Evropska komisija odobrila predlog korišćenja zamrznute imovine ruske Centralne banke.
Da li Evropska unija posle odluke o zamrzavanju skoro polovine deviznih rezervi Rusije u iznosu od 300 milijardi evra tokom leta, kada je i pokušano na „mala vrata” da zapravo ruskim sredstvima finansira rat protiv same Rusije, sada odobrava nešto za šta nema pravne osnove i ne bi trebalo da dozvoli.
Sada je Evropska komisija izašla na „viši nivo” i donosi odluku o odobrenju korišćenja zamrznute imovine ruske Centralne banke i zapravo institucionalizuje otimačinu i sprovodi je kroz „zakonske okvire” ne bi li nekako došli do novca pošto im je već samim sankcijama koje su nametnuli Rusiji uskraćeno mnogo toga a do tada dostupno ( jeftina energija, prirodna dobra, zlato i dijamanti koje su plaćani po nerealno niskim cenama).
Čitava privreda Nemačke zavisna umnogome od jeftinog ruskog gasa nakon sankcija i terorizma na Severnom toku je ostala „na suvom”, što mnogi analitičari na Zapadu smatraju „pucnjem u sopstvenu nogu”. Sada to dižu na viši nivo i pokušavaju da nekako legalno oduzmu (čitaj opljačkaju) skoro polovinu deviznih rezervi koje su se nalazile u EU pre početka Specijalne operacije u Ukrajini.
Pljačka u tišini
Naime, Evropska komisija odobrila je predlog za korišćenje hitnih ili nepredviđenih prihoda od imobilizovanih sredstava Centralne banke Ruske Federacije za potrebe Ukrajine, izjavio je neimenovani izvor u EK novinarima u Briselu i dodao da predlog sadrži samo preliminarne korake i zahteva odobrenje svih država-članica EU.
„Predlog mora da odobri Savet EU, za to je potreban jednoglasan stav”, podsetio je evropski diplomata.
On je dodao da Evropska komisija neće otvoreno objaviti predlog o imovini Centralne banke Rusije „iz razloga poverljivosti” i „pošto je reč o sankcijama”, on se podnosi na jednoglasno odobrenje Savetu EU.
Dakle u miru i tišini da se pristupi tuđim računima Centralne banke Rusije u EU
Još početkom godine Mihail Deljagin, zamenik u Državnoj dumi i ekonomista je upozorio na korake Zapada. Podsetio je da je u velikom broju zapadnih zemalja već duže vreme stvoren regulatorni okvir za stvarnu zaplenu imovine ruskih kompanija u inostranstvu, dok se privremeno upravljanje imovinom ruskih kompanija postepeno pretvara u stvarnu konfiskaciju imovine.
Nije tajna da su pojedini zapadni operativci koju su učestvovali u blokadi računa sa kripto valutama ruskih kripto milionera postali bogataši „preko noći”. Navodno su, kako tvrde pojedini nezavisni američki portali, koristili kripto valute kao svoje zbog jedne od ranijih obaveza vlasnika da se deponuju sve šifre u kripto bankama. Vode se već i nekoliko postupaka protiv operativaca koji su se okoristili, trgujući na berzama ukradenim kripto valutama vlasnika iz Rusije. Pravosuđa pojedinih zemalja, pokrenula su već takve istrage, a čini se da su i u ostalim zapadnim zemljama započele istražne radnje protiv ovakvog korišćenja zaplenjenih i „blokiranih” ruskih sredstava.
Dakle, legalna pljačka je u toku a čak im ne trebaju ni maske, jer sve „rade po zakonu”
Prema rečima izvora medija u Briselu iz Evropsk komisije , dalje mere, uključujući finansiranje programa za obnovu Ukrajine iz dobijenih prihoda, zahtevaće novi predlog i novo rešenje Saveta EU. Izvor nije saopštio kada bi mogao biti prihvaćen drugi predlog, navodeći „nedostatak rokova”.
Takođe je objasnio kako će se tačno povlačiti sredstva za finansiranje Ukrajine zahvaljujući prihodima ruske Centralne banke.
Da li će oružje za Ukrajinu Zapad platiti ruskim novcem
„Zbog imobilizacije sve investicije Centralne banke Rusije, na primer, šestomesečne obveznice, akumulirane su na računima depozitora, a vremenom ta imovina donosi sve više profita… Ti profiti su takođe imobilisani, ne mogu se povući, kao i sama imovina. Depozitori ulažu ove vanredne profite … Vremenom je sve ovo proizvelo velike prihode i oni nastavljaju da rastu. Ovi vanredni prihodi postoje samo zbog imobilizacije osnovne imovine, to je direktna posledica sankcija zamrzavanja, depozitori inače ne bi bili u mogućnosti da dobiju ove prihode, navode mediji. Vidimo da depozitori čuvaju ove prihode kao profit na svojim računima… Smatramo da je legitimno smatrati ove prihode, pošto su nastali kao rezultat imobilizacije, na raspolaganju za plaćanje naših programa za rekonstrukciju i obnovu Ukrajine. To je dugoročni cilj”, objasnio je izvor, preneo je Sputnjik.
On je napomenuo da će „sledeći korak biti potpuno odvojen od sadašnjeg, jer će biti potreban potpuno novi predlog Evropske komisije i visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, a shodno tome i nova odluka Saveta EU”.
„Kada budemo dovoljno uvereni da možemo da pređemo na sledeći korak, biće pokrenut novi predlog. Za sada nema nikakvih postavljenih rokova”, istakao je diplomata.
On je dodao da će se „tokom pripreme drugog koraka razgovarati o rizicima po stabilnost, pitanjima vlasništva… međutim, sadašnji predlog sadrži i neke tačke za zaštitu interesa i izbegavanje rizika za depozitore”.
Oko 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijske kompanije „Euroklir” – jedne od najvećih svetskih sistema kliring sistema. Lideri EU su u oktobru prošle godine naložili Evropskoj komisiji da pripremi predloge za korišćenje zamrznutih sredstava za finansiranje obnove Ukrajine, ali predlog od EK još uvek nije dobijen, prenosi Sputnjik.
U Kremlju su saopštili da bi donošenje takvih odluka „predstavljalo još jedan korak u kršenju svih pravila i normi međunarodnog prava”.
Rusija predvidela ovakav scenario
Ruski ekonomski stručnjaci zato smatraju da je Rusija ovogodišnjim ukazom o upravljanju stranim kompanijama donela vrlo pametnu, predostrožnu odluku koja će ovoj zemlji maksimalno pomoći da zaštiti svoje interese od nepromišljenih akcija Zapada, koje su se i desile.
Što se tiče privremenog upravljanja određenom imovinom, prema ukazu, ono se može primeniti na pokretnu i nepokretnu imovinu stranih lica povezanih sa neprijateljskim državama, hartije od vrednosti koje pripadaju tim licima, kao i imovinska prava koja se nalaze na teritoriji Rusije.
„Dakle akcija izaziva reakciju i samo pristrasan čovek, potpuno nesvestan realnosti može ovo da kritikuje sa negativne tačke gledišta” izjavio je još letos za ruske medije Mihail Deljagin. A kakvih sve reakcija može da bude to ćemo tek verovatno videti ukoliko se EU usudi da ipak sprovede mere koje je donela Evropska komisija.
