Cena dizela za ovu sedmicu „preskočila“ je kritičnu granicu, a Vlada najavljuje i povećanje akciza za osam odsto od oktobra.
Do petka litar evrodizela koštaće 211 dinara, što je za četiri više nego prethodne sedmice, a litar benzina 192, odnosno tri dinara više nego proteklih sedam dana, podseća Danas.
To je značajno više u odnosu na region, gde građani litar dizela plaćaju i više od 50 dinara jeftinije. Gledano prema cenama goriva, najskuplja iza Srbije je Mađarska, gde litar dizela košta 200, benzina 198, a TNG-a 98 dinara.
Iza Mađarske nalazi se Hrvatska, u kojoj je dizel 10 dinara jeftiniji nego u našoj zemlji, ali je BMB95 za dinar i po skuplji. TNG u Hrvatskoj je najskuplji u regionu i košta 106 dinara.
Na četvrtom mestu prema skupoći nalazi se Rumunija, a u ovoj zemlji litar dizela građani plaćaju 185, litar benzina 179 a TNG 80 dinara. Odmah za njom sledi Crna Gora, u kojoj je evro dizel 183 a BMB95 195 dinara. Nešto bolje prolaze građani Bosne i Hercegovine, koji evro dizel plaćaju 171 dinar, benzin za dinar više, a TNG 73 dinara po litru, piše Danas.
Među zemlje regiona sa najpovoljnijim gorivom spada Bugarska. U njoj i litar benzina i litar dizela koštaju 168 dinara, dok je litar TNG oko 100 dinara jeftiniji. Ipak, za građane koji koriste
benzin ili dizel ubedljivo je najpovoljnija Severna Makedonija, gde je evro dizel 153, benzin 167 dinara. TNG je skuplji nego u Bugarskoj, te litar košta 77 dinara.
Cene dizela slične kao u Srbiji su u Nemačkoj (212 dinara), Portugalu (207 dinara), Austriji (207), Irskoj (204) i Luksemburgu (201 dinar).
Dok stručna javnost upozorava da do ovoga dolazi usled smanjene proizvodnje sirove nafte, kao i viših cena na berzi, Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi, pojašnjava za Danas da najveći problem leži u samom obračunu cena.
„Po našem Pravilniku, na cenu derivata ne utiče cena sirove nafte. Jer Uredba i Pravilnik kažu da je reperna cena gotovog proizvoda evro dizela na paritetu Mediteran. Cene koje izlaze petkom i važe za narednih sedam dana, zasnovane su na kotacijskim cenama derivata placa Đenova-Lavera, plus logistički troškovi dopreme na tržište Srbije, obračunati na 64 dolara po toni. Upravo ta cena je previsoka i ‘napumpana’ pogrešnim Pravilnikom. Sa tim sirova nafta, od koje se u rafineriji u Pančevu proizvode derivati, nema nikakve veze. Na sve to je visoka akciza, uz dodatno primenjivanje PDV-a. Iz tog razloga, novim povećanjem akciza možemo očekivati i povećanje cena goriva“, kaže sagovornik Danasa.
On ističe da se vođenjem tzv. „kvalifikovane matematike“ dolazi do pogubnog rezultata za džep građana, i kako kaže „pljačkanja potrošača od strane vlade“.
„Visokim cenama derivata direktno se utiče na povećanje troškova i nabavnih cena, odnosno rashoda u bilansu poslovanja. Kada rashodi budu veći od prihoda, redom će propadati privredna društva i preduzetnici. Ograničavanjem maloprodajne cene, stvoren je privredni ambijent u kome proizvođač može da prodaje derivate po većoj ceni od propisane maloprodajne. Posledice takve politike cena biće jasne kroz nekoliko godina, jer vlada Uredbom i Pravilnikom narušava tržišne mehanizme, što se posebno odnosi na konkurentnost. Drugim rečima, Uredbom i Pravilnikom privilegovani su NIS kao proizvođač i uvoznici derivata, ali na teret građana Srbije“, poručuje Rakić.
Naposletku, sagovornik Danasa dodaje da su trenutne potrebe privrede i stanovništva oko 4,2 milijarde litara dizela i benzina, ali da država visinu dažbina može propisati koliko god poželi, konkretno – u odnosu na to koliko novca joj je potrebno.
