Ne daju ljudi svoje, ovo je naša dedovina, imam one što su u groblju, imam ove što su u kolevci, ne damo nikoga. Ne damo naše čisto nebo i čist vazduh, ne treba nam litijum, ne treba nam ništa – poručio je meštanin sela Dobrinja, Vojkan Đukić, u emisiji „Kvadratura kruga“ na RTS, povodom namere države da otvori rudnik litijuma i u požeškom kraju.
Stanovnici sela Dobrinja, kod Požege, svoje živote vezali su za zemlju jer od nje i žive. Zato su i isterali istraživače litijuma koji su na njihova imanja bespravno ušli. Od države samo traže da im ne dira vazduh i vodu. A kolika je njihova želja da ostanu na svojoj dedovini može se videti u poruci koju je državi, kroz suze, uputio jedan od meštana ovog sela u zapadnoj Srbiji.
Na pitanje šta očekuje od države da uradi da bi im život bio bolji, da bi opstali ovde, Vojkan Đukić kaže:
– Samo da nas država pusti da radimo sami, da ne dira naš vazduh, da nam ne dira naše vode, bez vode nema života, da bi proizveli hranu i da možemo da ostanemo ovde – kaže Đukić, čije domaćinstvo broji sedam članova i koji se kao i mnogi u tom selu bave stočarstvom i proizvodnjom krompira.
A zatim dodaje:
– Ne tražim subvencije, ne tražim ništa, neka bude nafta koliko hoće, snaći ću se, samo da mi ne zagađuje vazduh i da nas ne dira sa ovih terena – ističe Vojkan Đukić koji u selu Dobrinja ima 25 hektara obradive zemlje i šume koje ima, kako kaže, sasvim dovoljno da može da živi dosta pokoljenja.
Upitan ako bi im država, kao što daje stranim investitorima, dala po 10.000 evra za otvaranje svakog novog radnog mesta, šta bi sa tim parama mogli da učine, Dragan Simović meštanin Dobrinja, kaže da bi mogli da preporode taj kraj.
– Mogli bi da preporodimo ovaj kraj, jer da bi zaradio 10.000 evra čovek mora da uloži više godina rada, jer ovde su sve sitniji posedi. Evo, na primer, treba podgajiti deset bikova za 10.000 evra – objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik koji gaji hektar do hektar i po krompira godišnje i poručuje:
– Znamo da našu zemlju i našu đedovinu ne damo.
