Poznata ruska novinarka Darja Aslamova radila je kao vojni dopisnik jednog od najuticajnijih ruskih lista „Komsomolskaja pravda“ na mnogim „vrućim tačkama“ sveta. Države iz kojih je izveštavala: Čečenija, Abhazija, Nagorno-Karabah, Osetija, Tadžikistan, Jugoslavija (dva rata – 1993.godine na srpskoj strani tokom rata u Bosni i Heregovini (družila se i radila intervju sa Radovanom Karađićem) i 1999.godine za vreme NATO agresije na SRJ), Kambodža, Ruanda, više puta je bila na Kosovu i Metohiji, poslednji put 2022.godine je bila i zadržana na zajedno sa suprugom od strane „kosovske policije“.
Tekst sa njegovog telegram kanala:
”Moj suprug, poznati hrvatski novinar Robert Valdec, juče je ponovo pretučen u dvorištu naše kuće u selu. Udarac je došao otpozadi dok je iz automobila iznosio kese pri povratku iz kupovine. Na neko vreme je izgubio svest. Sada je u bolnici. Od februara 2022.godine redovno dobija pretnje na hrvatskim društvenim mrežama sa optužbama da je ruski špijun, da mu je žena ruska špijunka. Tipične rusofobske gluposti. Ali zajedno smo 22 godine, a cela Hrvatska zna priču o našoj ljubavi.
septembra prošle godine, nakon što me je muž uveče odvezao na aerodrom (letela sam za Moskvu), u pet ujutru neko je pokucao na vrata naše kuće. Moj muž je, probudivši se misleći da su komšije koje su imale nekakvu nevolju kucale, otvorio vrata, a zatim je dobio strašan udarac u glavu. Tukli su ga i kada je pao, nogama su mu polomili četiri rebra. Iako su hrvatski mediji pisali o ovom napadu, vlasti u zemlji nisu pokazale interesovanje. Robert nije dobio zaštitu. Nikoga nije bilo briga šta se dogodilo. Kako se ovo moglo desiti u civilizovanoj zemlji?! Vrlo jednostavno. On je „pogrešan novinar“ sa stanovišta nekih rusofobičnih predstavnika lokalne vlasti, pošto ima suprugu rusku novinarku.
Pretnje su i dalje stizale. Da bih spasla muža, jedva sam uspela da dobijem rusku tromesečnu vizu za njega u Srbiji. Ruski konzulat u Hrvatskoj više ne izdaje vize, pošto je većina ruskih diplomata proterana iz zemlje. Bila nam je velika sreća da se nađemo u bezbednoj Moskvi i provedemo mirnu, tihu zimu. Sva tri meseca Robert je pisao članke o tome kako zapravo žive Moskovljani. Napisao je istinu. Da ne umiru od gladi i da fekalije ne teku ulicama kako su prenosili zapadni mediji. Da su prodavnice pune proizvoda. O tome kako ljudi slave Novu godinu i Bogojavljenje. Ovi članci su izazvali sumanutu bes pojedinih hrvatskih rusofoba. Ponovo su pljuštale pretnje: „Samo se usudite da se vratite u Hrvatsku! Videćeš šta će biti sa tobom! Umri u prokletoj Rusiji!“
Prvog marta je istekla viza. Vratio se u svoju voljenu domovinu koja mu je toliko nedostajala. Ali noćne more su se vratile. Sada su već počele pretnje ne samo njemu, već i meni. Kao, neka se tvoja žena samo usudi doći u Hrvatsku. I kako će se oni obračunati i sa mnom! A onda se napad opet ponovio. Podli napad s leđa, iza ugla. I opet je usledila potpuna ravnodušnost vlasti. Koga u zvaničnoj Hrvatskoj zanima sudbina poznatog novinara Roberta Valdeca?! Na kraju krajeva, on se usudio da se „pogrešno“ zaljubi i oženi. Rusofobija je nemilosrdni krvavi rasizam!
Ali postoje i druge činjenice koje su uznemirujuće. Oba napada su profesionalno organizovana. Nema svedoka. A prvi napad se desio noću, samo nekoliko sati nakon što sam napustila Hrvatsku. Ko bi mogao znati za to? Ozbiljno sumnjam da bi hrvatske obavještajne službe mogle biti umešane u oba napada. U svakom slučaju, sumnjivo je da nakon septembarskog napada, o kojem su izvestili hrvatski mediji, niko od predstavnika snaga bezbednosti nije istraživao, niko je pružio zaštitu. Samo tišina. Očigledna svrha ovih okrutnih i gnusnih batina je da se zastraši slobodni novinar Robert Valdec i da se natera da pobegne iz zemlje, da postane izopštenik, da bude lišen domovine.
Želim da znam da li je Hrvatska slobodna i pravna država u kojoj je zakon na snazi, da li postoji efikasna policija i tajne službe sposobne da zaštite svoje građane od ruku ubica i razbojnika, da li tamo postoji nezavisna štampa koja brine o zaštiti svojih kolega. Takođe želim da znam šta će hrvatski zvaničnici učiniti da zaštite mog muža, nezavisnog hrvatskog novinara.
I još nisam rekla poslednju reč. Sve moje izjave o tome kako su mi lično pretili i kako su me ucenjivali u Hrvatskoj, sve službene dokumente i žalbe čuva moj hrvatski advokat. Ako me ubiju ili ubiju moje najmilije, sve će biti objavljeno”.
