Institut za evropske poslove objavio je najnovije istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO, čiji rezultati pokazuju povećan broj onih koji se protive članstvu Srbije u alijansi.
Prosečna ocena odnosa Srbije i NATO na skali od jedan do pet iznosi dva, što je ispod proseka. To je najniža prosečna ocena odnosa između Srbije i alijanse u proteklih sedam godina.Podršku članstvu Srbije u NATO daje 10 odsto građana, dok je 82 odsto protiv, a to su češće muškarci, najstariji, sa najviše srednjim obrazovanjem, iz svih regiona, osim Vojvodine. Rezultati pokazuju da je osam odsto neodlučnih, navodi Institut.
Što se tiče razloga NATO bombardovanja 1999. godine, najveći broj građana navodi vojne i političke interese Sjedinjenih Američkih Država i Zapada, stvaranje nezavisnog Kosova, politiku tadašnjeg šefa države Slobodana Miloševića i uništenje Savezne Republike Jugoslavije. U odnosu na prethodna istraživanja, beleži se blagi rast u učestalosti navođenja odgovora o uništenju SRJ. Većina ispitanika smatra da je od posledica NATO bombardovanja stradalo više od 5.000 ljudi – 36 odsto, a sličan broj ispitanika navodi više od 2.000 ljudi. Podaci navode da je pet odsto ispitanika reklo da su poginule 754 osobe, dok 24 odsto nije umelo da se izjasni. Trećina anketiranih bi prihvatilo izvinjenje alijanse zbog bombardovanja, 57 odsto to ne bi učinilo, a 14 odsto je neodlučnih.
Izvinjenje bi u većoj meri prihvatili muškarci, stariji od 45 godina, visokoobrazovani i ispitanici iz vangradskih naselja. Da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO smatra 63 odsto građana, dok 18 odsto misli da je moguće da korist postoji, a rezultati su slični onima iz prethodnih istraživanja.
Što se tiče podrške saradnje Srbije i alijanse, 61 odsto ispitanika je protiv, dok je 27 za, a neodlučnih je 13 odsto. Skoro polovina ispitanika, 44 odsto, smatra da i posle 23 godine od bombardovanja još nije vreme za pomirenje, dok je na strani pomirenja 37 odsto građana, a 20 odsto nema jasan stav.
Pomirenje u nešto većem procentu podržavaju muškarci, stariji od 45 godina, kao i ispitanici sa najnižim i najvišim nivoom obrazovanja iz gradskih sredina. U saopštenju se navodi da je Institut, sedmu godinu zaredom, sproveo istraživanje javnog mnjenja od 4. do 14. marta, na reprezentativnom uzorku od 1.228 ispitanika.
