Odlaskom nemačke kancelarke Angele Merkel, Vučić je izgubio tačku oslonca i sada je jasno da će usled bezbrojnih afera vladajuće koalicije nailaziti na sve oštrije, nepodeljene reakcije u Evropskoj uniji (EU).
Rezolucija Evropskog parlamenta (EP) o prinudnom radu u fabrici Linglong, protestima u Srbiji i kršenjima ljudskih prava ujedinila je praktično sve – i evropske narodnjake, i socijaldemokrate, i liberale i zelene. Svi su bili odlučni u jasnoj kritici Vučićevog režima, na čijoj strani su ostali samo malobrojni poslanici marginalnih, radikalnih poslaničkih grupa.
Za Rezoluciju je glasalo 598 članova Evropskog parlamenta, 59 je bilo protiv, a 30 uzdržano. Sve ukazuje da je prošlo vreme u kome su Evropski parlament i ostale institucije Evropske unije žmurili dok su se u Srbiji deset godina gazile osnovne evropske vrednosti, postepeno ukidala demokratija, gušila sloboda medija i stvarali uslovi za uvođenje otvoreno autokratskog sistema u državi koja je, makar formalno, kandidat za članstvo u toj istoj Evropskoj uniji.
Uprkos tome, Srbija ulazi u još jednu izbornu kampanju koju karakterišu izborni uslovi koji mnogo više liče na one u Belorusiji ili u nekoj od diktatorskih afričkih zemalja. Čak i u takvim okolnostima, Vučić koji je uzdrman sve većim nezadovoljnostvom građana – može da izgubi izbore.
Međutim, malo je u Srbiji onih koji veruju da je spreman da prizna izborni poraz, a mnogo više onih koji očekuju da će građani svoju izbornu volju morati da brane na ulicama. Naredni meseci pokazaće da li je Evropska unija definitivno odustala od podrške stabilokratiji na račun demokratije u Srbiji, a što je za posledicu imalo duboku političku krizu, razorene institucije i zabrinjavajući kineski uticaj koji postaje dominantan i u spoljnopolitičkoj orijentaciji, ali i u komandnom vođenju ekonomije koje karakteriše korupcija nezabeleženih razmera i upliv organizovanog kriminala kao nigde u razvijenom svetu.
