Među ekološkim aktivistima koji blokiraju most Gazela su i predstavnici organizacije Ne damo Jadar. Upravo zbog pritiska javnosti i blokade Gazele januara 2021. godine, Vlada Srbije je donela odluku kojom je formalno prekinut projekat međunarodne kompanije Rio Tinto za eksploataciju litijuma u Gornjim Nedeljicama. Dok predsednik Srbije gotovo u svakom nastupu ističe da je ta odluka bila pogrešna, građani koji se eksploataciji litijuma protive, strepe da tačka na „Rio Tinto“ nije stavljena, kako je to najavila predsednica vlade.
Gornje Nedeljice – mesto na kojem je planiran rudnik. Ova slika iz 2021. godine se nije mnogo promenila ni danas. Napuštene kuće koje je kompanija Rio Tinto otkupila u Gornjim Nedeljicama još nisu srušene.
„Evo ja tražim od Rio Tinta, dok ništa dalje nisu dobili, ‘ajde bre ljudi srušite ove kuće. Srušite te kuće koje pripadaju vama, koje su opasnost za svakog ko prođe. Zamislite oluja neka, padne greda na glavu, svi crepovi padaju bilo kome na glavu. Ruglo opšte. To je u vašem vlasništvu, pa sklonite taj šut odatle“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Rušenje kuća su tražili meštani doline Jadra još tokom prošle godine. Strahuju, ipak, da li će rušenje biti izvršeno zbog bezbednosti stanovništva ili za potrebe rudnika.
„Kako treba građevinska dozvola da se kuća napravi, tako treba građevinska dozvola i projektna dokumentacija za rušenje kuća. I najbitnije pitanje – gde bi oni odlagali. Oni su planirali da u našem selu prave deponiju građevinskog i štetnog otpada. Mi smo se tome naravno usprotivili i ponovo smo poslali dopis gradskoj upravi, oni nama neće da dostave dokumentaciju“, kaže Zlatko Kokanović iz udruženja Ne damo Jadar.
Formalno je Vlada Srbije stavila tačku na Rio Tinto, ali se u realnosti, tvrdi Kokanović, nije mnogo toga promenilo. Rio Tinto je, kaže, u ovoj godini imao dve transakcije, uz opravdanje da je kupovina započeta pre ukidanja uredbe.
„Premijerka je rekla da je na taj projekat stavljena tačka, a mi smatramo da nije tačka, nego da je stavljena zapeta“, navodi Kokanović.
Dodaje da „jedino što su uradili, vratili su zemljište iz građevinskog u poljoprivredno, jer su ga oni i sami preko noći bili pretvorili u građevinsko“.
Da odustajanje od eksploatacije litijuma u Srbiji smatra lošom odlukom predsednik Srbije ne krije, već ističe u svakom javnom nastupu.
„Nadam se da će (nemački kancelar Olaf) Šolc imati dovoljno vremena da pogleda poziciju Srbije pa će jednog dana neka pametna vlada i neki pametni predsednik da promene politiku i oko litijuma“, kazao je Vučić.
Ukoliko bi se, dodaje Vučić, uključile nemačke kompanije ali i garantovao najčistiji vazduh.
„Verovatno je u jednom trenutku i srpskim vlastima palo na pamet da probaju da privole nekog i neke ozbiljnije fabrike pored tog nalazišta litijuma. Ali mi o tome ništa drugo nismo čuli osim nekih fantaziranja predsednika Vučića, pominjanja silnih milijardi koje bi došle u Srbiju ako bi se pojavila fabrika automobila, ali to nažalost nikad nismo konkretnije čuli“, ocenjuje novinar Dojče velea Nemanja Rujević.
Nemačka, koja sprema ekološku ekploataciju litijuma u svojoj zemlji zainteresovana je i za to šta se dešava sa ovom rudom u Srbiji.
„I ja ne verujem da Nemci ili bilo ko drugi donosi tu čarobni štapić da rudnik ne bude rudnik nego da bude rasadnik biljaka, prosto to mi deluje nemoguće“, navodi Rujević.
Razumljiva je, kaže, borba meštana Gornjih Nedeljica ali je, veruje, cela priča oko litijuma u Srbiji previše ispolitizovana.
