Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je ruski književnik, jedan od prvih predstavnika psihološkog realizma u evropskoj književnosti. Njegovo odrastanje je bilo teško. Sa jedne strane, porodicu su mu činili lekari, sveštenici i obrazovana lica, a sa druge pak, propalice, kriminalci i lopovi.
Živeo je 60 godina, i izbegao je smrtnu kaznu. Njegovi najpoznatiji romani su „Zločin i kazna“, „Braća Karamazovi“, „Zapisi iz Podzemlja“, „Zli Dusi “ i roman „Kockar“, koji će ostati upamćen po tome jer je napisan za samo 21 dan zbog kockarskih dugova koje je imao. Šetao je po svojoj sobi dok je njegova koleginica kucala na pisaćoj mašini njegove misli, a mi smo izdvojili neke od najlepših iz njegovih dela.
2. Čovek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrojao onako kako to one zaslužuju, uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu.
3. Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati, ili će ti zavideti, ili će te mrzeti.
4. Niko se nije vratio da živi u prošlosti. Zato ne misli na prošlost, gledaj samo u budućnost.
5. Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati da kamenjem gađaš svakog psa koji laje na tebe, nikada nećeš stići na cilj.
6. Onaj ko sam sebi laže, najlakše se vređa.
7. Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah na zahvalnost misliš, onda nisi darovao, već prodao.
8. To je misterija ljudskog života, da stare tuge vremenom, postepeno, prerastu u mirne radosti.
9. Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta. Nikad ništa ne preduzimajte dok vas drži bes.
10. Preuzimanje novog koraka ili izgovor nove reči, ponekad je ono što najviše plaši ljude.
11. Ako želiš biti poštovan, najpre moraš poštovati sam sebe, samo tako možeš učiniti da te drugi poštuju.
12. Duša se leči vremenom provedenim sa decom.
13. Postoji srdačnost koja se poverava svima i svakome, ne računajući na zlobne podsmehe. Takvi su ljudi uvek ograničeni jer su spremni da sve najvrednije izvade iz srca i polože pred prvog na kojeg naiđu.
14. Ne postoji tako stara tema da se na nju nikada ne može reći nešto novo.
15. Čini se da druga polovina čovečijeg života u sebi ne sadrži ništa drugo osim navika koje je sakupio u prvoj polovini života.
16. Sarkazam – poslednje utočište skromnih i čestitih ljudi u situacijama kada se privatnost njihovih duša nasilno napadne.
17. Koliko je ljudi koji ne misle sami, nego žive od misli koje su izmislili drugi.
18. Onaj koji nikad ne promeni svoje mišjenje, voli samog sebe više nego li istinu.
19. Ima susreta, čak sa potpuno nepoznatim osobama, za koje se počinjemo interesovati već od prvog pogleda, nekako odjednom, neočekivano, pre nego što ijednu reč progovorimo.
20. Zavedi mi um i imaš moje telo, pronađi mi dušu i imaš me zauvek.
