17.6 C
Belgrade
nedelja, 14 avgusta, 2022

EVROPA POSTAJE PROVINCIJA SAD: Šta se krije iza plana odvajanja Rusije od Starog kontinenta

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Izazivajući sukob u Ukrajini, Anglosaksonci su imali na umu da zemlje stare Evrope – Nemačku, Francusku, Španiju i Italiju – vrate pod svoju trajnu kontrolu – i učine ih ekonomskom i civilizacijskom provincijom. Svi potezi koje sada povlače razotkrivaju nameru- podeljeno evroazijsko kopno i gvozdena zavesa na njemu

Ovako, markirajući krupna kretanja političkih događaja u Ukrajini ali i u svetu, pravni istoričar Zoran Čvorović sagledava ulogu koju su Anglosaksonci u velikoj geopolitičkoj igri na istoku Evrope, namenili Starom kontinentu. Oni nastoje, objašnjava Čvorović, da trajno preseku komunikaciju između Rusije i stare Evrope kako bi ne ne samo zadali ozbiljan ekonomski udarac Rusiji već i trajno odvojili istočnu polovinu evroazijskog kopna od one zapadne.

- Advertisement -

Zbog toga se, kaže, militarizuju i jačaju države, nekadašnje članice Varšavskog pakta, koje se nalaze na luku između Baltičkog i Crnog mora. Cilj je, tvrdi, da se stvare uslovi da se dijalog, ne samo ekonomski, već i kulturni i civilizacijski, više nikada ne obnovi.

Zoran Čvorović - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022

Zoran Čvorović

© Foto : Zoran Čvorović

- Advertisement -

Sa njim razgovaramo o planovima Zapada vezanim za sukob u Ukrajini, postratnoj karti Evrope, te mogućnosti nastavka dijaloga kultura i civilizacija.

O čemu svedoče disonantni tonovi i različiti pogledi Anglosaksonaca i političkog establišmenta Stare Evrope na sukob na Ukrajini?

Iako se ne treba zavaravati da je prisutan neki naročiti pluralizam, on postoji u nekim nijansama što se videlo prilikom posete Makrona, Šolca i Dragija Kijevu gde su oni vršili pritisak na Zelenskog da krene u pregovore, a onda je u nenajavljenu posetu došao Džonson sa zaoštrenom retorikom. Kontradiktorne izjave od strane Zapada imaju za cilj da pošalju eventualni signal onome što se u Rusiji naziva partijom mira kako bi se pre vremena ušlo u pregovore i zaustavila vojna operacija.

Britanski premijer Boris Džonson  - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022

Britanski premijer Boris Džonson

© AP Photo / Paul White

Sa namerom?

Ono što je ključno Anglosaksoncima jeste da teritorija koju kontroliše kijevski režim u trenutku primirja bude što funkcionalnija, a ona neće biti funkcionalna ako nema kontrolu nad crnomorskom obalom. Ključno će biti pitanje statusa Nikolajeva i Odese. Ukoliko ruska vojska stavi ove dve tačke pod kontrolu, onda govorimo o Ukrajini kao propaloj državi i taj ostatak neće moći da bude funkcionalan. U tom svetlu treba tumačiti i projekat jačanja država tzv Intermarijuma.

Ruska vojska tokom specijalne vojne operacije - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022

Ruska vojska tokom specijalne vojne operacije

© Sputnik / Alekseй Maйšev

Kakva je uloga u planovima Zapada namenjena Varšavi te da li delimičan odgovor leži u kandidaturi za članstvo koje je Evropska komisija dodelila Ukrajini?

Onog trenutka kada se dogodio Bregzit Evropa je od tri oslonca dobila dva. Bio je potreban treći, a to je Varšava. Ona neće moći da odigra tu ulogu ako nema još i Ukrajinu, jer u eventualnoj kombinaciji u Evropskom parlamentu zajednička delegacija poslanika iz Poljske i Ukrajine prevazilazila bi za 10 mandata nemačku delegaciju. Ta osovina Kijev – Varšava odgovara Anglosaksoncima i oni će jačati tu osovinu.

Voz na relaciji Kijev - Varšava na poljskoj železničkoj stanici - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022

Voz na relaciji Kijev – Varšava na poljskoj železničkoj stanici

© Sputnik / Alexey Vitvitsky

 / 

Da li je, da bi razumeli sve nijanse onoga što se danas dešava na relaciji Zapad- Evropa- Rusija, neophodno da se vratimo dublje u prošlost?

Komplikovani odnos Rusije i Zapada začet je sa prvim ozbiljnijim dodirom koji je stvorio ozbiljna iskušenja u ruskom društvu i prve raskole. To je vreme reformi Petra Velikog koji je kopirao čitav niz zapadnih modela, i bez obzira na kritičke tonove koji su stizali od Rusa, stvorio pretpostavke da Rusija izađe na geopolitički prostor od Baltika do Crnog mora.

I u vreme perestrojke jedan broj Rusa je iskreno poverovao u mogućnost dijaloga sa Zapadom i tada je vodeći ruski semiotičar toga vremena Jurij Lotman izašao sa konceptom dijaloga kultura i civilizacija.

Da li je Zapad bio spreman na ovaj dijalog?

Rusija je verovala u mogućnost dijaloga kultura i civilizacija a Zapad je pokazao ono što su Prus i Špengler znali – da dijaloga nema, ali i ono što je Danilevski govorio – iza teze o postojanju univerzalne opštečovečanske civilizacije krije se prevara akulturacija i porobljavanje. Zapad od trenutka rušenja Berlinskog zida nije verovao ni u dijalog u kulturi, niti u ravnopravnost u međunarodnim i političkim odnosima niti u ravnopravnu ekonomsku saradnju niti u to da Rusiji da pravičan udeo u svemu. On je pokazao ničeansku volju za moć i želju da kolonijalno carstvo proširi na Rusiju.

Vladimir Putin i Si Đinping u Pekingu - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022

Vladimir Putin i Si Đinping u Pekingu

© Sputnik / Alekseй Družinin

Rusija je radila ono što i Sijeva Kina – sa idejom da bude deo globalnog sistema ali suvereni deo tog sistema. Događaji u Ukrajini su pokazali da je to nemoguće.

Da li je budućnosti moguć dijalog između Evrope i Rusije?

Politička karta Evrope sa Krimom kao delom Rusije - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022

Politička karta Evrope sa Krimom kao delom Rusije

© Sputnik / Andrey Iglov

Ako sukob potraje duže a Rusija se sve više bude povezila sa Kinom, mislim da će u budućnosti, nezavisno od toga što ruska i kineska kultura ne pripadaju istom tipu, Rusija više voditi dijalog sa azijskim kulturama nego sa Evropom. A kada odsečete Francuzima, Nemcima, Špancima i Italijanima rusku kulturu i ruske resurse- oni će ostati u ulozi sužnja SAD.

- Advertisement -
SourceSputnik
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti