18.7 C
Belgrade
ponedeljak, 14 juna, 2021

VLASNICI OČAJNI: Došlo do kraja – kafane i hoteli idu u bescenje

NAJČITANIJE

- Advertisement -

Kafane na izdisaju

Udruženje hotelijera i restorana (HORES) će Vladi Srbije predložiti mere pomoći za ugostiteljku delatnost, najteže pogođenu pandemijom kovida, koja je posle najnovijeg zaključavanja došla do kraja. Kafane i hoteli idu u bescenje, a brod vredi kao stan.
Da bi spasili što se može spasiti, mnogi vlasnici su se posle ključa u bravi odlučili na prodaju restorana, splavova, kafića, pa i hotela.

Ovo je Sputnjiku izjavio predsednik HORES-a Georgi Genov koji ističe da je ugostiteljska industrija postala socijalna žrtva koja zatvara svoje objekte dok ostala privreda manje-više nesmetano radi.

Prodaja kafana, hotela, brodova u bescenje

- Advertisement -

Sajtovi koji se bave prodajom nekretnina na kojima se sve češće pojavljuju ugostiteljski objekti su potvrda težine te situacije.

Ljudi iz ove industrije kažu da su cene i izdavanja i prodaje u proseku za trećinu niže od njihove realne vrednosti.

Tako je, na primer na sajtu nekretnine.rs objavljeno da se brod restoran Sava na Novom Beogradu prodaje za 350.000 evra , ili iznajmljuje kompletno opremnjen. Brod – restoran od 700 kvadrata na Ušću sa pogledom na Kalemegdan prodaje se za 240.000 evra, a njegov vlasnik u oglasu napominje da u obzir dolazi i zamena za stan.

- Advertisement -

Hotel restoran, kod hotela Jugoslavija čiji samo restoran ima 400 metara kvadratnih izdaje se za 4 500 evra, 11,25 evra po metru kvadratnom. Kompletno opremljen ugostiteljski objekat od 200 kvadrata kod Vukovog spomenika se izdaje za 1200 evra.

Najteže noćnim klubovima i barovima

Ugostiteljski objekat u Belvilu na Novom Beogradu od 50 kvadrata može da se pazari za 105.000 evra, a kafić iste kvadrature u Sarajevskoj ulici za 115.000 evra.

Predsednik Udruženja noćnih barova i klubova, gde je sitacija najteža, Miša Relić za Sputnjik kaže da se imovina prodaje samo onda kada mora, kada nema drugog izlaza, a da ima čak i onih koji je u takvoj situaciji prodaju po ceni nižoj čak 70 odsto od realne vrednosti.

Slično je i u Novom Sadu i Nišu. Tako se, na primer, kafić na novosadskom Limanu od 30 kvadrata prodaje za 59.000, a kafić u centru Niša od 105 kvadrata izdaje za 1200 evra.

„Svakim danom nestaje po jedan restoran, kafić, ili neki drugi od ugostiteljskih objekata, tako da je kod njih najteža situacija u celoj ugostiteljskoj industriji. Dok su hoteli dobijali određenu pomoć, restorani, koji takođe imaju visoke investicvione troškove i veliki broj zaposlenih, ostali su uskraćeni za pomoć kada su u pitanju poslodavci dok će deo pomoći dobiti zaposleni – 50 odsto minimalne zarade za april, maj i jun i 100 posto u julu mesecu“, kaže Genov.

To je, kako napominje, toliko malo i nedovoljno. Poslodavci nisu u stanju da plate ni poslovni prostor koji zakupljuju, a tu su izdaci za struju, plaćanja ostalih komunalija, plaćanja dobavljačima… tako da su pred bankrotom.

„S druge strane, veliki broj zaposlenih koji su bili u ugostiteljstvu je već ostao bez posla. Kada je hotelska industrija u pitanju, u njoj je bilo zaposleno 19.500 radnika, a sada ih je 13.000 precizirao je predsednik Udruženja HORES.

Izvući sredstva koliko je moguće

Za ekonomistu Sašu Đogovića sasvim je logično da u ovakvoj pandemijskoj krizi koja se produžava i zaoštrava preduzetnici prodaju deo ili možda i celu imovinu kako bi spasili deo sredstava.

„Oni to prodaju ispod realne cene kako bi što pre došli do sredstava i izvukli se iz tog biznisa, jer pomoć koju daje država može na kratak period da pomogne, ali na duže staze svakako ne. Ukoliko nemaju neke dodatne delatnosti sem tih ugostiteljskih i turističkih, sigurno im je prioritet da izvuku ta sredstva i da ih onda ulože u neke lukrativnije delatnosti, jer ova pandemija će sigurno da potraje makar do kraja ove godine“, kaže Đogović.

Genov je uveren da će bez konkretnog plana i porasta turizma biti veoma teško da se pokrene ugostiteljska industrija.

Promet smanjen oko 80 odsto

On je najavio da spremaju predlog za Vladu Srbije za konkretnu pomoć ugostiteljima koji podrazumeva selektivnu pomoć onima kojima je zaista potrebna, a ne celoj industriji jer su neki i radili. Takvu privilegiju je, kaže Genov, imalo desetak posto, podsećajući da su planinski centri i tamošnji hoteli i restorani imali mogućnost da zarade tokom zimske pa i letnje sezone. Hoteli i restorani u gradovima su, kako kaže, zaista u takvoj situaciji da stavljaju ključ u bravu.

Jednostavno, došao je kraj, jer je potrošena i rezerva rezerve, ističe on. Prilikom delimičnog zaključavanja, kada je ugostiteljska industrija koliko-toliko funkcionisala, promet je, kako napominje, bio manji između 70 i 80 odsto od onog u godini pre pandemije.

„Kada su hoteli u pitanju to je bilo oko 70 odsto, a kod restorana i ostalih ugostiteljskih objekata oko 80 odsto, za razliku od noćnih klubova i barova koji uopšte nisu radili tokom proteklih godinu dana i tu je gubitak 100 posto. Sve to vreme su oni pokušavali da sačuvaju radnike i svoj biznis, ali sada je došao kraj. Ukoliko se ne otvore objekti da nesmetano rade sigurno je da nema izlaza, ta grana je žrtvovana“, smatra predsednik Udruženja HORES.

Tražimo PDV na hranu za ljude kao i za kućne ljubimce

Na pitanje da li je moguće brzo oporaviti tu industriju koja je dobro poslovala do pandemije, on je mišljenja da je za to potrebno najmanje četiri do pet godina, bez obzira na to da li će se ova situacija normalizovati za tri meseca, šest meseci ili godinu dana.

„Ako vam kažem da je EU za 28 država izdvojila 161 milijardu evra, to znači da će, ako za parametar uzmemo broj međunarodnih dolazaka, Srbiji trebati oko 500 miliona evra da ovu ondustriju vrati u normalu i na prohod iz 2019. godine“, precizira Genov.
On podseća da su već predlagali da im bude otpisan porez na imovinu, da im se omogući dobijanje poreskog kredita koji ne bi stigao na vraćanje pre 2023. godine, da im bude smanjen porez na dodatu vrednost (PDV) sa 20 na 10 odsto i da ništa nije prihvaćeno.

„Mi samo tražimo da se PDV izjednači da bude isti – 10 procenata kao što je to sada na hranu koju kupite u bilo kom većem tržnom centru koju vam upakuju u plastične kutije. Ako naručite čorbu od karfiola u restoranu PDV je 20 odsto. Mi hoćemo da izjednačimo PDV, da on bude kao i za hranu za kućne ljubimce koji je 10 odsto, a za ljude je 20 procenata“, slikovito objašnjava Genov.

- Advertisement -
SourceSputnik
- Advertisement -

Srodni članci

Ostavite komentar

Najnovije vesti