Mislili ste da se Ivica Dačić ne rukovodi ikakvim ideološkim principima? Bili ste u pravu. A kao još jednu u nizu potvrda takvog stava dobili smo vešću da Socijalistička partija Srbije (SPS) na aprilskim izborima nastupa u koaliciji sa Zavetnicima Milice Stamenkovski Đurđević i Zmajevima Branimira Nestorovića, nakon što nije uspela da obezbedi zajednički nastup sa SNS na jedinstvenoj izbornoj listi.
Vrlo čudna koalicija socijalista i dva izrazito desna pokreta, pokazuje da se u Srbiji koalicije ne sklapaju prema ideološkim i programskim sličnostima, već po trenutnim potrebama političkih organizacija, odnosno, njihovih lidera.
SPS kao naslednica Saveza komunista Srbije, bar deklarativno, mada je svetlosnim godima udaljena, baštini tradicije antifašizma, socijalne pravde i ravnopravnosti, antiimperijalizma, dok njeni koalicioni partneri promovišu nešto sasvim drugo, dijametralno suprotno od tih vrednosti. Tako da kada se svi spoje, nastaje jedna neprirodna i neprincipijelna koalicija zasnovana na matematici i interesu prelaska cenzusa.
Pokazuje se da to Dačiću ništa ne smeta, već da je cilj zadržavanje vlasti po svaku cenu, tačnije, državnih privilegija za njega i uzak krug ljudi koji su mu slepo poslušni, a koje nagrađuje foteljama po ministarstvima i javnim preduzećima.
Mada, treba priznati i da je Dačić primoran na takav potez očajnika, videći u njemu slamku spasa za partiju koju je srozao, uništio i pretvorio je u trgovačko društvo. Nema sa kime Dačić nije trgovao za sitnosopstveničke interese – sa Koštunicom, sa Tadićem, sa Nikolićem i Vučićem, da bi knjiga spala na Micu Zavetnicu i doktora koji negira koronavirus, plus standardni Bunga-bunga Palma. Interesantno, sa kim je god Dačić trgovao njega je i prevario, pa nije ni čudo što mu niko ne veruje.
Od Vučića je sad dobio pedalu, ali i strogo naređenje da ga mora podržati na predsedničkim izborima, pa se teoretičar zavere i ekstremna desničarka vide kao bolje rešenje od neprelaska cenzusa. Proširiće Dačić i muzički repertoar, naučiće i trbušni ples, postaće veći katolik od pape, samo da zadrži parčence vlasti.
Dačić se dugo suočava sa nezadovoljstvom dela članstva, koje se već godinama osipa, da je uništio identitet SPS, da ga je utopio u bezbojnu naprednjačku masu, što je dovodilo do oštrih varnica na relaciji SNS – SPS. S druge strane, naprednjaci, očigledno, nisu Dačiću zaboravili 2008. kada je prekršio dogovor sa SRS i DSS i priklonio se Demokratskoj stranci i Borisu Tadiću. Zato je Vučić 2016. godine, uspeo da Dačiću preotme dugogodišnjeg koalicionog partnera PUPS, dinastije Krkobabić, čime je dodatno oslabio pozicije SPS.
Debelo se preračunao Dačić u silnim trgovinama, koji je, realno, imao više moći kao potpredsednik Cvetkovićeve Vlade, nego u doba kada je lično bio predsednik Vlade. Kakvu politiku je vodio, govori i to da je degradiran od strane Vučića na prvog spikera u parlamentu, funkciju na koju nimalo nije ponosan.
Da li će to prepoznati i biračko telo SPS, kojem je Dačić pljunuo u lice ovim potezom, pokazaće nam izbori 3. aprila.
