“ to pokušao, suočio se pak sa ozbiljnim problemima. Razlog je što mafija nije naviknuta da funkcioniše u legalnim okvirima. Iz tog, a i iz nekoliko drugih razloga, rezultat Don Korleonovog pokušaja bio je krvoproliće. A izbori?
Slična situacija je sa mafijom koja je uzurpirala poluge državne vlasti u Srbiji. Ona hoće da povrati legitimitet, odnosno da bude tretirana kao pristojna vlast a ne kao mafija.
Vladajuća partijska kvazielita je izgubila bukvalno svaki legitimitet i pretvorila se u kvazipolitičko krilo organizovanog kriminala na sledeće načine:
Organizovala je lažne izbore i stvorila jednostranački „parlament“, njen šef je prekršio Ustav i uzeo ovlašćenja koja mu po Ustavu ne pripadaju. On je čak u potpunosti uzurpirao sve tri grane vlasti. Najbliži saradnici i partijski drugovi samog vrha vlastisu najokoreliji kriminalci u Srbiji, a “šef države” na veoma slikovit način svedoči o načinima na kojima mafija ubija i tretira posmrtne ostatke žrtava u mašinama za mlevenje ljudskog mesa u kući u Ritopeku za koju mafija tvrdi da ju je lično odabrao glavni poltron, odnosno desna ruka kapoa.
Ukoliko neko pokazuje detaljnu upućenost u najsitnije detalje izvršenje zločina, to logično upućuje na pitanje da li je možda u njima i lično učestvovao, ili mu ih je neko od učesnika tih radnji veoma verno prenosio.
Politička kvazielita je ilegalno trgovala narkoticima i oružjem, trgovala je decom, potkradala je državni budžet i međunarodne fondove prisvajajući enormne sume novca, za mito je uništila kvalitet životne sredine u Srbiji, krivotvorila je podatke o umrlima od kovid-19 čime je izvršila zločin prema građanima.
Sa izvršiocima ovakvih zločina naravno da se ne izlazi na izbore, posebno što ih upravo oni i organizuju. Nikakva Evropska unija ili SAD ne mogu da spreče još jednu pljačku izbora, zasnovanu na pritiscima, ucenama, falsifikatima upisanih glasača (glasači iz Bosne i Hercegovine, dijaspore itd.), falsifikatima prebrojanih glasova, “bugarskim vozovima”, fotografisanju ispunjenih glasačkih listića sa ličnom kartom pored tog listića, pretnjama iz SNS-džipova itd. itd.
Prema tome, jedini razultat izlaska na izbore biće legitimizacija mafije (ono u čemu Don Korleone nije uspeo u „Kumu“, a ni Al Kapone u stvarnom životu), ali i deligitimizacija onih koji izađu na izbore.
Oni koji izađu na ovakve izbore (čak i uz pomoć utešnih uslova koje će doboti iz EU) ubrzo će nestati sa političke scene.
Zapravo će prestati da postoje kao političke formacije i pretvoriće se u klovnovske kreature koje opslužuju šefa mafije.
To ujedno smatramo i korišću predstojećih izbora: napraviće se jasna diferencijacija na one koji podržavaju organizovani kriminal i kognitivno-obrazovno uskraćene na jednoj strani, i stvarnu opoziciju koja će istovremeno biti i buduća, normalna, demokratska i narodna vlast na drugoj strani.
A oni koji izađu na izbore neće imati nikakvo drugo opravdanje do da im je onajko raspolaže parama kojima se podmićuju lideri stranaka dao „ponudu koja se ne može odbiti“. Time će postati antologijske ličnosti iz stvarnog života koje je Kopola pokušao da prikaže u svom filmu.
Jer, nemojmo se zavaravati. Ne bismo mi imali ovaj jad koji sada imamo da nema ljudi u opoziciji, i u nezavisnim medijima, koji sarađuju sa vlašću.
Ovi izbori će to samo ogoljeno pokazati. I to je dobro, jer istina je uvek bolja od laži.
Autori: Prof. dr Vojin Rakić, redovni profesor
Prof. dr Aleksandar Fatić, redovni profesor
